All Activity

Clint Eastwood nema skoro ni jedan film sa ocenom 8 u celoj karijeri.

@HUMAN A to ona jebozovna kaubojka iz Jeloustouna. Će da pogledamo. Brate The Party sa Peter Sellersom ima 7,4 ocenu na IMDB. Šta više reći? Ocene ne gledam uopšte. The Runnin Man - 6,6, Total Recall - 7,5, Conan The Destroyer - JEBENIH 5,9!!!! Bukvalno imbecili oko nas u ogromnom broju.

Evo još jednog predugačkog posta, kako to obično biva sa ovim izveštajima sa omiljene češke tvrđave. You’ve been warned. Putovali smo noću da bismo bez problema stigli da se smestimo, odmorimo i onda pravac na warm up party. Ovom prilikom ne bih pominjao neprijatnosti na Kelebiji osim što bih citirao Eufrata: “ne bih da se hvalim, al panduri, kurac mi popušiste.” Smeštaj naš prošlogodišnji u Češkim Škalicama, samo još bolji i veći bungalov, imamo deal i za naredne godine, sve ukupno manje od 15 minuta vožnje do parkinga 1. NULTI DAN: Stigli smo na FUNERAL tokom kojih je pala jedina kiša za sve ove dane, čak je i začinila nastup ovih Norvežana koji su odavno od funeral dooma pošli gotičarskim stazama, pa je takva i bila setlista. Postava je novijeg datuma izuzev OG bubnjara, ali ne bi se reklo, fino su uigrani. Pevač bi svakako imao šta da kaže među ovdašnjim posetiteljkama Kuglaša i Vrtoglavice, dobar glas i outfit, uredno sve al davno beše. Zatim sam ukačio malo lokalce PAN LYNX o kojima inače nisam znao ništa. Korektan alt rock/metal sa pevačem šeširdžijom tako da je u tom momentu broj šešira po bendu bio 2 od 2. Nemam šta previše da napišem, solidan bend za koji verovatno znaju samo u Češkoj. Onda je nastupio CARNIVORE A.D. za koje znam samo da je Peter Steele bio u bendu, da su izdavali za Roadrunner, a od pesama samo Jesus Hitler. Rekao bih da je glavni čovek trenutne postave neki lik koji po svemu imitira Petera, dubok vokal, nabildovan u siledžijki, čak i mimika i pokreti. Nisam očekivao ništa specijalno, ali dobili smo pristojan nastup koji je publika svojski podržala. Meni ipak meh ovaj dosta bezlični crossover, prelazna ocena svakako ali neće mi ovo dugo ostati u pamćenju. Ali zato legendarni murder metalci MACABRE itekako hoće, baš dobar nastup ove trojice veterančina (posebno je bubnjar razvalio), potpomognutih četvrtim likom koji je menjao maske i fizički na bini dočaravao sve te divne ljude o kojima Macabre peva. Lance nas je počastio kratkim pojašnjenjem svakog od tih slučajeva, serial killers tematika vazda nepresušna među metalcima, za neke od tih slučajeva sam znao, za neke baš i ne ali eto edukaciji nikad kraja. Odličan nastup da zaokruži warm up party. Pukotine među nastupima sam iskusno koristio za prebiranje po diskovima, obično sve što valja ode do kraja festivala pa je dobro obezbediti se na vreme. PRVI DAN: Pred sad već dobro osunčanim mejnom smo se nacrtali negde pri drugoj polovini BLOOD RED THRONE nastupa, tako da ni ovde nemam previše utisaka. Pošten bend su uvek bili, pošten ali ne baš upečatljiv. Međutim, zato je WARBRINGER bio jedno od prijatnijih iznenađenja i iskokali su svoj moderni thrash furiozno, circle pitovi su se nizali u prašini dok je pevač rukovodio paradom, jedno vreme uz pomoć mača koga je isukao. Baš dobar bend koji nisam previše studijski ispratio ali kad se uželim thrasha ne vidim zašto oni ne bi bili jedno od prvih imena koja padaju na pamet, ne računajući legende iz prethodnih dekada. CRYSTAL LAKE možda dolaze iz Japana (baš dosta japanskih bendova ove godine btw) ali im je muzika totalno korporativno američka, sa američkim baticom za vokalom. Jesam ovo poslušao samo ovlaš i u prolazu ali bilo je mega dosadno i bez trunke bilo kakvog egzotičnog začina, za razliku od svih njihovih sunarodnika na ovogodišnjem festivalu. NE OBLIVISCARIS je bend koji me je lako kupio sa svoja prva dva albuma ali nakon toga su upali u ozbiljnu kreativnu krizu koju nikakvo pompezno i često virtuozno muziciranje ne može da povadi. Nastup je bio dobar i kompetentan ali em je setlista bila sačinjena uglavnom od novijih dosadnijih komada, em sam se pomalo ohladio od njih. James Dorton (ex-Black Crown Initiate) je novi urlator, korektan posao al kao što rekoh, celokupna ocena je bezobrazno osrednja. Idemo zatim na omiljenu Obscure binu, a tamo su Kanađani 3 INCHES OF BLOOD veoma prijatno iznenadili, doneli dozu hevijane na tvrđavu i itekako opravdali slot. Jes da su najpoznatiji po nekadašnjem hit singlu “Deadly sinners” ali ima očito tu još štošta da se probere u diskografiji, odličan set, ozbiljna energija i na bini i u publici i poprilična metalna pobeda na kraju. Ostajem na Obscuretu da vidim i ja taj RIVERS OF NIHIL koje mnogi tradicionalniji death metalac popljuva nedavno, međutim meni su uradili posao, dosta dobar nastup iako neujednačen. Npr basista se baš muči kad treba nešto clean da otpeva, a gitarista Andy se nije baš lako svojim vokalom probijao kroz miks ali kad se sve sabere i oduzme - pošten nastup vrućeg benda koji se možda dobro kotira u američkim medijima ali još treba da se dokazuje pred sumnjičavim, konzervativnijim metalcima. Rekao bih da je atmosfera u publici naspram imena benda bila dosta mlaka. Saksofon je lepo začinio priču al možda ga ima i previše, a da pri tome ne pomaže uvek. DARK ANGEL sam uhvatio tek toliko da vidim da Hoglan ubija i da mi se pevač ni malo ne sviđa, žurio sam na prvi sustret sa Oktagon binom gde je INTER ARMA oprala. Vrlo jak nastup koji mi se pomalo izgubio u “best of” pričama ali sad kad se prisetim baš je bilo dobro, a posebno je bubnjar lud kao kurac. Jako dobar i zanimljiv bend, što je eto potvrđeno i uživo. Zbog njih sam malo okasnio na SIGH, a tamo je imalo šta da se vidi - kompletna Kawashima porodica na bini, gde je gospođa mama posebno porobila, skakala, vrištala, pevala, polivala se lažnom krvlju i generalno zasenila sve ostale, čak i doktora Miraia i onog egzotičnog shreddera koji im trenutno cepa gitaru. Klinke su imale dijametralno suprotne pojave, starija je nepomično stajala na bini tokom celog seta, dok je mlađa dosta uživala, dizala rogove i dodatno potpaljivala fasciniranu publiku. Sigh je nacionalno metalno blago Japana i kao takvog ih treba i tretirati. Nikad ne iznevere. E sad kreću gadni preklopi u rasporedu gde se nešto moralo žrtvovati. Svakako nisam želeo da to budu SLEEPYTIME GORILLA MUSEUM, koji su svojom avangardom na granici cirkusa opasno zasenili svakog ko pretenduje da bude nešto “lud” na bini, jaki kostimi, jaka muzika, jaki instumenti, jake egzibicije. Voleo bih da sam odgledao do kraja ali nisam mogao jer jebiga najbolji rokenrol bend 21.veka se ne propušta ni pod razno. MASTODON je razneo, rekao bih da su tri originalna člana u top formi u svakom smislu (posebno vokalno), baš su rešeni da ovu ružnu epizodu sa Brentom stave ad akta i da se fokusiraju na ono što najbolje rade. Bill upadljivo naložen, rekao bih mnogo više nego na nekim ranijim koncertima kad sam ih gledao. Ovaj Nick Johnston me ipak nije do kraja kupio, dobro svira baja ali harizma mu je u minusu i nekako je delovao kao na civilnom odsluženju vojnog roka, nikako da se opusti čovek ili jednostavno i nije neki gaser pa onda odudara od ostalih na bini. Sve u svemu odlično odlično, neka se opuste svi koji misle da će ovi da krenu nizbrdo bez Brenta, sve je pod kontrolom. Trk ponovo na Obscure da se uhvati poslednjih par ORANSSI PAZUZU pesama, treći put ove godine ih gledam i nije mi dosta al ipak nisu bili prioritet s obzirom na tu činjenicu. Sve pod konac standardno, al već viđeno nedavno. Tako su Zemial i Ruim ispali iz priče, iako sam hteo i njih da overim ali avaj. Lična poslastica dana su bili BETWEEN THE BURIED AND ME i njihov vanvremenski Colors album. Iako sam tih sat vremena proveo u transu ocena je ipak 9/10 jer su mi na momente delovali malo stegnuto, kao da im je jako bilo stalo da nešto ne zajebu. Tommy lagano najveći šmeker među svim prisutnim mužjacima na tvrđavi, najveće bojazni sam imao u vezi njega ali je i on ubio bez problema. Mlađani session gitarista smešan kao pojava ali zato tehnički šurač bez pardona, mada je fizički jako odudarao od ekipe koja je dobrano u 40ima. Za kraj dana, stari dobri ROTTING CHRIST koji uvek zvuče veliko i moćno, čak i kad je setlista dosta sastavljena od novijih ritualnih komada koji mi studijski ne znače mnogo. Ova dvojica tezgaroša koji sviraju sa braćom Tolis su dosta komični, čekiraju svaki kliše groteskno naloženog metalca bildera novije generacije. DRUGI DAN: Drugi dan je bio prepun pravih poslastica, tako da mi CAR BOMB koje inače obožavam nisu bili nešto specijalno. Dobro su oni otpašili, da se razumemo, ali em mi taj slot u 13h po najgorem suncu ne ide uz njih, em su pevač i posebno basista bili pomalo statični na bini za tako razuzdanu muziku. Zato je Greg batica razneo na gitari, sreo sam ga posle u prolazu i prozborio par reči sa njim, dobar lik. HIGH PARASITE je bio ok i to je to, ništa za padanje u nesvest ali ima tih nekoliko gothic hitića koje su Aaron i ekipa prezentovali. On mi je inače delovao kao da pomalo tezgari, a odeždu za nastup je verovatno pozajmio od Bišketa iz Pera deformera. Zato su braća iz GREEN LUNG ostavili srce na terenu, jako dobar koncert sa mnogo emocije i delirijuma, odličan gitarista, vokal solidan ali dobar frontmen, ma sve na mestu. Mislim da od njih tek možemo očekivati velike stvari u budućnosti, bolji su uživo nego studijski, fali da malo dodaju ličnog pečata pesmama i svet može da bude njihov. Kad je NILE u pitanju, nema iznenađenja, rokanje strahovito uz ubitačni Kolliasov propeler i lepu setlistu sastavljenu iz svih delova bogate diskografije. Jednostavno su institucija kad je u pitanju brutalna i tehnički jaka muzika. Would watch again. Sloba mi se pridružio u nameri da malo promenimo vajb sa Francuzima SLOW CRUSH, oni sviraju taj sada popularni slowcore/shoegaze sa ženskim vokalom u stenjanju i iako je muzika lepa, definitivno mi spadaju u kategoriju suvog proseka kad je ovakav fazon u pitanju. Prijalo je ali može to i bolje. I dok je većina posetilaca hrlila na mejn da se zabave uz prolivski humor Gutalaxa (kažu svi da je bila žurka sezone, al to nek bolje posvedoči neko ko je video iz prve ruke), ja sam hteo da overim REZN iz Čikaga i njihov psihodelični doom. Bili su dobri i masni, mada fali tim pesmama još malo supstrata i x faktora, hoćemo Elder uskoro koji ovakve bendove jede za doručak. Opet promena vajba, stari znanci SUFFOCATION su odradili svoj set bez greške, generalno su mi oni onaj legendarni death metal bend koji je izrodio mnogo loših đaka (čitaj: deathcore reptila), ali učitelji su jebiga učitelji. Cepanje za preskakanje čuke i mislim da su baš uboli finu zamenu za Franka u liku ovog latino Mikrija iz Disgorge, baja je baš jak frontmen i grlom i izgledom. Idemo na Oktagon gde je za mene opet palo prelepo iznenađenje, CRYPT SERMON do sada nije bila moja šolja čaja ali to je zato što sam do sad slušao samo poslednji album i kičastu Key of Solomon, očigledno je da njihovo bogatstvo leži na prva dva albuma i nastup je bio bombona. Pevač jeste goofy i dosta smešan ali je dao sve što ima i rukovodio paradom. Ćelavi gitarista je oprao, jedini je smešan bio ovaj baja iz Majesties/Obsequiae koji im sad svira klavijature ali je stajao sve vreme kao kip i više podsećao na obezbeđenje nego na muzičara koji nastupa. Opasan, opasan bend koji tek ima da kida. Ako bih neku pesmu morao da izdvojim da mi je najviše ostala kao lajtmotiv ovogodišnjeg Brutala, to je svakako njihova Christ is dead. Vaistinu mrtav. Otvorio se onda procep u rasporedu gde je jedino vredno pažnje bilo pogledati LEPROUS i podsetiti se koliko su zapravo oni dobar bend. Nisam očekivao mnogo jer sam se odavno ohladio od njih međutim jebali su kevicu svi od reda. Einar mislim da nije omašio nijedan ton, možda mu lakše da se opusti u ovom sportskom outfitu umesto u standardno tesnim pantalonama i konobarskom prslučetu. Nove pesme koje su generalno bulja dobijaju dosta na kvalitetu u live izvedbi ali jasno je koja je faza njihove karijere vrhunac, a tako je bilo i tokom nastupa. Nazad na oktagon gde su meni vrlo dragi WAYFARER odradili odličan posao. Iako se prodaju za atmo black, meni su oni uvek bili više neka post priča sa dosta ovih wild west elemenata koji su posebno prisutni u live stanju. Isaaca Faulka (na USA turneji sa BI) je na bubnjevima vrlo uspešno menjao Lev Weinstein iz Krallice. Dobra priča. E onda je krenulo da se zakuvava. Inicijalno sam ipak hteo da pogledam Gojiru međutim bilo je praktično nemoguće doći do iole pristojne pozicije, naime ovakvu gužvu kao na njima nisam video nikad za svojih 10 godina pohođenja Brutala, jasno je da su veliki i da bi svaki kežualac hteo da ih vidi. Batalih zajebanciju, odradih brzopotezni tranzit kroz publiku do Obscure bine i napravih odličan potez jer je THE KOVENANT pružio nezaboravan set. Dobro je bilo podsetiti se koliko su te pesme sjajne, ekipa na bini u full gasu (sa akcentom na nenormalnom Hellhammeru), žurka u publici na nivou, Gojira who? Odličan zvuk, miks fantastičan, svi instumenti i vokali u balansu, ma prelepa jedna predstava kako god okreneš i jedan od top nastupa festivala za mene. A onda još jedan kontroverzan potez, cela ekipa je otišla na Bathory tribute (ova all star postava je ošišala kako sam čuo sa svih strana) ali ja sam poslušao srce a ono je reklo - BTBAM. E sad su se već momci kompletno opustili i raspištoljili i pružili 10/10 nastup gde sam posle toga 15 minuta skupljao vilicu po podu. Generacijski bend, samo to ću reći. Za kraj večeri opet ostaje žal što propustih Fear Factory i ovde i u Beogradu, al jebiga - ABSU mi je omiljeni američki BM bend i pre koje veče jasno je bilo i zašto. Proscriptor je zaista presmešna pojava, ono se ne da rečima opisati, kao neki porno aerobik praktičar iz pakla - međutim Zemial postava oko njega je šibala za sve pare, pa je sve to u paketu bilo sjajno iskusto i otišli smo doma prepuni utisaka i naravno oponašajući Proscriptora i njegove komične manirizme. TREĆI DAN: Odspavalo se malo duže, doručkovalo malo jače, smejalo malo glasnije tako da je prvi bend trećeg dana bio osrednji MONOLORD. Iskreno, očekivao sam više a dobio jedan prosek stoner nastup uz koji može da se njiše i headbanguje ali to je otprilike to u ovako oštroj konkurenciji. Zato je vilenjakinja SYLVAINE prijatno iznenadila i odradila taj nežni Alcest zvuk kako treba i još po nešto. Fino su mi legli i njeni studijski radovi ali sad se dobija potvrda i da je uživo sve to legit. Lepo. Dok sam hvatao mesto za PIG DESTROYER, podsetio sam se koliko je Prong na susednoj bini golo govno od benda, jebote koja dosada. Što se tiče Baltimorskih art grajndera, možda sam očekivao malo više al opet barem 8/10 ocena, pogonjena neverovatni zvukom gitare Scott Hulla, šta gitare, uglavnom je delovalo kao da u rukama drži neko oružje ili cirkular. Očekivao sam malo raspoloženijeg JR-a, daleko od toga da je bio loš al sam se nadao nekom specijalu koji nisam dobio. U publici naravno delirijum, ja na kraju zadovoljan, videćemo se još koji put sigurno. Odmorilo se malo jer smo ipak ljudi od krvi i sve više mesa, dobro mi je došlo da malo predahnem. U bogatoj ponudi datog trenutka opredelio sam se za staru ljubav PELICAN. Oni su bili kako treba, baš taj hydrahead zvuk iz prajma, dosta starog materijala i nostalgije, korektno od publike, od benda i više nego korektno. Ima ovakva muzika svoje limite, ali sve je zvučalo maksimalno utegnuto i profesionalno. Ostajem na obskuretu za nešto posve drugačije. HALLAS su bili med koji nam je trebao među svim ovim burgijatorima. Malo su se duže nameštali i picanili međutim jednom kad je počelo, poveli su nas na astralno putovanje i samo učvrstili moju želju da moram jednom i na neki full prog / retro rock festival u životu da odem. Publika je ispratila bogovski, odlično zezanje, energija, suptilnost. Gledajte Hallas ako ste ikad negde u prilici. GRAVE ne bih komentarisao jer sam uhvatio sam ovlaš, meni su uvek bili sekundarni predstavnici švedske škole DM pa mi nisu bili na listi prioriteta. U izboru između Pyrrhon, Gaerae i PARADISE LOST odlučih se za engleske legende i…mogao sam i bolje da biram. Setlista je bila dobra ali bend je bio vrlo osrednji, umoran, tezgaroški nastrojen i ne baš preterano dobro zvučno namešten. Čućete uostalom i jače kritike na njihov račun. Ne mogu reći da su bili baš bulja ali sve vreme sam imao utisak da nastupom nisu zavredeli dodeljeni slot (20:45h na mejn bini). Nije prvi put da ih gledam u skromnom izdanju dok studijski i dalje rade dobar posao. Šteta. Kako se opravdava slot pojasnili su poljaci OBSCURE SPHINX. Nisam ih gledao onomad kod nas (Danguba beše?) ali sada je to mnogo veći i moćniji bend. Zofia je razorila na vokalima, veoma profesionalan nastup, zvuk bomba, vizuali sjajni. Hoće ponekad da zasmrdi na kopiju CoL/Amenra ali ima tu i dosta modernije sedmožičane gitare a i, kao što rekoh, vokal je glavna priča. Sjajno. A onda eto i taj DIMMU BORGIR. Nisam gejtkiper ali za mene oni zaista ništa dobro nisu izbacili još od 2003-e (a i DCA je nategnut), doduše prva faza karijere je fanrazija i nadao sam se prevlasti iste nad ovim novim sranjima. Nažalost, dobar deo setliste su zauzele novije gluposti, a kad se zažarivao stari plam to je bilo sjajno, međutim sve ukupno nisam nešto bio fasciniran. Jes, sve to izgleda bogato, samo tako, al audio receptor je najvažniji a on je bio samo delimično zadovoljen. Skinuto sa bucket liste, veći fanovi od mene nek ih jure dalje ako žele. I od CULT OF LUNA sam se dobrano ohladio studijski u poslednje vreme pa sam njihovom nastupu pristupio na bazi kurca kad ne lezi vraže - odmah su od prvih taktova pojasnili zašto su tu gde jestu i kako moćno zvuče, do kraja nastupa sam već bio u ekstazi opsednut jakim svetlosnim efektima i pretećim milozvučjem što je dolazilo sa bine. I pun mesec je davao tonus svemu kako treba, tako da i ovo ide među najbolje nastupe BA 2025. ČETVRTI DAN: Rešeni da u poslednjoj četvrtini odigramo kako treba, bili smo spremni za finale. Stigosmo pred kraj HIDEOUS DIVINITY koji su zvučali značajno bolje od očekivanog (očekivao sam klasičan propeler tech death, a ipak je bilo znatno dinamičnije). Ništa za padanje u nesvest ali sasvim korektno. Oldskul je bio namiren uz PROTECTOR, death/thrash starog kova u svakom smislu. Takođe ide u prijatna iznenađenja, kod kuće bih ovo slabo slušao ali uživo radi posao. Brka frontmen jako simpatičan i harizmatičan na neki Žikina dinastija/Tesna koža način. KING WOMAN sam željno iščekivao jer sam veliki fan poslednjeg albuma, međutim nastup je mogao biti bolji. Kristina kul, ali ova raznorodna ekipa oko nje tu i tamo. Nisu svirali najbolju pesmu (Entwined) na čemu im jebo ja mater, posebno što su zatvorili sa glupom Stone Roses obradom. Oh well, idemo dalje. Čitav dan bio je u melanholičnom tonu, pa je jedan od vrhunaca takvog senzibiliteta bio tokom HARAKIRI FOR THE SKY nastupa. Gledao sam ih pre par meseci u Pešti i sad su bili još bolji. Baš fokusiran i tight nastup, sa obesno debelim gitarošem i opasno depresiranim pevačem u glavnim ulogama. Baš lepa deprica. Za promenu vajba i da ne bih prerezao vene, odoh malo na grindcore i simpatične šveđane GADGET. Bilo kul al ipak trećeligaški naspram glavnih vedeta festivala. ENVY ubiše, jako dobar nastup i verovatno najdinamičniji bend na bini tokom svih dana. To se traži, totalna lomljava. Naravno, presečena setnim i sanjivim post rock pasažima. Ja sam svakako fan a mislim da su se svideli i mnogim tevtoncima koji su bili u fazonu šta koji kurac. Sa brda pogledah AGNOSTIC FRONT, međutim u pitu je bila totalna ludnica a oni su kevtali kao da sutra ne postoji pa siđoh dole da budem bliže ostarelim hardcore tatama sa manjkom IQ-a. Stigma je već dugo više u ulozi maskote nego gitariste, ali s obzirom da će čoveku uskoro punih 70 svaka mu čast što još uvek radi to što radi, malo ko je takav život proživeo. Šizofreni raspored je posle bazičnog hardkora na binu pored doneo dugo očekivani KARNIVOOL. Njihova moderna, suptilna muzika bila je sušta suprotnost skoro svemu. Dobili su baš jak slot, ja bih rekao najviše na konto toga što su jako retko u Evropi, međutim sve to izgleda i zvuči svetski. Best of setlista, muziciranje precizno u ton, a Ian Kenny me je potpuno kupio svojim ležernim ali ultra preciznim nastupom, lagan lik skroz. Nažalost, trebalo je hvatati poziciju za tate, pa sam poslednje dve pesme ispratio sa udaljenosti. A kad smo kod tata, OPETH je meni bio nastup festivala iako je setlista bila daleko od one kakve bih ja birao. Međutim, u tome i jeste magija, što oni mešaju stalno i nikad ne dozvole sebi da budu bend koji samo egzistira na konto stare slave. Ne može se opisati rečima milina koju oni izazivaju i u meni i u svim ovim ljudima oko mene. Stvarno su giganti i jedan od najboljih bendova koje je muzika iznedrila. Mika krenuo malo rezervisano, da bi se potom skroz razuzdao i krenuo da baca forice, koje su kao i uvek bile pronicljive i inteligentne. Scenski nastup takođe besprekoran, kao i vizuali koji su pičili u pozadini sve vreme. Fantazija. Nije bio kraj, trčah na Bohren međutim nešto sam permutovao u ludoj glavi pa se ipak vratih na mejn i na još jednog dobro poznatog švedskog Mikaela. THE HALO EFFECT su bili daleko bolji i zabavniji nego što sam se nadao, meni lično i značajno bolji nego Dark Tranquillity sa nedavnih nastupa. Ipak je ova priča podmazana In Flames melodijama koje su jebiga zarazne kao covid 2020e. Momci raspoloženi, bina uglavnom u zelenim tonovima svetla, probrana lista da hitovi jako udare. Baš baš dobro. Za DARK FUNERAL sam znao da neće biti greške. Možda njihova muzika nije najuzbudljivija moguća i nemaju previše trikova u rukavu ali to što rade - rade na svetskom nivou. Ovog puta su se opredelili za neki midtempo set i malo pitomije pesme što nije sprečilo ovog Jalomaaha da se razmaše, zaista paklen bubnjar za ekstremni metal. Dakle, DF jesu neki safe fazon kad je BM u pitanju, ali malo ko im može na crtu u njihovom reonu. Za kraj svega - final boss Brutala, gospodin HELLBUTCHER i njegova manijakalna ekipa priredili su black/thrash žurku za najupornije. Neverovatno dobra energija i atmosfera, dobre, nabrijane pesme i sam Hellbutcher koji reži kao da će posle svirke odmah pod zemlju. Nula zadrške, mnogo muda i srca, to je uvek dobitna formula. Za kraj, hvala kao i uvek najboljoj ekipi koja mi je ulepšavala ove dane. Da ne palamudim previše, vidimo se večeras u KC gradu svakako.

Dobra je grupa na fejsu..

20: Ulaz 21: Replicant 22: Pyrrhon

samo trejleri... neka deca glasaju na imdb, statistika jednostavno tu ne vredi ako trejler ne valja ne valja ni film

https://www.serbian-metal.org/vesti/37322/dead-by-april-premijerno-u-srbiji/

All the bangers, all the time.

Bacio sam se ozbiljno na čitanje od kada sam kupio Kindle pa sam na moru pročitao 7 knjiga i započeo osmu. Naravno počeo sam sa Sabatinijem jer su mi sada najzad dostupne sve one knjige koje naši idioti nikada neće prevesti. Šta reći sem da je ova knjiga predivna. Nije baš remek delo kao Bellarion, ali je vrhunska knjiga bez obzira na to. Sledeća je bila The Cenci od Dime i knjiga je istorijska i prepuna detalja iz istorije Italije i naravno kao i sve njegove knjige predobra. Jedna od najužasnijih priča u istoriji Rima. Sledeća je bila knjiga The Companions Of Jehu u kojoj Dima priča priču o vremenu u kojem Napoleon dolazi na vlast kao i priču o njegovom prijateju Rolandu De Montrevelu i njegovim avanturama. Knjiga brutalno dobra. Kao i u prethodnoj knjizi dosta pa i još više istorije. Sledeće je bio moj nastavak čitanja Stivensona koji mi je lagano postao omiljeni pisac i ušao u panteon bogova književnosti što se mene tiče. Prince Otto je zanimljiva knjižica bez obzira što je najgora koju sam do sada od njega pročitao. Mnogo puta je Stivenson prepravljao ovu knjigu i mučio se oko nje kao ni sa jednom drugom knjigom i na kraju je prihvatio to da mu je ovo jedna od lošijih i nije nastavljao dalje sa ovim glavnim likom. Šteta bilo bi baš zanimljivo. Sledeća knjiga je veliki skok u kvalitetu i ćitao sam je sa uživanjem. Dosta zapleta i uzbuđenja, prava avantura. Kada sam već čitao bajke od Dime rekoh hajde da vidimo šta ima Stivenson da kaže na tu temu. Ispostavilo se da ovo i nisu baš bajke nego pre neke pričice nalik na basne samo bez životinja. Ima bukvalno jedna prava bajka , a ostalo su ponekad dobre, a ponekad i ne toliko dobre baš kratke pričice. Sledeća je bila jedna knjiga od njega i njegovog posinka Ozborna. Komedija u stilu Stivensona, nije loše ali vidi se da je dečak više pisao nego tata. Po knjizi je urađen i ovaj film sa odličnom glumačkom ekipom koji sam gledao davno kao klinac, ali se sada bukvalno ne sećam ničega. Moraću da pogledam ponovo.

Chunga lunga ekipa je besna sto su oni svirali umesto party metal bendova. Navodno Gutalax zasluzuje taj time slot 🤨🤷‍♂️ Izgleda je ove godine bilo pregrst ljudi koji nikada nisu bili na takvim festivalima ili im je ovo prvi put da su dosli na BA. Verujem da nije sve idealno i savrseno ali jebiga metal festival je u pitanju usred Ceske. Nije rezort sa 5 zvezdica na egzoticnoj lokaciji.

Jedu govna ljudi. Jedino što smeta su likovi koji snimaju pola koncerta telefonima, al to em nije ekskluziva za brutal em se da rešiti milom ili silom.

Pisoar kod glavne

zašto bi se neko bunio zbog Mayhema i Borgira?

DRAGI BRAVO FESTIVAL VAS VODI U ZEMLJU ČUDA:11-13. SEPTEMBRA, DONJI GRAD KALEMEGDANA - STOJA , DARA BUBAMARA, ĐOGANI, MIA BORISAVLJEVIĆ, DADO POLUMENTA...

Opet se nisi ulogovao na Pecu....

Naša Grobodanka voli grubo, loži je javno....

Ma sviraju kurcu ljudi, ne obaziri se. Čekaj da mi izađemo sa postovima za pravu stvar. To za džeparenje i gropovanje stvarno nemam pojma. Jedino mazanje govnima je bilo na Gutalax ali je bilo toalet papira i toi toija u izobilju.

Citao sam malo ovih dana iskustva sa BA Facebook grupe i narocito danas je bas mazanje govnima na sve strane. Bilo je stvarno recimo ozbiljnih problema od dzeparosa koji su pokrali boga oca prva dva dana i onih likova sto su isli pa spopadali devojke i nametali neke svoje namere. Sa druge strane totalni idiotizam kao najbitniji problemi na svetu pisoar na zidu kod glavne bine, pusaci i cigarete, zalbe sto hrana nije restoranskog kvaliteta, sto mos nije onakav kako su oni navikli, sto su svirali Mayhem i Borgiri, sto je guzva, sto su cene visoke, sto je neko prdnuo, sto je neko podrignuo itd itd. Tacno necu vise nista da pogledam na toj usranoj socijalnoj mrezi. Da ne znam festival pomislio bi da je dno dna.

Gamma Ray - 2001 - No World Order! Metallica - 1991) Metallica Blind Guardian - 1992 - Somewhere Far Beyond Nevermore 2000 - Dead Heart in a Dead world Bruce Dickinson - 2025 - More Balls To Picasso