Totamealand

Ovo bi bilo sjajno. Znači, čovek, kada pređeš na KC ili neke druge prog legende, budi ljubazan pa nas opet apdejtuj album po album.

Lajvove samo gledam, ne slušam (što kažu, iste pesme plus aplauzi). A pošto retko kad imam vremena da se bacim na gledanje koncerata, trudim se da ih ne skidam konstantno sa neta već da budu nekako posebni, stoga mi je većina koncerata koje imam u kolekciji na originalu. Pazario sam i Clockwork Angels Tour na DVD, fantastičan koncert i dragocena uspomena na Berlin 2013. godine.

Meni je zanimljivo da neko ko sluša diskografiju benda i dalje obraća pažnju na live albume, pogotovo sada u vremenu kada ih ima i previše. Rush in Rio je fantastičan (najbolja publika ikad) ali ja neke od ovih ostalih nisam ni preslušao ni pogledao. Drago mi je da ti se dopao Snakes and arrows, meni se tek poslednjih godina sleže. Sjajni komentari. Sledeći korak je da ih uhvatiš live ako ih bude opet u Evropi, pošto će to verovatno biti poslednji put.

JUDAS PRIEST I TOTO SE SELE NA UŠĆE! Poštovani, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da se oba koncerta ovogodišnjeg Belgrade Calling 2015 festivala premeštaju na novu lokaciju – park Ušće. Iako je prvobitno bio planiran i najavljen Kalemegdan, Judas Priest i Toto su dostavili specifične tehničke zahteve u cilju što boljeg i kvalitetnijeg zvuka. Obzirom da su oba benda poznata po perfekcionizmu i visokim standardima svojih koncerata, zajedno sa njihovim menadžmentom odlučili smo da celokupan festival prebacimo na Ušće. Verujemo da će publika maksimalno uživati u svirci istinskih legendi na Ušću i još jednom apelujemo da obezbedi svoje ulaznice na vreme. Ulaznice kupljene za Kalemegdan automatski važe za Ušće, a cena za sve kategorije ostaje nepromenjena. S poštovanjem Avalon Produkcija

Ovo je izgleda neki novi trend. Video sam sliku Metallice iz 1986. na kojoj piše "it should have been Lars." Smešno mi je koliko i žalosno.

Jedan od specifičnijih koncerata na kojima sam ikad bio, zanimljivo u svakom slučaju, doživljaju je doprinelo i to što sam se nagutao second hand dima. Vizuelni efekti su bili brutalni a zvuk onako, na momente više buke nego mjuze, nisam se naročito oduševio zvukom. By the way, jel' normalno u Drugstore-u da koncert kasni dva sata? Da znam za ubuduće.

Good point.

Karta je ogromna, ne kapiram poentu.

Ide li neko sutra uveče u Božidarac? https://www.facebook.com/events/1609625505919760/

Wars, Hangar, Prisoners, Tornado

Skunkworks je maestralan. Accident i Chemical takođe. Ali i The X Factor, kao i pola pesama sa Virtuala. Šteta za ljude koji su u tom periodu digli ruke i od Bruca i od Maidena, vreme je pokazalo koliko je to u stvari bilo kvalitetno vreme.

Uvek se iznenadim kada neko stavi debi kao broj jedan, makar to bio i Corey lično. Hoćemo mi malo da rangiramo, hm? 1. Vol 3: The Subliminal Verses 2. Iowa 3. .5: The Gray chapter 4. All hope is gone 5. Slipknot Mislim da sam tek danas zvanično prelomio da mi je Gray za mrvicu iznad Hope - oba su mi stvarno cool, doduše.

Valjalo bi sačekati bolji rip onda...

Daaaaaaaaaa, menjaju pevača, jeeeeste.

Opa! Hvala za link.

Megadeth Jesam se par puta u toku poslednjih godina predomišljao, doduše.

Hipsteri, tranceri, narkomanseri, a progera na kraju nigde? Ja se još pitam kojim čudom se najavilo 800 ljudi na fejsu.

Jes' da uzmem majicu pa da me svako pita kakav sam to roze šejk prosuo po sebi. Maestralan performans sinoć, Steven je zapanjujuće harizmatičan frontmen koji održava pažnju čak i kada se maksimalno suzdržava od pokreta i bilo kakvog ludila. Još nisam video da nekome tako dobro prođe da sedne na barsku stolicu, prekrsti noge, spusti ruke i peva, i pritom te i dalje vuče da ga samo posmatraš. Ostatak benda izvanredan, izdvajam Marcove bolesne prelaze i to kako basista sa lakoćom peva prateće vokale. Spucale me emocije na Perfect life, Routine i Raven, sjebao sam vrat na Ancestral i Sleep together, pritom ne skidajući osmeh sa lica kad god Wilson progovori između pesama, ima dobar smisao za humor. Puštam Hand. cannot. erase. u pokušaju da oživim sinoćnu atmosferu. Ono mora da se ponovi. Pozdravi za Powerslave-a, Angelystora i Erotomaniaca, ispade interesantno yumetal okupljanje.

Eh, kod mene bi bio na dnu u svakom slučaju. Previše prosečnih rokić pesama za moj ukus. Vade ga malo Afraid i Fear of the dark, doduše. Da, i Fear is the key, pesma koja se pokazala kao cool tek posle doooosta godina.

Custer i Lech su totalne zakivačine, ova druga je posebno grower i nisam je kapirao duže vreme. Šta ja znam, i dalje se na novijim albumima oseća deo one Slipknot i Iowa energije (sećam se kad je izašao The Negative one koliko me je podsetila na oldschool radove), ali kad se slegnu stvari i sluša pažljivo, ovaj bend svakako ne svira jednu istu preižvakanu priču od pre 15 godina. Totalno drugi, zreliji i odrasliji bend, iako i dalje uživo sa istom energijom prže i one stare stvari.

Zanimljivi rezultati polla, prilično sam iznenađen visokom pozicijom Killersa i Brave new worlda. Dajte neki tiebreaker za ove izjednačene albume, da imamo lepšu rang listu.

Sudeći po sajtu, zvanično Adler. Baš nisam verovao u tu priču, kad ono stvarno.

PW > GUP > S > HYF Ali iskreno, to su ''milimetri razlike'' između prva tri. Činjenica je da se Prozorima češće vraćam, baš zato što je toliko catchy (neke pesme su žešći grower), ali i ova druga dva su fantastična. Od Vapor trails na ovamo sve roka koliko i albumi iz devedesetih, samo što mislim da pesme počinju da pokazuju mnogo više prog tendencija iz albuma u album. Takođe umeju da budu dosta teži i nekomercijalniji u odnosu na Counterparts na primer, koji je isto pevljiv i pamtljiv.

Baš mi je pre neki dan palo na pamet kako ti je vreme za novi update. Predrago mi je što ti se dopada synth era, i ja isto mislim da je Grace under pressure maestralan i verovatno njihovo najmračnije izdanje. Više volim Power windows, doduše, verovatno zato što je premelodičan, refeni su strašno zarazni, ima dosta kvalitetnih vokalnih harmonija i tako toga. Meni je takođe Hold your fire jedan od manje omiljenih Rush albuma, svakako veliki pad nakon tri odlična izdanja - ali naravno da nije bez poneke sjajne pesme. Meni Presto (izvanredan album, rokerski vajb ali nekako opuštajuć) i Roll the bones pripadaju istoj eri kao i Counteparts i Test for echo, iako produkcijski nisu toliko žestoki. Rep na Roll the bones je Geddy sa malo kompjuterskog poigravanja, a ja sam godinama iz nekog razloga živeo u zabludi da je to Neil.

The New order Into the pit Disciples of the watch The Preacher Nobody's Fault (because Aerosmith)