Ono što napisah je iz knjižice albuma...

Control Denied JESTE trebalo da bude Death album, ali izdavačka kuća nije htela da dozvoli da se uvede pevanje umesto dranja. Zato je projekat i nazvan "Control Denied", jer ne dozvoljava izdavačkoj kući da mu kontroliše rad. Ne mislim da bendovi treba da menjaju imena da bi izdavali drugačiji materijal, ali ostaje činjenica da malo njih to radi iz "umetničkih razloga". I svako zadržava pravo da mu promena bude sranje.

Pričam isključivo o bendovima kojima je muzika glavni i jedini izvor prihoda i koji su firma. Čak ni Testament ne spada u te bendove, a kamoli Atheist, ili Gorguts. Ne delim ja ništa na "old skul" i "nju skul" metal. Postoji samo muzika koja jeste i koja nije metal.

Promenila se industrija, više se to nije tražilo, zato su ga i promenili. Preko noći je metal potpuno izašao iz mode, i došao je nalet alternative i grandža. Da bi uopšte opstali kao bend, morali su da se prilagode i da ga zamene.

"Zvuk" se ne menja zbog "hrabrosti", ili "ostajanja doslednim sebi", ili "sazrevanja" kako mnogi kažu. "Zvuk" se menja zbog zarade.

Jebiga, za Slejer se vidi da su došli na posao, i da jedva čekaju da idu kući. Čak ni Geri Holtu više nije zanimljivo. Ovo je treći put da ih gledam, sviraju bolje nego ikad, ali energija je 0... Posebno posle izuzetno energičnog Antraksa. Moj doživljaj. Nije nepoštovanje prema instituciji Slejera, nego više negodovanje prema onome kako pohlepa trenutno kalja tu instituciju...

Kopiram malo Bobana (lord Iffy Boatrace, ili Bruce Bruce, ili kako mu je već sad nick na YuMu)... Posle Anthraxa, Slayer mi je delovao kao demo bend iz Dangube...

Tako je, niko ne postavlja pitanje boljeg pevača, obojica kidaju, ako mene pitaš, samo Buš nije za Antraks i pesme koje su uradili s njime su katastrofa uglavnom. Bilo kako bilo, ja sutra pičim za Beč da ih gledam, ima da se userem.

Nisam bio svestan da je "tajna" da je Buš grandž vokal... Razlog za otpuštanje Beladone i dovođenje Buša je bio komercijalne prirode, nijedan izdavač nije hteo da prihvati "izlizani 80s treš bend" u eri grandža, zato je Beladona i izbačen, zato je Buš doveden. Niko od njih nije imao kako drugačije ozbiljno da zaradi za život, i snašli su se u datim okolnostima. Ako je "ozbiljniji" bend onaj koji se više prilagođava komercijalnom standardu, i onaj koji piše besmislene pesme i tekstove zato što nemaju šta drugo da rade, onda dobro. Ne znam kako može neko reći da su Hy Pro Glo, Fueled i Room for One More ozbiljnije pesme od Indians, Among the Living, Time, Be All End All, Lone Justice... Ima par pesama s Bušem koje su mi odlične, npr. Catharsis, ali je većina baš, baš loše napisana, objektivno rečeno, nevezano za to da li se to nekom sviđa, ili ne. (dosta starih pesama s Beladonom su takođe loše napisane, ali imaju tu "thrashy" mladalačku energiju koju kasniji Anthrax nema.) Ovo je Anthrax kakav je postao velik i značajan bend: Ovo više liči na Papa Roach:

Meni i jeste sveža, jer bukvalno nisam bio svestan da postoje ljudi koji uopšte slušaju Antradž s Bušom, a kamoli više vole... Ub'o si ga 1/1.

Meni je dugo Spreading bio omiljen, ali je Among na kraju ipak presudio zbog energičnosti.

To je kao da kažeš: "Prvo sam čuo St. Anger Metalike, a onda sam čuo prva četiri albuma, i to nije suština Metalike, već St. Anger." Pa i ne vole. Dobar je Turbin, ali Fistfull se ni po čemu ne izdvaja od drugih izdanja tog doba. Možeš da slušaš i Overkill, ili prosto Priest i Maiden...

Ako bih napravio listu stvari koje ne mogu da razumem na ovom svetu, pri samom vrhu bi svakako bilo kako nekom može da se sviđa Antraks s Bušom. Pa, cela suština Antraksa je pogubljen hevi metal pevač u krosover treš bendu. Nova pesma bi bila bomba da je za bar 10% brža. Buš je vrh pevač, ali neka ne prilazi Antraksu više nikad...

Meni je D Fajnl Frontir ubedljivo omiljeni album Ajron Mejdena.