Kuvanje

[Kakashi]

Pardon, prispavalo mi se. Kasno je bilo.

 

 

 

Mislis, nije pravila tvoja baba i onda je zabranjeno da udje u narod?

 

 

 

Pazi sad 'znas sta ja pricam', a u prethodnom pasusu 'sam se israo'. Mozda i znas 'sta ja pricam', ali se pravis blesava. Citava poenta moje price, koju uporno eskiviras (poentu, ne pricu) je da je BESMISLENO favorizovati neku nasu tradicionalnu hranu (za koju se ispostavilo da i nije nasa, ali je jedemo generacijama) u odnosu na neku stranu hranu koju jos nismo silom prilika prihvatili da nam je tradicionalna, tipa vocni kolac za Bozic ili jebeni sushi. Dalje, da bi nam sushi postao domaca tradicionalna srpska hrana, treba da ga u startu prihvatimo kao sto smo i prihvatili svu tudju hranu koju jedemo. Pri tome mislim na recepte, naravno

 

 

 

Upravo tako ali jako je slicno. Naravno, opet ces sama sebi uskociti u usta vec u sledecem pasusu.

 

 

 

Evo, uskok. Ni u Sjenici, sir nije isti od ovce do ovce. Kao asto ni recepti sirom sveta nisu isti. (Uzgred, ima ga u L.A.-ju, uvoze ga nasi). ALi bez obzira, ima slicnih. Ne naravno istih. Poenta je da je to sir, a svi jedemo sir. I Papuanci.

 

Mi pricasmo o 'cousine', znaci o kuhinji, jelima, i njihovim receptima. Nismo pricali o tome da li neko jede sir ili hleb. Jedu svi.

 

 

Ako hoces pekmez idi u madjarsku radnju. Uzgred, cvarke prave Meksosi i Portorikanci samo takve. Dalje, opet si me pogresno shvatila. Ne tvrdim ja do kod tebe u kraju u nekoj radnji ima da se nadje sve. Ja prosto rekoh da sam za zivota na raznim meridijanima se susreo sa prakticno identicnom hranom ili vrlo slicnom onome sto mi tupimo da je tradicionalno nase. I da se ispostavilo da se to tamo negde drugde pravi od davnina, davnijih davnina nego nasih davnina.

 

Aj' zdravo.

 

To možeš da kažeš za svakoga, uostalom kao da nije moguće da dva naroda koji nisu došli u kontakt direktno ili indirektno dođu do istog recepta. "Naše" je upravo ono što Blondie kaže, što su pravile prethodne generacije, pa čije god to bilo, tako je u Srbiji, tako je u Bugarskoj, tako je u Turskoj. Većina ovih turskih slatkiša potiče iz Persije, pa šta, turski su. A Persijanci su ih uzeli od Indusa. Kad su narodi u kontaktu, recepti šetaju. I "rusku" salatu je izmislio Francuz, tačan recept je nepoznat, ali zna se dovoljno da ova verzija koju mi znamo nema veze s vezom.

Što se tiče sušija i da on treba da postane deo tradicije: tradicije se teško menjaju, naročito kad imaš koliko-toliko homogenizovano društvo, pa ćeš u skoro svakoj kući za Novu godinu naći prasetinu i rusku, kao što ćeš na Uskrs naći jagnjetinu. A većina naroda bilo gde nije preterano raspoložena za egzotične eksperimente, tako da ne mogu da zamislim nekog seljaka iz Batočine kako na (posnoj) slavi služi presnu ribu. Zato i služe taj voćni kolač, iako ga niko ne voli: tradicija je. Reci ti nekom Ameru da za Thanksgiving ne napuni ćurku, spremi slatki krompir (koji je, za razliku od ćurke, došao iz jugoistoične Azije, ako se ne varam) i sos od brusnica.

Kad smo već kod slatkog krompira, evo ti recimo proja: rekao bi čovek, tradicionalno srpsko. Tradicionalno srpsko s brašnom od kukuruza? Bosanska pita krompiruša?

Još ću čuti da su Japanci uzeli teriyaki od Rimljana, samo su salsu zamenili soja-sosom.

[Ајлин]

ako ovako nastavite, kuvanje, jedini topic koji pratim ali stvarno pratim pomno jer nema sranja i nadkurčivanja i ego tripova ni određenih tu mačo i kvazimačo članova da se motaju 'vuda i izigravaju dežurne mudrosere, a sve uglavnom zato jer su još uvek kod mame na kašiki i sa kuvanjem pojma nemaju.., će se pretvoriti u samo još jedan nacional-politički jebeni thread... mojneeee pliiiizzzz

 

jebeš šta je čije jelo važno je da je NJAM.

 

ajmo, recepti.

 

 

 

niko da prokomentariše moju supu?!?

[Tomislav Sawyer]

Ma sta tu "nase", "njihovo" i slicne spletke za barijeriste, moje je SVE. Sve jedem kako hocu, nema recepta koji nisam promenio iz ciste radoznalosti ili potrebe. Sta vise, mnogo volim da razbijam te kulinarske tradicije.

 

Elem, najedoh se vijetnamskog soma. Mnogo lenja i meka riba, cenim da je treba grilovati dugo da bi bila valjana, ako to uopste moze biti. Jel se neko druzio sa njojzom?

Sutra cu da nagrilujem lososa i da se raspadnem. Kad smo vec kod njega, paz ovo:

 

1. Uzmes velike i sveze sampinjone, povadis im cepove i obrnes naglavce.

2. Pomesas majonez ili mileram, kvalitetan paradajz sos i kasiku curryja.

3. U sve to narendas dimljenog sira i ubacis sitno naseckano dimljeno lososche. Kolicina po zelji jel. Naravno, promesas sve dobro.

4. Dobro napunis one sampinjone tom smesom (zato treba da budu vjel`ki) i bacis na zicu. Mrrrrnjaaaauuuu.

 

Sve gotovo jako brzo, a mnogo besno

Edited January 5, 2009 by Tomislav Sawyer

[Kakashi]

ako ovako nastavite, kuvanje, jedini topic koji pratim ali stvarno pratim pomno jer nema sranja i nadkurčivanja i ego tripova ni određenih tu mačo i kvazimačo članova da se motaju 'vuda i izigravaju dežurne mudrosere, a sve uglavnom zato jer su još uvek kod mame na kašiki i sa kuvanjem pojma nemaju.., će se pretvoriti u samo još jedan nacional-politički jebeni thread... mojneeee pliiiizzzz

 

jebeš šta je čije jelo važno je da je NJAM.

 

ajmo, recepti.

 

 

 

niko da prokomentariše moju supu?!?

 

Mislim da je bilo nužno razjasniti.

Evo jednog recepta: krem čorba od bundeve.

Pravi se kao svaka druga čorba: malo brašna i zejtina za zapršku, potom se dodaju voda i kockice bundeve, začini po želji. Kada se kockice raskuvaju, malo propasirati (uglavnom se već raspadaju od kuvanja).

Edited January 5, 2009 by Kakashi

[Dersu Uzala]

Kad smo već kod slatkog krompira, evo ti recimo proja: rekao bi čovek, tradicionalno srpsko. Tradicionalno srpsko s brašnom od kukuruza? Bosanska pita krompiruša?

 

Upravo tako. Znaci znas i sam da su i krompir i kukuruz iz Severne Amerike, i doneo ih je u Evropu Kolumbo, ili ekipa iza njega. Zajedno sa paradajzom. I cokoladom. I tako dalje. Pre svega 500 godina. Zato ja imam problem sa 'tradicijom'. Ali shvatam naravno tvoju poentu, i Blondie-nu. Ja sam prvi taj koji kaze, ne treba se puno hvatati za 'svoje', to je uvek mac sa sve ostrice. Sve zavisi koliko je covek spreman daleko u proslost da ide. Sve one talijanske paste i recepti...nisu postojali do pre 400-500 godina akko u sebi imaju paradajz. Naknadno dodato, a danas bi covek mogao da se zakune da su Italijanci izmislili paradajz. A sve i da nisu, mi smo, jebes srpsku i sopsku salatu bez paradajza. Medjutim, paradajz smo usvojili. Ali opet, ponvaljam, pricamo o nekim glbalnim receptima i nacinima na koji se jela spravljaju. Bazicna jela, kao peciva. Hel, pogace, lepinje, pa posle i pihtije. Rekoh da preko Atlantika prave fenomenalne cvarke i sta sve ne. Pihtije. Oni kazu, od pamtiveka. Narodno jelo, mezozoik, kenozoik.

 

 

Još ću čuti da su Japanci uzeli teriyaki od Rimljana, samo su salsu zamenili soja-sosom.

 

Ne od mene. Teriyaki ionako u Evropi prvi spominju Holandjani (kaze Wikipedia) prvom polovinom 18. veka. Preneli su ga u Holandiju iz Kine. To je ionako kineski metod kuvanja.

 

Ma sta tu "nase", "njihovo" i slicne spletke za barijeriste, moje je SVE.

 

Hvala, o Mojsije, najzad covek koji otvorena srca prihvata koncept oberucke.

 

[blondie]

To možeš da kažeš za svakoga, uostalom kao da nije moguće da dva naroda koji nisu došli u kontakt direktno ili indirektno dođu do istog recepta. "Naše" je upravo ono što Blondie kaže, što su pravile prethodne generacije, pa čije god to bilo, tako je u Srbiji, tako je u Bugarskoj, tako je u Turskoj. Većina ovih turskih slatkiša potiče iz Persije, pa šta, turski su. A Persijanci su ih uzeli od Indusa. Kad su narodi u kontaktu, recepti šetaju. I "rusku" salatu je izmislio Francuz, tačan recept je nepoznat, ali zna se dovoljno da ova verzija koju mi znamo nema veze s vezom.

Što se tiče sušija i da on treba da postane deo tradicije: tradicije se teško menjaju, naročito kad imaš koliko-toliko homogenizovano društvo, pa ćeš u skoro svakoj kući za Novu godinu naći prasetinu i rusku, kao što ćeš na Uskrs naći jagnjetinu. A većina naroda bilo gde nije preterano raspoložena za egzotične eksperimente, tako da ne mogu da zamislim nekog seljaka iz Batočine kako na (posnoj) slavi služi presnu ribu. Zato i služe taj voćni kolač, iako ga niko ne voli: tradicija je. Reci ti nekom Ameru da za Thanksgiving ne napuni ćurku, spremi slatki krompir (koji je, za razliku od ćurke, došao iz jugoistoične Azije, ako se ne varam) i sos od brusnica.

Kad smo već kod slatkog krompira, evo ti recimo proja: rekao bi čovek, tradicionalno srpsko. Tradicionalno srpsko s brašnom od kukuruza? Bosanska pita krompiruša?

Još ću čuti da su Japanci uzeli teriyaki od Rimljana, samo su salsu zamenili soja-sosom.

 

 

 

taj rad.

sto je najveca fora, ne sjecam se da je iko na ovoj temi ili generalno da sam ja cula u zivotu rekao - e, ovo je srpsko i samo srpsko jelo i mi smo ga izmislili zajedno s krompirom.

ja sam samo rekla da imamo pravo da kazemo nasa srpska domaca strudla jer je prisutna u srpskim kucama unazad generacijama. boli me dupe sto je imaju italijani i svabe i sl.

niko nije rekao da smo mi savrseno najjaci kuvari i da je sve nase originalno, i ja u zivotu nisam to cula doduse - cak bi i moja baba govorila - u vrijeme dok je njemacki stab bio stacioniran u selu

da su milion stvari naucili od njih, a tek od turaka sta je ostalo. narod ko narod - sirotinja, prihvata sto mora i sto mu je lakse.

tradicija je tradicija iz razloga sto se stvari ne mijenjaju. mene boli dupe da ikome ista zabranjujem (ali bilo bi lijepo imati tu moc ), ali ubjediti me da je okej imati djapaniz stejk i sushi na Bozic - zajebi i odustani.

mislim, evo, nisam rodjena ovdje, ali svidja mi se ova fora s Thanksgivingom, iako ne podnosim organski ni slatki krompir ni buckuris od krenberis ni glupi stafing.

ljudi oce da imaju tradiciju, pogotovo su ovdje gladni tog identiteta, ma kakav on bio i odakle god da su pokrali fore.

 

inace, bila sam u madjarskoj radnji, imaju nesto sto LICI na pekmez, ali nije pekmez. zaboravila sam ime, ali cuveni Zergut pravi.

ti Kalifu k`o da nisi nikad prob`o pekmez vruc iz lonca?

 

dalje, vidjela sam i probala meksicke cvarke - hah, nisu bas kao nasi.

ali cini mi se da sam vec prva rekla, a ti ponovio - da ni u dva sela nisu cvarci/pite isti a kamoli u dvije zemlje.

 

a da, simpatican ovaj aroma cafe, mozda i odem kad budem negdje u blizini. hvala za ponudu da mi fedeksujes stvari, ali snaci cu se.. ima ovdje jedna sirota radnja, slabo snadbjevena, ali trebalo bi da idem u Vegas kroz koji dan

a tamo ima vec nekoliko nasih pa je bolji izbor.

 

 

 

 

usput, tek vidim sad novi kalifov post - elem, ja nemam problem s tradicijom, nema tu maca s dvije ostrice. nije zlocin ako shvatis da je nesto tvoje, bilo iz familije, bilo nacionalno. to je okej. ne moras da se stidis zbog toga.

ako se stidis, sta znam, zaboravis sve, natjeras svoju djecu (buducu) da pricaju samo engleski, da zaborave da postoje nacije, razlicitosti, tradicije, obicaji, i nema frustracija ni stresa

 

 

 

 

 

 

ajlin duso: u te tvoje noklice cini mi se ne stavljas ulje?? griz, jaje, i stavi par kapi ulja, vidjeces koliko su ljepse, malo mekse i ukusnije. da ti ne budu suvoparne.

 

 

 

[Dersu Uzala]

mislim, evo, nisam rodjena ovdje, ali svidja mi se ova fora s Thanksgivingom, iako ne podnosim organski ni slatki krompir ni buckuris od krenberis ni glupi stafing.

 

Upravo o tome pricamo. Eto ti si izabrala tu stvar da ti se svidja. Ali neke druge ne. I hoces da zadrzis i neke nase tradicije. To je ok, o tome pricamo. Ne moras sve ni da zadrzis, niti sve da prihvatis, ali eto bar nekom od nasih mozes da objasnih sta je to Thanksgiving, sta i kako, kako to za tebe ima smisla iako nije nase vamo namo, S druge strane, njima, strancima mozes da objasnim manje vise sve sto je nase, opet, sta i kako, kako se pravi, zasto bre, od kada, vamo namo. To je sve o cemu ja pricam. Ni manje ni vise. Give and take. From the world.

 

inace, bila sam u madjarskoj radnji, imaju nesto sto LICI na pekmez, ali nije pekmez. zaboravila sam ime, ali cuveni Zergut pravi.

ti Kalifu k`o da nisi nikad prob`o pekmez vruc iz lonca?

 

Pekmez je kuvano voce sa secerom. Na pari. Mada opet verovatno zavisi od recepta. Ne vidim tu nista originalno cega se neko drugi ne bi dosetio.

 

 

dalje, vidjela sam i probala meksicke cvarke - hah, nisu bas kao nasi.

ali cini mi se da sam vec prva rekla, a ti ponovio - da ni u dva sela nisu cvarci/pite isti a kamoli u dvije zemlje.

 

Nisu, mislim da sam mozda jedan ili dva puta prisustvovao necem sto je slicno. Puerto Rico, za divno cudo. BRazilci ih isto imaju. Ko god jede prasetinu a nije iz Evrope ili USA (znaci sitorinja). Bogatuni vise ne jedu te stvari, izgubili su totalno tu neku gurmansku i uopste civilizacijsku istoriju (rekoh, jevreji i muslimani nikad nisu ni jeli). Dosadilo im , a imaju para. Fantastcina je istorija klope, kad bolje covek razmisli, ali se obicno ne smaramo time. Na srecu, em volim da kuvam, em imam drugare kuvare, em gledam kuvare na malom ekranu , pa od njih upijam. Mislim, ne tupim ti ja nesto sto sam sam smislio. Sam sam ja kao Mojsije, prvi kuvar na svetu (i poslednji) .

 

a da, simpatican ovaj aroma cafe

 

Ponuda stoji do daljnjeg.

 

 

usput, tek vidim sad novi kalifov post - elem, ja nemam problem s tradicijom, nema tu maca s dvije ostrice. nije zlocin ako shvatis da je nesto tvoje, bilo iz familije, bilo nacionalno. to je okej. ne moras da se stidis zbog toga.

ako se stidis, sta znam, zaboravis sve, natjeras svoju djecu (buducu) da pricaju samo engleski, da zaborave da postoje nacije, razlicitosti, tradicije, obicaji, i nema frustracija ni stresa

 

Sad, ja bih mogao da kazem da nemam, a mozda i imam (problema sa tradicijom). Zasto? Zato sto sam kao mali tripovao da je iz moje familije, iz mog grada, iz moje zemlje nastao svet. Kad zivis u jednoj okolini ceo zivot, sve je podredjeno nekom shvatanju te okoline. Prvi put kad sam shvatio da neko ne prica moj jezik nije mi bilo svejedno. Tad sam shvatio da treba da cutim i samo slusam. Te strance, starije, mudrije. A onda da prenosim nasima. Mi smo nasi, mladji i drcniji (kao narod). Drugo, mislim da kad obidjes jedno 40-tak zemalja pre svog 21. rodjendana, i to traje ceo tvoj zivot, dobijes malo drukciju perspektivu o tome ko si i sta si. Sta ti mislis?

 

 

[Dersu Uzala]

Moram priznati da ne znam te lepinje badnjakuse. Nisam kod nas video nista slicno indijskom nan-u ili tim bliskoistocnim hlebovima. Mi koristimo kvasac za sve uredno. Na dnevnoj bazi. Znam da (u srpstvu) ima nekih ritualnih hlebova i kolaca koji ne koriste kvasac, ali to niko zivi ne jede kao ni fruit cake za zapadni Bozic, to su vide tradicionalni kolaci koji se prelamaju. Eventualno zalogaj za vinom i to je to.

[blondie]

1. da, svidja mi se tradicija kao takva, u kontekstu okupljanja familije, hrane (iako bljutave) i sl. ali nisam je prisvojila kao svoju. mogu da pravim curku i da kuvam ovo i ono, ali ne da unesem u svoju porodicnu tradiciju, na neku svetkovinu i sl. cisto da budemo jasni.

 

2. pekmez, izvini, nisam bila precizna - mislila sam na bestilj. nije u pitanju bilo koje voce, nego specificno male sljive (primjecujem da ovdje nisu bas ceste, ponekad u Costco, Traders Joe nabasam).

i pobogu si, opet ti - jao, vec je izmisljeno, neko se vec dosjetio JESTE, PA STA?! recept je jednostavan, po nekima, ali nisam jos vidjela dva ista. odmjeri nisu isti definitivno i to mijenja stvar bas.

pogotovo ako taj bestilj ide u strudlu, ili vruc hljeb. :mljac: a da, u bestilj ne ide secer, tj. ako se stavlja, ide maltene par kasika na nekoliko kila.. ne znam na pamet, lupam.

 

 

3. kad si kod kuvara i tv-a, ja sam zaglavljena na ludom Remziju i kitchen nightmares, ovaj moj nece da mi uvede kablovsku da gledam food network

(jeste, tako je, imamo samo 4 kanala, lokalna)

 

4. ok, kapiram NA NEKI NACIN tvoje vidjenje stvari.. i opet kazem, nema veze s tim koliko si zemalja obisao. ja nisam 40, mozda 10-ak drzava, radila sam i radim posao gdje upoznajem ljude bukvalno sa svih strana svijeta..

ne zivim ja u nadi da ce cijeli svijet pricati srpski i da ce srpska zastava prva na Marsu biti. ne radi se uopste o tome.

sto vise upoznajem i ucim, sve vise se vezem za ono svoje, ne zato sto mislim da je najbolje a da je tudje sve govno, nego zato sto zelim da imam neku identifikaciju, da znam odakle sam, da znam gdje da idem. isto primjecujem kod ljudi

druge nacionalnosti ili vjere.. imam komsije Hinduse, mnogo fina familija, bas neki dan sam s komsinicom satima razglabala o crvenoj tacKi na celu, o tome zasto nosi sari i sl. ne da nemam nista protiv toga, nego mi se to svidja.

ta razlicitost, i ne u kontekstu konflikta, nego tolerancije, i ucenja, i saznavanja. ne mislim da je srpski jezik gramaticki i kako bilo najsuperiorniji jezik na svijetu, ali bilo bi me sramota da mi djeca govore samo engleski.

pobogu. nemam cega da se stidim.

srecem ovdje dosta nasih, starijih, obrazovanih ljudi, asimilirani prakticno, ne bi prepoznao da ih sretnes u grupi s Amerima da su nasi. ali kad krenem u razgovor s njima, pricaju tecan srpski jezik. bez onog "srpski zaboravljam a engleski ne znam".

postuju obicaje, bas kao da su u sred Balkana. cak i mozda bolje, nekako s vise ponosa. i tu su ljudi koji su obisli svijeta i svijeta prije nego smo se i ti i ja rodili (bar neki koje sam upoznala), koji imaju skupe skole, i odlicne penzije.

pa se ne osjecaju da im je svejedno ko su i sta su. jer da jeste, ne bi bila dijaspora, ne bi bilo nasih crkvi, i mnogo toga.

otvorenost uma ne dolazi od toga koliko si avio karata kupio i koliko si razlicitih kuhinja probao.

moja baba sa svojih 88 godina zivota nije mrdnula iz Bosne pa je bila otvorenija i pametnija od mnogih obrazovanih ljudi.

zdrav razum. nista vise.

fala.

 

 

 

 

edit:

lepinje pobogu, deset u pola s lukom. one bascarsijske jako podsjecaju, ukusom i izgledom na NAN.

a badnjakusa je POGACA. odo spavati sad, sutra cu postaviti recept. jede se na Badnji dan, posna je.

Edited January 5, 2009 by blondie

[Dersu Uzala]

Bas zato sto si takva kakva si, i pricamo duze neko vreme, uskacem sa upadicama. Ponekad mi nije jasno kako rezonujes, no sve u svoje vreme. Slazem se sa svim prethodno navedenim. Moja uloga nije da budem drkadzija, nego glas razuma. Ponekad je potrebno kontrirati da bi se ljudi nasli negde na sredini. Kazu neke mudre knjige.

 

Elem,

 

Remzi (jel to bese onaj crnac Englez?) ne znam ko je (ako nije taj crnac Englez). Ako jeste, poslednje sam gledao pre jedno 7-8 godina kad su on i Jamiroquai pravili neko meze. U Londonu. Oni, ne ja.

 

Aj' necu vise da ti kontriram u Novoj 2009., odsad se samo slazem to mi je novogodisnja rezolucija.

 

Inace, a mislim da ovo moze biti interesantno mladicima, zene po belom svetu su sasvim spremne da nauce i nas jezik i kuhinju i sve sto treba, ako se udaju za nase likove. Ne samo amerikanke, sve. To nema veze sa kulturom, ima veze sa osobom. Ako se covek potrudi i nauci jezik i obicaje svoje supruge (ili cure, ali pretpostavka je ovde da treba da se ulozi neko vreme i trud u vezu), normalno je da ce i ona da se time pozabavi. Ja cesto sa stranim zenama pricam srpski i pre nego sto one nauce i jednu jedinu rec. Njih to sokira, ali zene kao zene, intuitivno shvate da 'ima tu nesto'. Ako te vole, nauce da vole i tovju kulturu. Obzirom da nisam zena, ne znam kakva je situacija sa muskarcima, ali vidim okolo da su mnogi decaci i muzevi mojih drugarica iz nasih krajeva krajnje zaintrigirani za nasu kulturu , jezik i kuhinju. Stavise, baje su u drustvu. Em frajeri pricaju (dobro, natucaju) egzoticni jezik, em imaju nasu ribu kao curu ili zenu i onda urlaju do neba (strani frajeri vole nase cure do bola). Samo ih setaju i prikazuju okolo. Nase hvala Bogu vole da se obuku i srede, da ne obrukaju muza (o klopi i da ne pricam) tako da tu nema problema. Mada kazem, mislim da je lakse zenu da naucis nas jezik i obicaje nego sto je nasoj zeni lako da nauci stranog muskarca.

 

Ponavljam, da me neko pogresno ne shvati, amerikanci i ljudi sirom sveta luduju za svim mojim (nasim) drugaricama sa Balkana, odakle god da su i koje god veroispovesti. Nase zene sjajno prolaze na zapadu. Jake ko zemlja, dobre ko leb, lepe ko san.

Edited January 5, 2009 by Kalif nad Kalifama

[Dersu Uzala]

lepinje pobogu, deset u pola s lukom. one bascarsijske jako podsjecaju, ukusom i izgledom na NAN.

a badnjakusa je POGACA. odo spavati sad, sutra cu postaviti recept. jede se na Badnji dan, posna je.

 

Somun sa deset. Moze i lepinja. Cekaj, koja je razlika izmedju lepinje i pogace? Pored velicine. Kapiram da je posna, da ne kazem kosher. Znaci bez kvasca ili drugog narastajuceg agenta. Na zalost, tolio dugo zivim van svoje familije da se vise i ne secam svih obicaja na Badnje vece. Secam se badnjaka. Secam se da smo buraz i ja ustajali u ranu zoru na Bozic i dzarali-barali. Goreli badnjak pre zore. Jeli cesnicu, jurili zlatnik (ili srebrnjak, ili 10 dinara, Alija Sirotanovic u metalu, (sedamdes i neke valjda).

 

 

Izvinjavam se, nan gdegod da sam jeo iako ima ukus slican lepinji nema veze sa lepinjom. Po izgledu. Vise ima veze sa pita-hlebom (persijskim, mada opet i oni ga zovu nan na istoku). Ono, bas je tanak i masan. Uopste nije vazdusast, nema bre testa do palacinke. Eto, ko palacinka je, malo deblja. Kako je to lepinja, Isus bi ga znao.

[Machka Naopachka]

ako ovako nastavite, kuvanje, jedini topic koji pratim ali stvarno pratim pomno jer nema sranja i nadkurčivanja i ego tripova ni određenih tu mačo i kvazimačo članova da se motaju 'vuda i izigravaju dežurne mudrosere, a sve uglavnom zato jer su još uvek kod mame na kašiki i sa kuvanjem pojma nemaju.., će se pretvoriti u samo još jedan nacional-politički jebeni thread... mojneeee pliiiizzzz

 

jebeš šta je čije jelo važno je da je NJAM.

 

ajmo, recepti.

 

 

 

niko da prokomentariše moju supu?!?

 

Da znaš.

 

Šta da jedem, uhvatio me neki stomačni grip... sad ću zapeći krompir, ali nemam pojma šta bih još mogla...

Dajte neke ... nemasne... ideje, please!

Edited January 5, 2009 by Machka Naopachka

[Генеральный]

šta ti je er maks tema?

а, па.

 

ер макс тема је посвећена дизелашким обувкама из 90их година. ђонови пуњени гасом, ради веће удобности.

 

пољски желатизирани (желатизовани? гелиран? ) карфиол јеројатно изазива рад дигестивног тракта који може да напаја немачку и аустрију гасом у наредних 10 лета.

 

ер макс = рад црева при пољским пихтијама

 

мислио сам да је то очигледно.

 

[Alexandra_]

neko je pitao, a ja kao znam, pa: KITNIKEZ slici pekmezu...

od Dunja se pravi...kuvanjem istih u seceru...uz malo limunovog soka...moze se dodati i orah,

Vojvodjani prepisali od Ugara...znaci kitnikeeez.

 

 

A.

[Shamandalie]

Šta da jedem, uhvatio me neki stomačni grip... sad ću zapeći krompir, ali nemam pojma šta bih još mogla...

Dajte neke ... nemasne... ideje, please!

 

 

Mozes supicu od povrca, palentu sa nekim dodacima koji nece izazvati iritaciju, domacu poparu naravno i povrce koje podnosis- ako volis, sto da ne, brokoli, karfiol- skuvani i sa nekim blagim sosom ili pasta sa blagim sosom...Pirinac u bilo kom obliku, najbolje sladak u tom slucaju. Od zacina mozes staviti cimet u slatko a grcko seme (ajurvedski zacin) ili djumbir u slano, jer oni bi trebalo da podsticu varenje hrane. Ja ne podnosim teska jela- nikako kiseli kupus, sarme, nista ne jedem sa zaprskom i slicnim, pa pretezno i spremam takve stvari. Mada ponekad spremim i pikantnije, pa ako zeli moj recept za chilli pasulj, neka se javi.

 

[Ајлин]

najpre bolesnima:

 

@macka

moju supu spremi bolan bi je jeo. ako te mrzi, kuvano belo meso možeš. tost, takođe. kuvani krompir ili pirinča malo, sve klot. načelno svo laganije kuvano povrće.

 

možeš i supu od praziluka koja je mnogo zdrava a može i koje kilo da spadne bilo koji recept uzmi pun ih je net uzi neki koji ti se đasvi

 

 

а, па.

 

ер макс тема је посвећена дизелашким обувкама из 90их година. ђонови пуњени гасом, ради веће удобности.

 

пољски желатизирани (желатизовани? гелиран? ) карфиол јеројатно изазива рад дигестивног тракта који може да напаја немачку и аустрију гасом у наредних 10 лета.

 

ер макс = рад црева при пољским пихтијама

 

мислио сам да је то очигледно.

 

 

 

eh bljak.

dobro si me zbunio. jeste gadno to njihovo povrće u jelly-ju... jedino je gadniji žurek iz tetra brika. žurek je poljska kisela čorba koja izgleda tako kao da je u njoj stradala smena pančevačkog ratara, plus gurnu unutra onu masnu ljigavu slaninu i celo kuvano jaje. prodaju je što bi naše babe pijačarke rekle "za mlade domaćice" i u tetrapaku i grooozna je

[blondie]

Somun sa deset. Moze i lepinja. Cekaj, koja je razlika izmedju lepinje i pogace? Pored velicine. Kapiram da je posna, da ne kazem kosher. Znaci bez kvasca ili drugog narastajuceg agenta. Na zalost, tolio dugo zivim van svoje familije da se vise i ne secam svih obicaja na Badnje vece. Secam se badnjaka. Secam se da smo buraz i ja ustajali u ranu zoru na Bozic i dzarali-barali. Goreli badnjak pre zore. Jeli cesnicu, jurili zlatnik (ili srebrnjak, ili 10 dinara, Alija Sirotanovic u metalu, (sedamdes i neke valjda).

 

 

Izvinjavam se, nan gdegod da sam jeo iako ima ukus slican lepinji nema veze sa lepinjom. Po izgledu. Vise ima veze sa pita-hlebom (persijskim, mada opet i oni ga zovu nan na istoku). Ono, bas je tanak i masan. Uopste nije vazdusast, nema bre testa do palacinke. Eto, ko palacinka je, malo deblja. Kako je to lepinja, Isus bi ga znao.

 

 

 

dobro je, tek sam skontala sto ti neke stvari nisu bitne - zato sto ih nisi prozivio ni dozivio, ne veze te nista. a mi ostali ispadosmo budale..

salim se.. sta znam, badnjak, cesnica, nedeljko etiopic, dosta je toga..

 

 

lepinja = somun. ko kaze drugacije, veze nema s mozgom, a sigurno da mu je burek isto sto i maslanica i sirnica.

 

 

lepinja/somun, znas kako izgleda dakle, i u mom selu u lepinji se jedu samo i iskljucivo cevapi, nekako najbolje idu.

cevapi naravno omasceni u jagnjecem loju (to su oni pravi, sarajevski, sve ostalo je govno), ubaceni u lepinju sa svjezim crvenim lukom.

i to je to.

pogaca, nema veze s lepinjom. pogaca je kao tezi hljeb koji nije nakvasao. pogaca se mijesi najcesce s mlijekom, puterom, jajima, zavisi sve od recepta a na badnje vece, bez tih mrsnih sastojaka.

obican hljeb ti je brasno, so, secer, kvasac/germa.

cesnica - e sad, svako je pravi drugacije, ali bukvalno u dvije kuce nisam vidjela istu maltene.

kod mene se uglavnom razvijaju kore, kao za pitu, samo deblje, i krace (ne bacam oklagiju preko pola kuce nego samo do lustera i nazad ), kore se slazu, zaljevaju uljem (+voda ukuvana), pomalo da nije premasno..

i to se pece malo duze, isusuje i tako dalje.. nema tu nikakvih zacina, ali mislim da je ukusno iz razloga jednostavnosti.. mi smo staru tjerali da nam pravi cesnicu nevezano za Bozic.

i sve sto se stavlja jeste dukat ili komadic drveta. ono, ko ce da cijepa a ko da ima para. nista vise.

 

sto se tice nan-a.... imam priliku da ga jedem skoro svaki vikend na hinduskim svadbama, i to bukvalno iz one njihove peci sto lici na uspravni valjak.. znaci, saka tijesta (iliti kolac) zalijepi se na zaobljeni komad metala obavijen kuhinjskom krpom..

i brzo se tako zalijepi za zid peci, stoji uspravno, vatra siba u sredini pecke, a nema sanse da spadne sa zida.. vadi se nekom kao viljuskom/stipaljkom, i stvarno je ukusno i dobro.

po izgledu lici i podjsjeca jako na nasu lepinju iliti somun. samo sto recimo u sarajevu su lepinje malo manje, imaju dzep za cevape - nan to nema, i to je veca razlika jedino, a i on nakon sto se ohladi ima ukus, sta znam opanka : )

i ni u ludilu nan nije masan. ali nimalo. mozda onaj sto kupis u hermetickoj kesi u Cost Plus World Market (po izgledu je nan, po ukusu ni blizu), ili neki sto si ti jeo, mozda u restoranu i sl.

meni su rekli da je ovaj nacin pecenja, s ovom specijalnom peckom, isti kao sto rade u Indiji.. maltene ga svaka kuca ima, kao kod nas smederevac sporet.

 

 

[MissionVao]

ako ne znate sta cete s mlevenim mesom a nemate skoro nista u kuci, pomesajte s crnim lukom i prezlama, to je naj recept za fasirane koji sam do sad probala kakav crni hleb, zbog prezli bude hrskavo!

[Dersu Uzala]

Ta pec se zove tandoori. Jeo sam bre sve u zivotu, nema sta nisam jeo. I dvaput. Naan ne mogu da nadjem da valja, mislim da sam ga par puta jeo kako ga ti opisujes. Ne idem po induskim kucama. Donesu oni na sljaku neki put nesto. Ali stalno idemo u restorane. Vrlo je malo luksuznih indijskih restorana, ne znam. Uglavnom je decent klopa, i ja je obozavam ali nije to ono pravo. Kad sam radio u Pasadeni, e tamo je bio sjajan indijski restoran, tamo je naan bio kako valja, koliko se secam. ALi to je bilo pre 4-5 godina ako ne i vise. 7? U te 'masne' valjda stave malo ulja. Gotivim onaj garlic naan-a.

Edited January 6, 2009 by Kalif nad Kalifama

[Ајлин]

faširana šnicla rules.

a malo majkine dušice ili korijandera dodaš u meso, ako je čisto juneće? jel?

[Machka Naopachka]

eileen, izvini, ja sam propustila tvoju čorbu. Bi li ponovila recept? Uzdravlje i fala!

[Ајлин]

ee nije čorba supa je domaća

 

Post #895 na strani 45 ove teme okreni da ne smaram sad s kopiranjem ima toga.

[Machka Naopachka]

Crna ženo, meni je domaća supa izašla na nos. Stalno je jedemo.

Ali, hvala za tips

 

[Tomislav Sawyer]

Hvala, o Mojsije, najzad covek koji otvorena srca prihvata koncept oberucke.

Masala domacine. Oberucke i otvorenih ustiju. Taj neki zdrav oportunizam mora da se neguje

[Ајлин]

moram da se pohvalim, kakav sam gulaš skuvala, elf bi bio ponosan

 

 

 

lep pikantan punog ukusa. ma, divota.