Au rasprodali 5 datuma za redom u Briselu. Još u US da se probiju i nebo je granica.

mislim da je njima zasad najjači proboj u US što je Ogentroost entrance theme onom kečeru Malakai Black-u

on je Holanđanin, pa vrv tako neka komšijska veza

Nesam školovala na ketscheri

 

ovo je toliko niche da sam oduševljena 

 

gotovo depressive black metal fazon

Standardna priča. Evo ga i spot. Uvek mi je bilo žao što nemaju luđeg bubnjara malo da začini, ovaj lik svira too safe.

 

više mi se svidela Heden 

mada, ja slušam Morrow pa i nije iznenađenje... 

Tako je, poslednji Morrow jedan od najboljih albuma u poslednjih 10 godina.

Amy iz Year Of The Cobra nova basistkinja, već je svirala ona američku turneju sa njima jesenas

Izgleda je obavezno da imaš tetovažu na lobanji da bi bio njihov basista.

 

Braćkice lagano spot za svaku pesmu, kao Beyonce

 

Skoknuli smo u petak do Zagreba da se još jednom pogleda jedan od najboljih live bendova današnjice. Naravno, sve je prošlo bez greške, doduše nova basistkinja Timu (a ni Levyu) ne može ni patike da čisti i nedostaju ta back up vrištanja koje sad pokušava Mathieu da izvodi ali nije to to. Boogaloo je zanimljiv prostor, više širok nego dubok ali bitno da je bina velika i visoka pa su ovi mogli adekvatno da iznesu svoju prezentaciju i odrade misu. Sat i 15 min, bez predgrupe, ništa palamuđenje samo po glavi i to je to. 

Ja gledala dan ranije na brodu prvi put, i dalje slazem utiske, prelepo je bilo

Ja sam gledao u Budimpešti, solidna je bila svirka, mada su mi bili bolji na Roadburnu 2016. godine.

Iznerviralo me je sto su izbacili Aorte Ritual i odsvirali Silver Needle.

Dobro mi nalegla oba EP-a na kraju, ionako ih uvek slušam odmah jednog za drugim, kao LP. Ništa novo ali sve pod konac manje više.

Pošto nema odgovarajuće teme na black podforumu za jedan od najboljih black bendova iz zadnjih 15-20 godina, da iskoristim ovu za kraći raport sa susreta sa ubistvenom trojkom zvanom Wiegedood.

Predgrupa se bukvalno zvala Ventilator, neki lounge muzak palac, vrlo čudno bilo tokom znajući šta ide posle, ali s obzirom na oluju koja se spremala, nekako i imalo smisla. Rasprodanu Pandoru Wiegedood častio sa prva tri albuma u fullu, jedan za drugim, tek neka minimalna pauza između istih, klanje oko 100 minuta bez safeworda. Ništa pozdravi, ništa hajpovanje ili ostale gluposti, samo razaranje i hipnotika riffa. Negde na pola drugog albuma sam već imao upalu vrata od prvog albuma, a tek je trebalo preživeti, treći, najintenzivniji od sviju. Kad naišao onaj Parool deo samo može čovek pošteno da zuri i da iščekuje katarzu kraja. Kapa dole bubnjaru za držanje intenziteta tokom celog nastupa, lik jedva posle ustao sa stolice kad se pozdravljali. Ništa manje naklon i gitaristima, i pevaču koji je mogao svog ultimativnog besnog Paja Patak vokala da drži na toj granici očaja throughout, a super radio i one neke grlene sveštenik vokale na par numera.

Videće se još stvari u narednih 6 meseci, ali za sada lagano koncert godine.

Mislim da bubnjar kuca blastove bez duple bas pedale, bar tako je radio za Oathbreaker. Životinja.