Hvala.

Nisi ti slušao njegov album "Hej Jaro, Jarane", to je narodnjački album, i tu se nalazi hit "Volio sam, volio".

 

Na pesme sa tog albuma i mislim, odlicne su!

Na pesme sa tog albuma i mislim, odlicne su!

Ma nisam tebi to rekao nego članu Неша Мастејн Сатријани Ух!.

Nego Imaš li njegov prvi album "Potraži me"?

Joj moja lolo, sto bi volo'... u zikino kolo! Kralj!

 

Kad cujem

Zima, glad zedj mrak bez cigare sto i jedan dan

ali kad cujem zvuk da reve iz gitare

sve je samo ruzan san

razvalim se totalno

Edited April 14, 200817 yr by metallicus

Ma nisam tebi to rekao nego članu Неша Мастејн Сатријани Ух!.

Nego Imaš li njegov prvi album "Potraži me"?

 

Znam da si njemu rekao.

 

Nisam slusao "Potrazi me", je'l dobar?

Obecao mi drug da ce mi dati jos neke njegove albume kad dobije odsustvo iz armije.

Да то није мушка варијанта песме 'Вољела сам, вољела' коју је писао Ханки Пладум?

Jeste.

ta da da da, ta da da da daaaaaaa da, es!!!! ta da da da, ta da da da daaaaaaa da

 

kakav imbecilan glas :)

Znam da si njemu rekao.

 

Nisam slusao "Potrazi me", je'l dobar?

Obecao mi drug da ce mi dati jos neke njegove albume kad dobije odsustvo iz armije.

 

 

To je Pop album i nema veze sa Vatrenim Poljubcem.Cak nema ni gitare na ploci

Ja sam se bio razocarao u tu plocu kad je izasla da je to strasno...

To je Pop album i nema veze sa Vatrenim Poljubcem.Cak nema ni gitare na ploci

Ja sam se bio razocarao u tu plocu kad je izasla da je to strasno...

 

A jel' neko ima taj album, da ga postavi na forum?

Je l' može neko da mi napiše text za pesmu "Sto Put na Dan", jer gde god sam tražio našao sam text koji je poprilično pogrešan, pa ako neko ima ploču...

STO PUT' NA DAN (sa albuma "Živio rock'n'roll", RTV Ljubljana, 1982.)

 

Uvijek me mrzi da ponovljam istu stvar

I kad me vole nek' me maze drukčije bar

Radije ću krivi nego isti odgovor da dam

Samo s muzikom je drugo znam da neću biti sam

 

Ref:

Sve što je dobro slušam, to se zna

Al' nikad istu ploču ni za sat, ni dva

Samo rock'n'roll uvijek puštam znam

I to sto put' na dan

 

I noću se budim ako sanjam isti san

Neću isti film da gledam čak i da je bogom dan

Ponavljanje je mučno, to zakon je dobro znan

Samo s muzikom je drugo i znam da neću biti sam

 

Ref.

A jel' neko ima taj album, da ga postavi na forum?

 

Ima li nade da ovaj album (Milić Vukašinović - 1984 - Potraži Me) bude pronađen i postavljen na forum?

Edited June 11, 200817 yr by Zicko

Vatreni poljubac ima novu postavu

 

http://www.rockserbia.net/aktuelno/vatreni...z-aeternie.html

Hehe, Miliceva vezija na engeleskom

 

Everything will fall but never will The R'n'R

 

http://www.youtube.com/watch?v=p1pOrmmARxA

 

 

Ima li neko informacije o turneji po Srbiji koja je u toku i datumima?

Ima li neko informacije o turneji po Srbiji koja je u toku i datumima?

 

Nisam cuo da ce biti nekih koncerata, ali svakako ako neko zna, nek napise kad i gde. Vredelo bi otici. Poslednji put u Novom Sadu su svirali 1998. na Koncertu godine, ako se dobro secam...

odlicni su, tekstovi razvaljuju

Vatreni poljubac je izdao Novi Album

Novi album sa 8 starih pesama sa albuma "100% RNR".

Ortakov buraz devedesetih lupetao bubnjeve s njim

 

epicki basista,verovatno izgubljeni brat blizanac onog iz whitch 1.

http://www.youtube.com/watch?v=2mhxeJZLTS0

Hehe, Miliceva vezija na engeleskom

 

Everything will fall but never will The R'n'R

 

http://www.youtube.com/watch?v=p1pOrmmARxA

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=p1pOrmmARxA

 

Zanimljivo

Odakle ti ovo?

Postoje li snimci jos koje pjesme ili nedaj Boze citavog albuma?

Дакле, на теми о Дивљим јагодама се потегло о Босни и рокенролу па се тим поводом не може заобићи Милић Вукашиновић и његов бенд Ватрени пољубац о којем, некако, нема теме...

 

Дакле, да ли је аксиом оно што рече Џони: "Ми смо људи цигани, судбином проклети..." у погледу идеје да код нас све (што ваља) у једном тренутку мора постати срање?

 

Ватрени пољубац је хард рок бенд који је у Сарајеву 1977. основао гитариста/пјевач/аутор Милић Вукашиновић (р. 1950), прву поставу су чинили још басиста Шефћет Хоџа и бубњар Перица Стојановић. Прво избацују сингл "Доктор за рокенрол" гдје је стварно све речено о проблему схватања рокенрола од стране младог чоека/старих људи, Бон Скот је не би боље написао; слиједи дугосвирајућа плоча Ох, што те волим, јој!, снимљена у Лондону, осам пјесама (седам + балада), 36 минута чистих удараца изнад појаса; звук свјетски, нашег призвука минимум ("Седам дана ја љубио нисам"), идиотизма минимум ("Дискоманија")... албум по свим правилима и критеријумима жанра врхунски, а кад се узме да тај жанр малтене није постојао код нас, онда је значај још већи.

 

АЛИ...

 

Истовремено, Милић пише пјесме за Ханку Палдум.

 

Ватрени пољубац наставља са радом тако да је сваки наредни албум све југословенскији: шаренији, неусмјеренији и преко границе самопародије. Већ други албум је дупли, што је веома незгодно за било који музички жанр а камоли базични хард рок. Пјесме су у славу рокенрола и секса са не-тако-паметним женама те је све више прелијевања Милићевог народњачког заната у виду пјесама које су, не само лоше, већ и непримјерене...

 

Елем, ту и тамо је било добрих пјесама - али знатно мање него лоших, те је изненађујући моменат да Милић за посљедњи студијски албум групе из оригиналног периода (100% рокенрол, 1986) као вокалног солисту узима Младена Војичића Тифу, који својим присуством даје додатно усмјерење пројекту и поправља генерални утисак, међутим, ту је био крај за ВП. Шта је Милића нагнало да узме Тифу у бенд, те узимајући нестабилност поменутог носиоца емо фризуре 1984. године, колика је шанса да је исти заправо испиздио Милића па је овај дигао руке, остаје нам да утврдимо... Можда би се могло рећи да је тај разлаз штета, али већ наредне године Тифа је снимио пристојан албум са Дивљим јагодама, а Милић се окреће народњачкој каријери. (Злуради би рекли да је штета био тај спој.)

 

Име Ватрени пољубац мирује све до несретне 1999. године кад излази албум Све ће једном проћ' само неће никад рокенрол који показује да је Милић још 1987. године изгубио календар: нова постава, 17 пјесама од којих је једно 10 вишка, може се рећи - за ове просторе - стандардно недокувано кување у босанском лонцу.

 

За албум из 2011. године, Кад свира рокенрол у суштини мало људи зна... што је и боље, јер је то вјероватно нешто најгоре у историји свега укупно.

 

Дакле, Милић Вукашиновић, бруталан музички таленат и суманута животна појава; примјеран примјерак хомо балканикуса по питању ината и размишљања курцем; интелигентан али луд; избациван из школе; бјежи од куће, пркоси свима, свира свугдје, проводи три године у Лондону на извору рокенрола; свира у Бијелом дугмету; секс, дрога, рокенрол 1/1; 40 година касније, чак и они који га воле могу само да га жале. Зашто је то тако?

Не знам како ми претрага није избацила ову тему, куцао сам и ћирилицом и латиницом...

 

:wacko:

 

***

Додатак:

Вјероватно зато што је посљедња порука на теми остављена прије више од четири године...

:lol:

Edited September 10, 20177 yr by Vlaja Buraz

U principu valja sve sto je radio osamdesetih, a 100% rokenrol je vrhunac njegovog rada.