Budizam

[Dhamma]

627. Brbljivi um

 

Kada počnemo da meditiramo, vrlo brzo se suočimo sa svojim brbljivim umom, sa čitavim horom komentatora u glavi, od kojih svaki iznosi svoje mišljenje o svemu i svačemu. Ne da imamo samo jednog komentatora, već je tu čitav žiri... i njegovi članovi strastveno raspravljaju između sebe!

 

Rad sa tako brbljavim umom, koji neprekidno razmatra prošlost i planove za budućnost, ima mišljenje o svemu i svačemu, može nam izgledati sasvim beznadežan. Želimo da on jednostavno umukne i lako je osetiti blaženstvo ako se to zaista i dogodi. Međutim, ako bi nemišljenje bio sinonim za probuđenje, Buda bi svojim učenicima verovatno prepisao udarnu dozu neke vrste drevnog torazina da im izbriše svaku misao i svi bi bili srećni. Ali stvari ne stoje tako. Istinska sreća ne dolazi jednostavno sa uklanjanjem svake misli. Ađan Ča je često govorio: "Bivoli su simbol apsolutno praznog uma". Ti bivoli imaju oko sebe auru neverovatne pasivnosti. U stanju su da zađu u pirinčana polja i satima lagano žvaću mlade izdanke. Slično tome, kokoška je u stanju da danima sedi na jajima. Dakle, ako dan za danom sedimo u meditaciji i ne mislimo, moguće je da ćemo razviti onoliko mudrosti koliko i kokoška, što verovatno nije baš mnogo. Zato, dobro je uočiti taj osećaj olakšanja koji dolazi sa nepomičnošću, mirom, tišinom, ali ne treba da napravimo grešku i preuveličamo njegov značaj.

 

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace

 

 

_/|\_

[Dhamma]

628. Zvuk

 

Ađan Ča došao je prvi put u Englesku sedamdesetih godina. Bio je to velik događaj -- čuveni učitelj dolazi sa Dalekog istoka do poseti budističku grupu u Londonu. Grupa je imala vrlo mali prostor i mnogo ljudi se stislu unutra. Bila je to jedna od onih vrlo retkih toplih noći u Engleskoj, tako da se cela soba pušila. Onda su krenuli da meditiraju, i svakome je bilo prevruće, tako da otvorili prozor. Ali iz lokalnog paba prekoputa se čula glasna rok muzika. Posle nekoliko minuta odlučili su da ipak zatvore prozor. Sve vreme Ađan Ča je sedeo nepomično. Sa zatvorenim prozorom, svi su opet počeli da se kuvaju. Temperatura je dostizala tačku ključanja, a i gušenja, ali je Ađan Ča i dalje sedeo. Otvorili su prozor, opet rok muzika. I tako u krug. Pustio ih je da sede tako sat i po. Na kraju je kucnuo u zvono. Pošto je to bila Engleska, svi su odmah počeli da se izvinjavaju. Čak su išli i preko u pab da ih ubede da smanje muziku, ali bez uspeha. Prva stvar koju je Ađan Ča rekao bila je: "Mislite da zvuk vas uznemirava, ali u stvari vi uznemiravate zvuk. Zvuk je samo to što jeste; vazduh koji vibrira. I samo od nas zavisi hoćemo li početi borbu sa njim."

 

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=BcL---4xQYA

[Dhamma]

629. Bol tokom meditacije

 

Kada se tokom meditacije pojavi bol, glavna stvar je da prilagodite svoj pogled na njega. Zauzmite stav odlučnosti da nećete početi rat sa sopstvenim telom. Iz te perspektive, ustanovićete da nelagoda može postojati, ali da vi ostanete mirni. Ako otkrijete da na tu nelagodnost gledate kao na iritirajućeg uljeza koji vam upropaštava meditaciju, unesite u sve to stav blagosti -- prijateljske ljubavi -- prema tom bolu, prema osećaju koji nije dopadljiv. Upotrebiti prijateljsku ljubav ne znači upinjati se da volimo taj bol. Jednostavno prepoznajemo i prihvatamo postojanje bola u nozi ili glavi. Ne možemo ga oterati snagom volje, ali omekšavanje svog stava prema njemu je prvi korak.

 

Drugi korak je da taj bol smestite u središte pažnje, počinjete da uočavate koliko ste postali napeti opirući se toj nelagodnosti. Tada ste u prilici da opustite telo, baš kao što to radite u nekom od položaja u jogi. Kad vežbate jogu, možda pokušavate da zauzmete pravilan položaj, i možda ste kruti u tom pokušaju. Ali vremenom naučite da se u njemu opustite i iznenada odnekud se pojavi još nekoliko centimetara, što vam je taman dovoljno da potpuno uđete u položaj. Rad sa bolom u meditaciji je potpuno isti. Vidite koliko ste zbog njega napeti i onda se u njemu opustite. Vidite koliko su zglobovi u kukovima, kolenima -- po čitavom telu -- stegnuti. Ovakvo fizičko opuštanje u stvari snižava i mentalnu napetost stvorenu otporom prema bolu. Kako ta napetost opada, uzrok bolu se u velikoj meri otklanja. Smanjuje se i intenzitet bola, a činjenica da se ne borite sa njim znači da iako postoji neprijatnost, ona nije problem.

 

Kad radite sa bolom na ovakav, otvoreniji i direktniji način, razvićete mnogo precizniji intuitivni osećaj za sopstveno telo. Tako, kada znate da vam je telo zaista pod stresom, da ste došli do granice, znaćete i da je vreme da promenite položaj. Ali tada, kada se pomerite, to nije akt averzije na bol, već akt blagosti prema telu. A to je velika razlika.

 

Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace

 

[Dhamma]

630. Pažnja i opuštanje

 

Kada razmišljamo o opuštanju, često mislimo na stanje potpuno isključenosti. A kad razmišljamo o stanju pažljivosti, skloni smo da skloni smo kao da to povezujemo sa biti uzbuđen ili uplašen.

 

U meditaciji, pokušavamo da otkrijemo onu dimenziju svoga bića koja je u isto vreme potpuno opuštena i potpuno budna. Možda smatrate da se niste rodili sa takvom sposobnošću, ali temeljna priroda našeg uma poseduje upravo tu kombinaciju kvaliteta. Pravu prirodu našeg uma karakterišu i potpuna budnost i potpuni mir.

 

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace

 

 

[Dhamma]

631. Kao što se od hrpe cvetova mnogo venaca isplesti može,

tako i od mnogo dobrih dela život načiniti, kad se jednom rodimo.

 

Buda

Dhammapada, strofa 53

 

 

[Dhamma]

632. Domaćinski život

 

Domaćinski život (gharāvāsa) odnosi se na život u kući sa suprugom i decom, kao i na rad da bi se oni prehranili. Na mnogim mestima u Tipitaki često je istican oštar kontrast između života domaćina i života monaha i monahinja. Prvi se opisuje kao "prašnjav i ograničavajući" (raja patha), dok se za drugi kaže da je "slobodan kao povetarac" (abbhokāsa, D.I,63). Međutim, ovo može biti suviše jednostavna generalizacija. U Budino vreme monasi i monahinje jesu imali veliku slobodu, ali je njihov život bio i težak i neizvestan. Najveći problem bilo je nepostojanje stalnog mesta boravka, tako da su morali da podnose "hladnoću i toplotu, glad i žeđ, ubode buda i komaraca, vetar, sunce i gmizavce" (M.I,10). A mnogi incidenti zabeleženi u Vinayi pokazuju nam da čak ni manastiri nisu bili pošteđeni međusobnih tenzija, ljubomore i svađa, ponekad sasvim ozbiljnih (M.I,321). Nasuprot tome, domaćin je možda imao "kuću na dve vode, dobro omalterisanu i iznutra i spolja, sa sigurnim vratima i prozorima, a u njoj ležaj pokriven vunenim prekrivačem, belim čaršavom, vezenim ćilimima, skupom jelenskom kožom, iznad njega zastor, a na svakom kraju grimizni jastuci, kraj njega upaljena lampa i dve žene koje se o njemu staraju sa svim svojim šarmom" (A.I,137). Uprkos ovakvo prijatnoj kućnoj atmosferi, život prosečne osobe takođe je imao svoje nedostatke. Društvena struktura stare Indije podrazumevala je da je muškarac u kući uvek bio potčinjen svojim roditeljima, a u društvu strogim zahtevima sistema kasti. Situacija je bila još gora za žene. One su morale biti apsolutno podređene svojoj svekrvi i mužu, a pošto nije bilo kontrole rađanja ili su sredstva bila nepouzdana, morale su da izdrže mnogobrojne trudnoće. Mnogobrojna porodica pružala je veliku emocionalnu potporu, ali je isto tako mogla biti i izvor mnoštva ličnih konflikata, a očuvanje privatnosti učiniti jako teškim. I pored svih ovih i drugih poteškoća, Buda je svojim nezaređenim sledbenicima savetovao da praktikuju meditaciju "dok obavljaju svoje redovne poslove, dok borave u svojim domovima prepunim dece" (A.V,333) i neki od njih uspeli su da dostignu prosvetljenje, dok su hiljade drugih uspeli da se popnu do nekog od stupnjeva koji prethode prosvetljenju (M.I,491-92).

 

Dakle, domaćinski život u V veku pre n.e. verovatno je bio daleko manje podsticajan za duhovno traganje od monaškog života. Ali društvo i porodični život su se od tada promenili do neprepoznavanja. Danas, barem na Zapadu, domaćinski život (bilo u zajednici ili samostalno) verovatno nudi više slobode, privatnosti, slobodnog vremena i prilika za učenje i praktikovanje nego što je to bio slučaja ikada ranije u istoriji. Pošto je to tako, tvrdnja da domaćini ne mogu Dhammu do kraja praktikovati više ne stoji.

 

I ako se domaćinski život promenio u poređenju sa Budinim vremenom, onda se monaški život promenio još i više. Danas se dobar deo aktivnosti monaha okreće oko njegovih pastoralnih dužnosti: ceremonije blagosiljanja, pripremanje i držanje propovedi, učestvovanje u sahranama, neformalno savetovanje laika, učenje za monaške ispite, učestvovanje u različitim svetkovinama i slično. Prosečan starešina manastira provede dobar deo svog vremena pokušavajući da pronađe novac za održavanje i rekonstrukciju manastira, kao i za plaćanje tekućih računa.

 

Za neke ljude najveća prepreka u duhovnom razvoju nije nu tome da ne mogu da postanu monasi ili monahinje, već uverenje koje su formirali da nije moguće da se duhovno razvijaju sve dok to ne postanu. Takav stav ih sprečava da makar pokušaju da ozbiljnije praktikuju Dhammu. A zapravo domaćinski život nudi čitavo obilje duhovnih prilika, baš kao i manastirski. "Ali šta je sa seksom?" "Šta sa problemima u odgajanju dece?" pitaće se neki. Seksualna želja jeste prepreka u duhovnom životu, ali ta želja nužno ne nestaja kad neko na sebe stavi žuti ogrtač. Iako se zavetuju na celibat i posvećeni su meditaciji, neki monasi se bore sa seksualnom željom čitav svoj život. Slično tome, seks je važan za većinu domaćina u ranom periodu njihovog braka, a onda kod nekih on gubi vremenom na značaju. I naravno, neki ljudi koji nisu u braku, kao i neki koji jesu, žive životom celibata iako nisu doneli nikakvu formalnu odluku da to budu.

 

Tačno je da odgoj dece donosi mnogo izazova i zahteva mnogo vremena. Ali je takođe tačno da život sa decom, kao i život sa partnerom, nudi prilike za razvoj nekih od najvažnijih duhovnih kvaliteta. Ako smo roditelj i supružnik, to često zahteva da odustanemo od svojih želja ili ih ostavimo na neko vreme po strani za dobrobit drugih i upravo to nam može pomoći da usavršimo svoju istrajnost ili nevezivanje. Za sve to su nam potrebni strpljenje, velikodušnost, opraštanje i samopožrtvovanje. Deca i partneri nas takođe mogu obodriti svojom ljubavlju, prijateljstvom, nežnošću i emocionalnom podrškom, kvalitetima koji su ključni za emocionalno zdravlje, a ponekad nedostaju u manastirima.

 

Na kraju, ako treba praviti nekakvu razliku među ljudima, onda bi je trebalo praviti ne na osnovu boje njihove odeće, već kvaliteta njihovog uma. Buda je rekao: "Iako raskošno obučen, ako je smiren, obuzdan, u vrlini istrajan, pred svakim bićem odložio štap, taj je braman, asketa i monah." (Dhp.142). Rohitassa je jednom rekao Budi da je pokušao da stigne na kraj sveta, tj do nirvāne, hodajući, ali da nije uspeo. Buda mu odgovori da je to zato što kraj sveta nije moguće naći idući bilo kuda, već pogledavši u same sebe (S.I,62). A "pogledati" možete bilo da živite u kući ili u manastiru, bilo da nosite farmerke ili žuti ogrtač.

 

Šravasti Dhammika: Buddhism from A to Z

[Dhamma]

PUN MESEC - 30. oktobar 2012.

 

Koga ne razdiru žudnje,

koga ne muči zbunjenost,

ko se izdigao iznad i dobra i zla,

u tome straha više nema.

 

Dhammapada, strofa 39

 

Ideja neustrašivosti je veoma privlačna. Međutim, umesto da je vidimo kao daleki ideal koji je tamo negde, možemo li da ga prihvatimo kao najprirodnije unutrašnje stanje? Iz takve perspektive, stanja straha kroz koja redovno prolazimo mogu se smatrati neprirodnim; ona nisu to ko i šta mi jesmo. Naravno da je odsustvo svesnosti ono što omogućuje pohlepi i ogorčenju da zatruju naša srca, podstičući onda i strah. Ako odmah potom još više razbuktimo tu vatru mislima kao što je: "Ne bi trebalo da bude ovako", to nimalo ne pomaže. Ono što pomaže jeste da uložimo pravu vrstu napora u razvijanje svesnosti i imamo poverenje u Budino probuđenje.

 

S ljubavlju

monah Munindo

[Dhamma]

MLAD MESEC - četvrtak, 13. decembar 2012.

 

Znalac je onaj ko je napustio

svaku žudnju i vezivanje za ovaj svet;

ko je video istinu iza oblika,

a opet ima duboko znanje o rečima.

Za takvo veliko biće se može reći da je svoj zadatak obavio.

 

Dhammapada, strofa 352

 

 

Napuštanje nečega nije nešto što uradimo. To je nešto što se dogodi kada uvidimo da ono što činimo izaziva patnju. Sve dok sam ja upleten u pokušaje da nešto napustim, upravo to "ja" stvara neravnotežu. No, ne-pokušavanje takođe nije ispravno. Šta to možemo učiniti da se izvrši veliki zadatak pronalaženja slobode? Šta to znači uložiti ispravan napor? Jedan vid ispravnog napora jeste istražiti onu vrstu napora koju već ulažemo. Zapitamo se: je li ono što činim neki od oblika potvrđivanja sopstva ili dolazi iz dubljeg, mirnijeg mesta; radi li se o jednostavnom interesu za ono što je istinito? Mi znamo da hoćemo da se oslobodimo patnje, no da li način na koji to hoćemo zaista pomaže? Čak i želja da budemo slobodni može stvoriti prepreke, ako se za nju vežemo. Naša težnja da "vidimo istinu iza oblika" može podsticati ispravan napor, ako usporimo, ne zaboravimo na dobrotu i razmotrimo na koji način primamo svoje sadašnje iskustvo.

 

Sa ljubavlju,

monah Munindo

[Dhamma]

648. Tuga i radost

 

Ne usuđivati se da osetimo bilo kakvu radost ili tugu, bilo kakvo emocionalno stanje, već se upinjati da budemo što indiferentniji i neosetljiviji ne predstavlja nikakav srednji put. Prijemčivost traži od nas da osetimo sve te stvari, da ih razumemo. Ne plašimo se da osetimo sviđanje i ne plašimo se da osetimo bol. Mi sve to vidimo kao Dhammu, pre nego da ga primamo lično. Pokušavati da izbegnemo formiranje bilo kakvih veza i da tako kažem zazidamo u kulu svoje srce predstavlja vrlo iščašeno razumevanje budističke prakse. Rodili smo se u ovom obliku i to znači da smo vrlo senzitivni i da imamo emocije. To je ono što jeste -- ono kako osećamo, i to ćemo osećati sve dok ne umremo. A kad smo mrtvi, tek onda ništa ne osećamo. Dakle, biti čovek je tako. Imamo te ljudske privlačnosti i odbojnosti. Muškarci i žene, što znači ljudske privlačnosti u ovom svetu ljudi, sa njihovom svešću o onome što registruju čula. Osećamo toplotu i hladnoću, osećamo se dobro i loše. Uživamo u ljudima koji imaju ista interesovanja kao i mi. Besni smo ili nas nerviraju ljudi koji rade stvari koje nam se ne dopadaju. To je ono što jeste. Ali kao meditanti, mi i promišljamo čitav taj proces, vidimo ga i razumemo uz pomoć mudrosti i znanja. Ne pokušavamo tek da zazidamo svoje srce kako ne bimo morali da osetimo bilo šta.

 

Ađahn Sumedho: Life is quite sad, isn’t it?

[oʞɾoƃ]

Imam jedno pitanje za Dhammu, da ne ispadne da je čovek večito u monologu

 

Budizam u najširem smislu (dakle, podrazumevajući sve sekte) kaže da su bića zarobljena u krugu reinkarnacije. Dostizanjem nirvane se krug prekida. Ono što me zanima jeste sledeće - zar iz ovoga ne proizilazi da se količina bića na svetu zapravo konstantno smanjuje, ili u najgorem slučaju ostaje ista? Kako budizam objašnjava stvaranje novih i novih bića? Šta je u budizmu ekvivalent hrišćanskog ovaploćenja Svetog Duha u nekome?

[Dhamma]

Dhammi ne smeta monolog. Bolje nego trolujući dijalog

 

Dakle, "podrazumevajući sve sekte", iz tvoje premise ne proizlazi i zaključak koji izvodiš, jer u stvari ni ne znaš koliko ima bića na ovom svetu. Otuda ne možeš ni da zaključiš da li se taj broj smanjuje, povećava ili ostaje isti. Pojam bića ne obuhvata samo ljudska bića, već sva živa bića od ameba pa nadalje.

Dakle, jedan te isti tok mentalne energije, koji mi nazivamo bićem, materijalizuje se na najrazličitije načine.

 

Na ovo drugo pitanje o Svetom Duhu, pre nego što ti odgovorim, moraš da mi objasniš šta ti smatraš Svetim Duhom.

[oʞɾoƃ]

Izvinjavam se na kasnom odgovoru

 

Zapravo me je zanimalo kako budizam tumači stvaranje bića, tj. da li u budizmu uopšte postoji stvaranje, ili je u pitanju, kako si mi i objasnio, jedan i jedinstven tok mentalne energije, čije "deliće" bića zarobljavaju u sebi.

 

Na to sam i mislio kad sam pomenuo Svetog Duha, pošto u hrišćanstvu biće nastaje njegovim blagoslovom.

[Dhamma]

Ono što je u budizmu bitno jeste sadašnji trenutak, pošto je on jedini trenutak u kojem svojim postupcima, rečima i mislima možemo da delujemo i tako menjamo tok svog života, na bolje i na gore.

 

Buda se nije mnogo bavio "večnim" pitanjima kako je nastao ovaj svet, kako su nastala bića i slično, jer ona nisu važna za glavni problem koji budizam želi da reši, a to je kako da čovek bude srećniji i umakne svakoj patnji.

---------------------------

Svim članovima foruma mnogo zdravlja i sreće u 2013.

s ljubavlju želi

Dhamma

 

Edited January 3, 2013 by Dhamma

[Dhamma]

Jedna Božićna, uz dobre želje svima koji slave

 

[Dhamma]

653. Reči su samo putokazi

 

Bez meditativnog uma i iskustva, Dhamma se ne može pojaviti u srcu, jer Dhamma nije u rečima. Buda je bio u stanju da verbalizuje svoje unutrašnje iskustvo za našu dobrobit, da bi nam dao putokaze. To znači da sada znamo pravac, ali put moramo sami preći.

 

Ayya Khema

[Dhamma]

654. Prihvatanje sadašnjeg trenutka

 

Upinjanje da se oslobodimo bola samo ga pojačava, dok prihvatanje istine sadašnjeg trenutka produbljuje našu sposobnost za toleranciju, strpljivost i opraštanje.

 

Mark Epstein: Going on Being

[Dhamma]

655. Moja religija

 

Moja religija nije budizam. Moja religija je da živim i umrem bez kajanja.

 

Milarepa

[Dhamma]

MLAD MESEC - petak, 11. januar 2013.

 

Miran je njegov um, mirne reči i dela onoga

ko je ispravnim znanjem oslobođen i spokojan.

 

Dhammapada, strofa 96

 

Najbolji način da se prilagodima neizvesnostima jeste kroz ispravno razumevanje ili ispravno gledanje. Bilo bi naivno očekivati da smo uvek mirni kada se suočimo sa neizvesnošću. Ali isto tako ne treba da pretpostavimo kako ona treba da nas definiše. Život i promene, kao i sve ostalo, mogu nam se učiniti kao "previše", ali života nikada nije previše; on je uvek "upravo takav". Da život jeste više nego što možemo da živimo, Buda nikada ne bi dosegao slobodu i ostao živ. Ono što je ključ jeste tačka iz koje na život gledamo. Shvatamo sebe suviše ozbiljno i situacija ubrzo postaje neizdrživa; postajemo napeti, ograničenih mogućnosti za uvid i prijemčivost. Relaksirajući svoje gledište, u stanju smo da počnemo da naziremo jednu neuslovljenu stvarnost, u kojoj sva ta neprekidno promenljiva stanja nastaju i nestaju. Mudro napuštanje vodi do proširivanja polja svesnosti i nove perspektive iz koje posmatramo to što radimo i način na koji od svega pravimo problem.

 

S ljubavlju

monah Munindo

[Dhamma]

656. Neizvesnost

 

Dhamma u vama je ono što prepoznaje neizvesnost svih pojava.

 

Ajahn Chah

[Dhamma]

657. Vrlina i mudrost

 

Mudrost se pročišćuje vrlinom

i vrlina se pročišćuje mudrošću.

Gde jedno postoji, ima i drugog.

Čestit čovek ima mudrosti,

kao što mudar čovek ima vrlinu.

Udruženost mudrosti i vrline

naziva se najvišom stvari na svetu!

 

Buda

Sonadanda sutta (DN 4:21)

[Dhamma]

658. Sklonosti

 

Kada jednom postaneš svestan svoje tendencije ka vezivanju za to da dobiješ ono za čim žudiš i patnje koju sve to izaziva, počinješ da uviđaš da i pored toga što imaš sklonosti, ne moraš nužno da budeš i vezan za te sklonosti.

 

Phillip Moffitt

[Dhamma]

659. Ja sam

 

Kontemplirajte "ja sam", samo tu misao "ja sam" pre nego što na nju nakalemite bilo kakav identitet. Mi svi imamo taj osećaj "ja sam ovde i sada", tu prisutnost. Ali onda brže-bolje tome dodamo: "Ja sam Ađahn Sumedho" i ograničenje je odmah tu. Sada sam ja oblik, osoba, stav.

 

Ađahn Sumedho

[Dhamma]

660. Tajna

 

Jedna od tajni unutrašnjeg mira jeste i praktikovanje saosećanja.

 

Dalaj Lama

[Dhamma]

661. Budući život

 

Ako me pitaš da li postoji još jedan život posle smrti. Mogu li da ti ga pokažem?

Pitaću te da li postoji sutra? I možeš li da mi ga pokažeš?

 

Ajahn Cha

[Dhamma]

662. Početnikov um

 

Ljudi kažu da je teško praktikovati zen, ali postoji zabuna oko toga zašto je to tako. Nije teško zato što je teško sedeti ukrštenih nogu ili dostići probuđenje. Teško je zato što um i našu praksu treba održati čistim u onom osnovnom smislu...

 

U Japanu imamo izraz "shoshin", koji znači "početnikov um". Cilj prakse je da uvek održavamo početnikov um. Zamislite da recitujete Prađnaparamita sutru samo jednom. Možda ćete to vrlo dobro uraditi. Ali šta će se dogoditi ako je recitujete dva, tri, četiri ili više puta? Moguće je da ćete vrlo brzo promeniti svoj početni stav prema svemu tome. Ista stvar dogodiće se i sa drugim načinima na koje praktikujete zen. Nakratko održavate početnikov um, ali ako nastavite da vežbate godinu, dve, tri ili više, iako ste se u nečemu popravili, postoji opasnost da izgubite iz vida bezgranično značenje izvornog uma.

 

Za zen učenike najvažnija stvar jeste da ne budu dualisti. Naš "izvorni um" uključuje sve u sebe. On je uvek bogat i dovoljan sam po sebi. Ne treba da izgubite to stanje samodovljnosti svoga uma. Ovo ne znači zatvoren um, već zapravo prazan i spreman um. Ako je vaš um prazan, on je uvek spreman za bilo šta; on je otvoren za sve. U početnikovom umu postoji mnoštvo mogućnosti; u umu eksperta, tek nekoliko.

 

Shunryu Suzuki: Zen Mind, Beginner's Mind