Lepo kažu da je narkomanija prisutnija u unutrašnjosti.

 

Porodična manufaktura još.

 

То се зове сунцокрет.

 

Ja to zovem crno seme, bleker jbg.

 

Nego aj sad, setih se još nekih gluposti.

 

http://www.youtube.com/watch?v=FZGeho8xqmk&feature=results_video&playnext=1&list=PL63332D67B66964A7

 

Kako je započelo? Vratimo se u vreme izlaska ovog albuma, pre toga sam znao samo kako King izgleda što je naravno za dete bilo lepak, i možda sam eventualno čuo Sleepless nights jednom. Nekim čudom stigla ova kaseta u Loznicu i ja kupim, kad sam čuo ovaj intro zaista sam se uplašio mnogo, kad sam preslušao album mislio sam da je ovaj čovek jednostavno lud, zao i sam Đavo inkarniran, otišao sam isti dan i zamenio ovu kasetu za Chaos AD (koji sam već imao presnimljenu ali zbog omota). No Đavo mi naravno nije dao mira i posle sam otišao i ponovo kupio Graveyard Black hill sanitarium je saundtrek za sanatorijum u Banji, stvarno je na nekom jebenom brdu i užasno izgleda.

I Voodoo je stigao u Loznicu, kupio sam ga za NG u nekoj ludoj prodavnici gde je prosto čudno bilo otkud tu, baš vudu atmosfera

 

http://www.youtube.com/watch?v=woe_4gkS4XU

 

Matori komšija jarac je držao ovu kasetu u kolima, ja sam uvek virio i divio se omotu, još kad mi je rekao čovek da u bendu jebeni monk peva (šta se znalo tad, video čovek forku negde i to mu bilo to) ja sam bio prosto zabezeknut, znao sam da je novi kult rođen!

Liquid Tension Experiment - Universal Mind i Paradigm Shift.

 

Nisam skidao vokmen sa glave tokom bombardovanja 99te, mentalno sam srastao sa albumima LTE1 i Therion - Vovin, a posebno sa iznad pomenutim numerama. Iz njihovih naziva stvorio sam čitavu filozofiju, i koristio je da opišem trenutno (nadrealno) stanje u kome se nalazim(o). Na stranu što su stvari fantastične, i dalje osetim emotivni naboj koji sam osećao i pre 12 godina kada sam ih slušao, posebno na kraju Paradigm Shift-a i na sredini Universal Mind-a kada krene klavirska deonica, pa posle nje onaj bass. To je to - ljubav, savršenstvo, nema drugog opisa. To je i momenat u koji mogu da uperim prstom i kažem da sam tada definitivno postao zaljubljen u muziku. Kapiram da je to normalna stvar za 17godišnjaka koji pokušava da pregura dan.

 

Kul, mene ova pesma asocira na drugo polugodište 4. godine u srednjoj, kada smo najbolji ortak iz razreda i ja svake nedelje odsustvovali po jedan ceo dan, kako bi se opijali crnim pivom u kafiću Zanzibar u Zrenjaninu. Tu su pesmu puštali svakog dana, a mi smo filozofirali o životu i planirali da napišemo knjigu. Konobarica nas je znala i svaki put kada bi ušli, samo bi nam donela crno pivo, bez pitanja. A razredna je, naravno, pravdala sve te silne dane, jer smo bili dobri momci.

Downtown train - Tom Waits

 

Momentalno me baci u melanholično raspoloženje, odn. u moje prirodno stanje

 

i Dido - Life for rent, ili bilo koja njena pesma. Predivan vokal.

 

Eto, ne bih imala ništa protiv da ove stvari čujem negde slučajno.

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=pPsoDIpfdH8

 

Pesma za sva vremena...

http://www.youtube.com/watch?v=RkNJz3sKqNM

 

Bili smo 8-i razred ja i drugar kad smo preslušlavali

CD sa spotovima koje sam dobijao od jednog bratovog druga.

Znači i dan danas ova pesma je zapamćena kao nenadjebiva obrada, al'

najjače je bilo što je na tom CD-u bilo svega i svačega od metala, od heavy-ja

pa sve do brutal death-a, a sve strane grupe i eto ova pesma i ovaj bend za koji

smo tek kasnije saznali da su iz Srbije. Rekao bih da je to prvi srpski metal bend

koji sam poslušao (a da pevaju na engleskom), a inače tad sam još slušao Gordi, svaka pesma

mi je draga sa albuma Kraljica smrti.