Jump to content

Budizam


Recommended Posts

Gestovi i smirenje

 

Svaki nas gest rukom jeste jedna mudra povezana sa suptilnim i onim ne

tako suptilnim energijama. Uzmimo energiju pesnice, na primer. Kada

smo ljuti, obicno se nase sake zgrce u pesnicu. Neki ljudi i ne

znajuci vrlo cesto praktikuju tu mudru u svom zivotu. Ona pothranjuje

klice ljutnje i nasilja u vama svaki put kad je napravite i te klice

tada bujaju i bivaju sve jace. Sledeci put kada sebe uhvatite da ste

stisnuli pesnice u ljutnji, pokusajte da unesete svesnost u taj

unutrasnji stav olicen u pesnicama. Osetite tu tenziju, tu mrznju, taj

bes, agresiju i strah koji je u njoj sadrzan. Tada, u sred te ljutnje,

eksperimenta radi, ukoliko je osoba na koju ste ljuti pored vas,

pokusajte da otvorite dlanove i da ih sklopite u visini grudi kao kada

se molite. (Naravno ta osoba nece imati pojma sta vi to radite.)

Posmatrajte sta se dogadja sa besom i povredjenoscu ako zadrzite taj

polozaj makar nekoliko sekundi.

 

Jon Kabat-Zinn, Wherever you go, there you are

 

mudraKnowledge.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hm, uvek je nezahvalno preporučivati ovako na slepo,

ali kad već volite citate, onda će možda ova biti zanimljiva:

Nema Ađan Čaa - Antologija citata

Hvala,prelistacu je natenane tokom vikenda.

 

P.S.Primetio sam da ste aktivni i na jednom drugom forumu,svaka cast na istrajnosti i trudu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meditacija na olimpijski način :D

 

100 DANA

Marta Henri

 

Danas je 91. dan kako pokusavam da 100 dana bez prekida meditiram. Vama to moze izgledati malo ili mnogo. Za mene, to je mnogo. Imam problem da ostanem disciplinovana tokom duzeg perioda. Sklona sam da nesto pocnem, pa prekinem, opet krenem, opet prekinem, da bi posle nekog vremena ponovo pocela -- i, mislim, da vam je situacija prilicno jasna.

 

Za ovaj 91-dnevni period discipline inspiracija mi je bio moj brat Dag. On nikada nije meditirao, ali je nedavno hodao 100 dana. Isao bi u park ujutro pre posla, ponekad i kada je kisa lila kao iz kabla. Ako je na poslu imao sastanak rano ujutro, hodao je nocu, bez obzira koliko je bio umoran i koliko je bilo kasno.

 

Nas dvoje smo sasvim razliciti. On je advokat sa porodicom i kucom u predgra?u. Ja sam pisac, sa psom i stanom u centru grada. Pa ipak, oboje neprekidno imamo problem da istrajemo u stvarima za koje inace znamo da su za nas dobre. Dag ne vezba dovoljno, a ja se borim da odrzim kontinuitet svojih meditacija.

 

Oduvek su me impresionirali olimpijski gimnasticari, zbog snage i gracioznosti koju su unosili u svoj sport, kao i zbog discipline neophodne da bi svoje vezbe izvodili sa toliko sigurnosti i zacu?ujuce lakoce.

 

Ali ja nisam kao oni; ja nisam vrhunski sportista. Ja sam nalik mom bratu i zato je Dogov primer discipline bio toliko inspirativan za mene. Ako on to moze da uradi, pomislila sam, mogu i ja. I tako sam pocela svojih 100 dana meditacije.

 

Obicno meditiram 30 minuta uvece. Ako planiram da se kasno vratim kuci, gledam da odsedim pre vecere. To bas i ne funkcionise uvek. Ponekad se svede na to da oko ponoci meditiram 10 minuta. mrtva umorna ili malo osamucena od pica. 13. dana trgla sam se u sred noci, setila da nisam taj dan meditirala i naterala sebe da se izvucem iz toplog kreveta i posadim na jastuce. Izme?u 25. i 43. dana bila sam na putovanju autobusom kroz Indiju. Meditirala sam u hotelskim sobama i u platnenim ¨atorima. Ponekad bih meditirala u autobusu, koristeci tajmer na mom aj-podu, dok smo moji saputnici i ja jezdili preko rad¸astanske pustinje. Na 16 sati dugom letu iz Delhija kuci meditirala sam na 10 i po kilometara visine.

 

Prosao je i 47. dan -- bila sma skoro na pola puta. Vec sama ta akumulacija dana cinila je mogucnost neuspeha sve manjom i manjom. Onda mi je momak saopstio da je, dok sam bila u Indiji, izasao sa tri razlicite devojke i tako smo okoncali nasu vezu. Bila sam razbijena. Jako mnogo vremena sam provodila u krevetu, placuci ili piljeci u plafon.

 

Nekako sam uspela da meditiram i kroz sve te dane tuge. Ili je to mozda tek podsecalo na meditaciju, sto je ponekad jednostavno vas maksimum. Sa kutijom papirnih maramica pri ruci, sedela sam barem deset minuta svakoga dana. Mnoge dane bih istovremeno i sedela i plakala -- plakala i duvala nos, cekajuci da sat otkuca, kako bih ponovo otpuzala do kreveta. Osecala sam se neuspesnom i kao devojka i kao meditant, ali sam nastavljala da sedim.

 

U jednom trenutku, negde oko 65. dana, prestala sam da placem i pocela ponovo da pratim dah. Zatim sam se vratila pokusajima da budem svesna toga kako su misli u mojoj glavi samo misli.

 

91. dana ne mogu da izvestim da sam napravila nekakav cudesan proboj ili imala nekakav misticni dozivljaj. I jos uvek ne mogu apsolutno da garantujem da cu uspeti da stignem do 100. dana. Ali sa mojim bratom kao inspiracijom, prilicno sam sigurna da hocu.

 

mini-bunny-cours.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sa moje verande

 

Sa svoje verande mogu da pogledam

deo doline sto se uspinje nagore

ili dolinu sto se spusta nanize

ali ne u oba smera odjednom.

Kada kontempliram svoju proslost

moga da odaberem hocu li je videti

s besom ili zadovoljstvom,

ali ne na oba nacine odjednom.

Mogu odluciti da se setim neuspeha

ili dostignuca

ali ne obe stvari odjednom.

 

Nije vazno da li dolinu gledam

nagore ili nadole,

ali jeste vazno znati da

na koju god stranu da okrenem pogled

ucinio sam to po sopstvenom izboru

i da vidim samo jednu polovinu.

 

Tenzin Chonyi

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bazen čiste vode

 

Sve prepreke -- žudnja, bes, lenjost i tupost, uznemirenost, sumnja --

jesu mentalne karakteristike. One nisu deo nas, već bezlični elementi

koji funkcionišu sami od sebe. Postoji jedno poređenje kao

ilustracija posledica koje svi ti ometajući faktori imaju na um.

Zamislite bazen sa čistom vodom. Želja za čulnim zadovoljstvima

slična je kao kada u tu vodu sipamo neku lepu boju. Nase oko bi va

zavedeno njezinom lepotom, raznolikošću nijansi, ali nismo u stanju

da pogledom prodremo u dubinu tog bazena. Bes, zlovolja,

odbojnost su nalik vodi koja ključa. Voda koja ključa se sva uskomeša

i opet ne možete da vidite dno. Takva vrsta uskomešanosti uma, nasilne

reakcije izazvane mržnjom i neprijateljstvom, velika su prepreka

razumevanju. Lenjost i tupost su nalik bazenu u kojem je voda

prekrivena podebljim slojem žabokrečine. Zbog njega nemoguće je

pogledu da prodre dublje od površine. To je vrlo trom um. Uznemirenost

i briga su poput vode u bazenu kada duva vetar. Površina se talasa

usled snažnih vetrova. Kada smo pod uticajem uznemirenosti i brige,

uvid postaje nemoguć, pošto um nije usredsređen i miran. Sumnja je

slična blatnjavoj vodi; mudrost je zamućena i time osujećena.

 

Joseph Goldstein

 

waterdropup.jpg

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Monasi, dve vrste ljudi je teško naći u ovom svetu. Koje dve? One koji

će prvi da nekome poklone dobrotu i one koji se, zahvalni za tu

dobrotu, osećaju obaveznim da je uzvrate. Te dve vrste ljudi je teško

naći u ovom svetu.

 

Buda

 

buddha-statue-color443x386.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bazen čiste vode

 

Sve prepreke -- žudnja, bes, lenjost i tupost, uznemirenost, sumnja --

jesu mentalne karakteristike. One nisu deo nas, već bezlični elementi

koji funkcionišu sami od sebe. Postoji jedno poređenje kao

ilustracija posledica koje svi ti ometajući faktori imaju na um.

Zamislite bazen sa čistom vodom. Želja za čulnim zadovoljstvima

slična je kao kada u tu vodu sipamo neku lepu boju. Nase oko bi va

zavedeno njezinom lepotom, raznolikošću nijansi, ali nismo u stanju

da pogledom prodremo u dubinu tog bazena. Bes, zlovolja,

odbojnost su nalik vodi koja ključa. Voda koja ključa se sva uskomeša

i opet ne možete da vidite dno. Takva vrsta uskomešanosti uma, nasilne

reakcije izazvane mržnjom i neprijateljstvom, velika su prepreka

razumevanju. Lenjost i tupost su nalik bazenu u kojem je voda

prekrivena podebljim slojem žabokrečine. Zbog njega nemoguće je

pogledu da prodre dublje od površine. To je vrlo trom um. Uznemirenost

i briga su poput vode u bazenu kada duva vetar. Površina se talasa

usled snažnih vetrova. Kada smo pod uticajem uznemirenosti i brige,

uvid postaje nemoguć, pošto um nije usredsređen i miran. Sumnja je

slična blatnjavoj vodi; mudrost je zamućena i time osujećena.

 

Joseph Goldstein

 

waterdropup.jpg

Fenomenalno!

Usresredjenje je kljuc svega.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Fenomenalno!

Usresredjenje je kljuc svega.

 

Da, utoliko sto kad naiđe bes ne postajemo taj bes, kad naiđe žudnja ne postajemo ta žudnja.

Održavajući svesnost, prepoznajemo sve te nečistoće u čistoj vodi uma i zahvaljujući tome ne bivamo njima uprljani.

Jer kad se ne zadrže u nama, kad im ne dajemo dodatnu energiju, svi oni nastanu i odmah ili posle izvesnog vremena i nestanu.

 

:smile:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Za one koji bi da prijateljima požele srećne praznike jednom lepom budističkom čestitkom neka pogledaju stranu:

Čestitke

 

Kursor stavite iznad slike koja vam se sviđa, kliknite desnim tasterom i zatim iz menija odaberite "Save image as..." da biste sliku sacuvali na svom kompjuteru...

 

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Baš tu, u tebi

 

Dhamma / Istina je u tvom umu, ne u šumi. Ne veruj drugima. Samo osluškuj

sopstveni um. Ne moraš da ideš i gledaš bilo gde drugde. Mudrost je u

tebi, kao što je slatki, zreli mango već u onom zelenom... Upoznaj i

posmatraj svoje srce. Ono je čisto, ali emocije naiđu i oboje ga.

Zato neka tvoj um bude poput gusto ispletene mreže, koja će uhvatiti

emocije i osećaje kada se jave i istražiti ih pre nego što na njih

reaguješ...

 

Ađan Ča

 

 

2920124040088430101S425x425Q85.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Đubrivo

Prepreke u nama su poput đubriva za našu praksu. To je isto kao kad

recimo uzmete kokošiji ili kravlji izmet i nađubrite voćke, kako bi

njihovi plodovi bili što veći i sočniji. U sred patnje, tu je i sreća;

u sred konfuzije, tu je i mir.

 

Ađan Ča

 

 

 

vocka.jpg

Edited by Dhamma

Share this post


Link to post
Share on other sites

Non­resistance, non­judgment, and non­attachment are the

three aspects of true freedom and enlightened living.

Eckhart Tolle

 

 

@Dhamma

 

Jel slušaš metal?

 

 

 

 

Fulfill me, make me happy, make me feel safe, tell me who I am. The world cannot give you those things, and when you no longer have such expectations, all self­created suffering comes to an end. All such suffering is due to an over­valuation of form and an unawareness of the dimension of inner space. When that dimension is present in your life, you can enjoy things, experiences, and the pleasures of the sense without losing yourself in them, without inner attachment to them, that is to say, without becoming addicted to the world.

 

The words "This, too, will pass" are pointers toward reality. In pointing

to the impermanence of all forms, by implication, they are also pointing to

the eternal. Only the eternal in you can recognize the impermanent as impermanent.

 

When the dimension of space is lost or rather not known, the things of

the world assume an absolute importance, a seriousness and heaviness that in truth they do not have. When the world is not viewed from the perspective of the formless, it becomes a threatening place, and ultimately a place of despair. The Old Testament prophet must have felt this when he wrote, “All things are full of weariness. A man cannot utter it.”

Edited by Господин Граул

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Ovim citatom želim srećnu novu 2010. svima na forumu :)

 

Dan za isplatu

 

Moj prvi učitelj meditacije rekao mi je nešto što mi je u to vreme

izgledalo vrlo čudno: Ne postoji loša meditacija. I bio je u pravu.

Sve te meditacije koje nazivate lošim ili frustrirajućim su zapravo

težak rad koji ulažete da biste na kraju dobili "platu". To je kao da

neko radi ceo ponedeljak, ali ne dobije ni dinara na kraju dana.

"Zašto ja ovo radim?" pomisli. Onda radi ceo utorak i opet ne dobije

ništa. Još jedan loš dan. Radi u sredu i četvrtak, opet ništa. Četiri

loša dana zaredom. Onda dođe petak. Radi isto što je radio i do tada

i na kraju dana šef mu da platu. Juuupiii! Zašto svaki dan nije

ovakav? Zašto svaka meditacija ne može da bude dan za isplatu? Da li

razumete poređenje? Tokom teških meditacija akumulirate svoj kredit,

razloge za svoj uspeh. Tokom teških meditacija akumulirate snagu koja

će stvoriti prostor za mirnoću. I onda, kada imate dovoljno kredita,

um ulazi u dobru meditaciju, to je dan za isplatu. Ali morate

zapamtiti da je zapravo tokom onih lošin dana najveći deo posla bio

obavljen.

 

Ađahn Brahm: Mindfulness, Bliss, and Beyond: A Meditator's Handbook

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pun kofer kamenja

 

Kad god sednete i malo se smirite, krene dobro poznata priča vašeg

previše kritičkog uma. "Uh, baš me boli koleno... Ovo je dosadno...

Volim ovaj osećaj mirnoće... Juče sam odlično meditirao, ali danas je

užasno... Meni ovo ništa ne pomaže. Nije to za mene. Nije za mene i

tačka! ..."

 

Ovakva vrsta razmišljanja zaokuplja nas um i pretvara se u njegov

balast. Kao da idemo i na glavi nosimo pun kofer kamenja. Prijalo bi

ako bismo ga odložili. Zamislite kako bi bilo kad biste zaustavili sva

ta zanovetanja i umesto toga dopustili svakom trenutku da bude ono što

jeste, ne pokušavajući da ga ocenimo kao "dobar" ili "loš". To bi bio

istinski mir, istinska sloboda. Meditacija znači negovanje takvog

stava neklasifikovanja onoga što se javi u umu, šta god da je to.

 

 

Jon Kabat-Zinn, Wherever You Go, There You Are

 

 

kofer.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Share

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...