Leaderboard

Retka je privilegija da uradiš nešto što voliš pred kraj svojeg životnog veka. Ozi se pridružio Lemiju, Bouviju i sličnima koji su ispunili svoju muzičku misiju na ovoj zemlji. I neka roka gde god da se nađe na kraju dana, dole, gore ili u sredini. Hvala mu na svim Black Sabbath pesmama, pa čak i na solo radovima. Ali pre svega na jednom nesavršenom i haotičnom ljudskom biću, koje je umelo da povremeno ispali i zrna mudrosti i bude samosvestan sebe. Nikada se nije pretvorio u karikiranu verziju Spinal Tap benda koji je crpeo inspiraciju iz Sabbatha. Jedna konstatacija je zapravo sve tačnija u ovim vremenima, sve je manje pravih rok zvezda, koji su uspeli da imaju dugu karijeru i da ostanu relevantni. Imam predosećaj kada još par tih matorana ode, tipa ovi iz Floyda, King Crimsona i Led Zeppelina, to će biti kraj jedne čitave ere i generacije muzičara koji su promenili muziku. I definitivno više nećemo imati toliko kreativne, i pre svega jake i autentične ličnosti.

Proživeo zadnje dane da se popne još jednom na tu scenu i otišao kao niko. Hvala za sve ono što jesmo Ozi. Besmrtnik.

Žao mi je što je juče otišao Darko Džambasov, alias Darko Matković. Imao sam priliku da se upoznam sa njim i uvek su to bili fini razgovori o muzici i kulturi, i o našoj sceni sa početka 90tih. I on je bio redak primer jednog finog lika, koji je zračio smirenošću, a pre svega je imao da ti prenese znanje u svim sferama. Evo jedna mala vinjetica iz prastarih dana, upoznam se sa Darkom kada je promovisao EverNeverGreenDJz na 20-44. I zgotivimo se, posle nekog vremena uđemo u prepisku i on jedne godine cimne me na zimu, na najveću našu slavu, Svetog Nikolu, da puštam muziku u Goldsvortijevoj sa njim i Ticom iz benda Manisent i mentalnost. Štreber kakav sam bio, pripremio 20 i nešto diskova da mogu da mešam razne trake, i imao sam jedno malo neprijatno iznenađenje u Šipražju. Darko je tik pred početak večeri javio da se razboleo i da se mnogo izvinjava. Tu smo Tica i ja do jutra vrteli, a kroz lokal su prodefilovale duše koje nisu imale priliku da idu negde drugde i trebalo im je da se malo opuste. Vatreno krštenje par ekselans. Ne gledam ovo kao nešto loše, ali simpatična mala priča i sećanje na Darka. Posle toga sam često sretao Darka po gradu, uvek bi se raspričali o muzici. Znam da je neko vreme radio kao frizer i da je kasnije otvorio atelje, ali se nikada nisu slobodni dani namestili i da svratim na tu kafu na koju je često zvao. Faliće nam ljudi poput njega, jer oni čine ovaj grad mnogo interesantnijim. U to ime, neka roka Zubin Košmar!

Najbolji najgori pjevač ikad. RIP

slava gospodinu

Не разумијем више ову пошалицу са Ексловим пјевањем... Погледао сам двадесетак минута овог концерта, видио да повремено има неког подвикивања гдје он заправо има храпавости тако да стварно не разумијем осталих 98% времена микимаусовања... Да ли он не чује себе, да ли је луд па мисли да је забавно фолирати да је на хелијуму, да ли тролује народ... Стварно не знам. Једино горе од тога су ови што коментаришу да добро звучи.

R.I.P.

Мој неки утисак је да је једино женска из Хејлсторм релевантна, има енергију и да то личи на рокенрол... Иначе, не слушам тај бенд, нисам видио ни њихов наступ него оно што је она отпјевала у комбинацији ("супер група 1")... Поред тога, јадно је шта је Нуно направио од "Лајања на мјесец", ту сам се баш разочарао. Остало што су одрадиле комбинације музичара, тежак просјек, нешто је звучало боље, нешто лошије али све је то било поприлично слабо. Ози/Сабат: соло бенд коректан као и увијек, Ози уз помоћ трикова типа разних нелош; Сабат распад живи изузев Гизера, на страну Бил који је умро а да му нико то није рекао, Тони се наиспадао најстрашније. Све у свему, прекасно и прејадно.

Tuguju i plaču deca Berlinskog zida, svih uporednika i meridijana... Ozijeva generacija, koja danas uzgaja koke nosilje po Jorkširu i Berkširu, ostala je pribrana i ravnodušna... Ozi, druže stari, grizao si glavu slepog miša na sceni. Ako je ceo Mostar mogao završiti u večno užarenom kazanu, znaj da će ti biti puno lakše...