Išli smo u ponedeljak u Peštu na Nails / Exodus / Carcass / Kreator. Uz put smo videli još našeg sveta, pa ako je neko sa foruma bio, neka se oglasi. Bilo je solidno puno, tipa 2,5 do 3,000 ljudi. Sve na vreme Nails taman da otvore i da ne preteraju sa dužinom nastupa. Solidno naroda ih je gledalo. Exodus su sve podigli na puno viši nivo. Malo jače od 45 minuta, dve nove pesme, ostalo hitovi, tri sa prvog albuma. Rob Dukes mi je antipatičan tip, ali odlično peva uživo, Lee i Gary špartaju po bini poput mladaca, Jack više u fazonu: dovoljno je da podignem nogu na monitor, ali meni je najbolji bio Tom koji je svirao sa toliko uživanja da je to bilo prelepo videti i čuti. Carcass su na pola turneje imali smenu bubnjara, stalno zaposleni se vratio doma, a sada svira neki baš klinja koji ako se lepo ne zagledaš izgleda kao žensko. Bil u fazonu Djuan Almana, a i onaj drugi gitarista je takođe hipi stajlinga, no pobednik je Jeff koji izgleda kao da je pošao na svadbu: komotne farmerice i bela košulja. On se baš primio na komunikaciju sa publikom, stalno je izlazio napred, bacao trzalice, vodu, ložio raju... Bas svira reda radi, otprilike gde baš mora, ostalo koliko da ga ima, no zato pjeva sve ono što raja želi da čuje. Kao i Exodus, dve novije pesme, ostalo provereni hitovi, uz jak feedback iz publike. Svirali oko 50 minuta. Kreator počinju tačno u pola 10 uz Pit Sigera, što je dokaz koliko je predaleko sve otišlo xD Odsvirali su pola novog albuma, prve četiri i poslednju pesmu. Za onu četvrtu je izlazilo i devojče koja valjda peva i na ploči, vrlo razmahana i entuzijastična. "Novi" basista je kud i kamo atraktivnija pojava od prethodnika mu. Osim njega, ostala trojica par kila podgojeniji nego pre recimo 5-6 godina. Ventor je čini mi se u par momentara imao muke da uvati pravu brzinu i ritam. Godine, jbg... I Mile je malo tanje počeo vokalno, ali se doterao kasnije. Kao i obično ostatak repertoara su im činile naslovne pesme, sem u slučaju Extreme Aggression albuma (Betrayer) i Gods of Violence (Satan is Real). Devedesete ništa, treći album ništa, deo naslovne sa prvog i parče Coma of Souls rifa (svirali People of the lie posle). Vatre i sukanja plamenova koliko hoćeš, imaju i neke rogove na naduvanje ili od stiropora preko cele bine, palili su i neke lutke, Mile natakinjao neka krila za onu poslednju sa poslednjeg albuma i dramski deo nastupa je generalno fina kičerica. No, barem se nešto dešava. Nema bisa, već nakon Pleasure to Kill ide pozdravljanje u čemu se naročito Ventor istakao. Generalno smo se lepo proveli, pivo nije bilo skupo. Publika očekivano matora uz nešto mlađih. I Kreator i Exodus su davili sa onim wall of deathom. Merč skup, motivi najlepši kod Carcassa. Hrana skupa, ali ukusna.
