Totamealand

Zabavljamo se. Azale, ti i Dersu Uzala na Rush temi biste se vrlo dobro slagali u stvarnom životu, kapiram.

Oldschool: od Orchid do MAYH Classic: od Still life do Damnation Transitional: Ghost reveries i Watershed New: Heritage pa nadalje Tako ih otprilike ja delim. Ironija je što retro prog albume obeležavam kao new.

Sjajno.

Svaka čast da neko izdvoji Dirge, fantastična stvar. Poslednja dva minuta su maestralna. Moj lični favorit je Still life. Pa onda se za drugo mesto nekako kolju Deliverance, Damnation, Heritage i Morningrise. Što bi značilo da mislim da im je svaka epoha kvalitetna na svoj način.

Ne znam, meni je Rush zanimljiv kroz celu diskografiju. Nije kao da su ispucali najbolje na Moving pictures i onda pokušavali da snime isti taj album još 20 puta, već su se menjali. Ide synth era (fantastične melodije, by the way, Geddy je očigledno bio baš inspirisan da komponuje na klavijaturi), pa opet malo hard rock fazon kao u dobre stare dane samo sa modernijom produkcijom i uplivima aktuelnih uticaja, pa onda opet počelo da ih kopka da mjuza bude progresivnija i tako. Za mene su Signals, Presto, Vapor trails i Clockwork angels sjajni koliko i 2112 i Hemispheres, pa nek' viču ljudi ''blasfemija''. Ukusi su čudna stvar. Mada mislim da je karakteristično za starije fanove da batale bend u nekom trenutku. Mlađi fanovi kad se dovate benda koji već iza sebe ima tri decenije rada se nekako interesuju za celu diskografiju jer dobijaju preporuke od fanova svih generacija, kako onih koji su krenuli sa 2112, tako i onih koji su krenuli sa recimo Counterparts.

Osim što su tri albuma posle Moving pictures još bolja i svakako među njihovim najboljim. Ali to od ljubitelja Rusha od '09, tako da se možda ne računam.

Wow, ovo bi stvarno valjalo videti. Čuo sam samo Waterfall cities od njih (znam, treba da se stidim, ali zaboga, imaju 20 albuma! ), ali ono, prog fan mora da se opasno provede na ovakvom koncertu.

Master of puppets Disposable heroes Baterry

Kad smo već kod toga, mislim da je ova tema adekvatna da se kaže... srećan rođendan, Cliff.

Odlično, evo mene taman, ja sam Porcupine Tree fan koji će da potvrdi da je Ghost bio fantastična predgrupa. Jebiga, nismo se rodili dovoljno rano da ih gledamo osamdesetih, ali hvala im što su nam priredili Powerslave i Seventh son turneje, tako da eto, ta želja nam se ostvarila.

Koncert koji mi je promenio život.

Nema nigde dobrog AC/DC klipa sa Grammy dodele, ali se na ovim niskobudžetnim uploadovima vidi scena gde se Paul McCartney provodi i đuska gledajući Rock or bust. Epski momenat, so much awesomeness.

Ooo da, ovaj album se i dalje jako fino drži kod mene sve ove godine kasnije. Ni ja u principu ne podnosim naslovnu, ali zato Deadlands, Empathy, No need to cry, Time to live, Mother angel, Rise...

Koliko se njima jebeno može.

Urnisanje sinoć. Moglo bi ono još koji put. Pozdrav za Flasha Gordona, imao sam čast da ga upoznam. Set lista: http://www.setlist.fm/setlist/slipknot/2015/papp-laszlo-sportarena-budapest-hungary-3bca38a4.html

I ljudi posle kažu da je Steven postao predvidljiv. Čudi me da je ova pesma izabrana za singl, deluje mi da je jedna od onih koje imaju više smisla u kontekstu albuma. Zato je naslovna stvar pravi hit.

Lol, pardon, mogao bih da naučim da čitam prvo. Kaže, delete my vote, pa onda recimo... Fight, Lightning i Fade to black.

Last rites Looking down the cross Rattlehead Mada je bilo tesno između Rattlehead i Mecnanix, iskreno. Obožavam ovaj album.

Evo nešto na tu temu - ''If ever in your life a Beatle ever hands you a joint, you toke!" https://www.youtube.com/watch?v=neHr-M0fXL4

Meni Kingmaker draža, uopšte mi nije nešto Dance in the rain. Malo mi je nabacana mada kapiram da su pokušali da naprave neku ''gradaciju'' aranžmanski, monotoni su mi oni guest vokali, a i refren mi je totalno meh.

Ah, moj prvi abum Metallice. Pustim ja prvu stvar, ide neka akustika, ja se mislim što je ovo fino... Kad ono Izabrao sam prvih pet pesama. Obožavam i Creeping death i Ktulu, što jes' jes', ali eto. Izvanredan album.

Kingmaker Super collider Built for war Beginning of sorrow Forget to remember Odlične pesme. I sasvim fin album, lični favorit od TSHF na ovamo...

Evo, meni je na primer Brave new world najmanje omiljeni album u reunion eri. Ostala tri nekako više imaju svoju priču, Brave new world je i dalje prošaran nekim Virtual XI ostacima, Smith se jeste vratio ali nije stigao ni da se raskomoti (doprineo je svega dve pesme za album) i imam utisak da su još pokušavali da stanu na noge nakon turbulentnih devedesetih. Ali naravno da su se fanovi primili, jer hej, vratio se Bruce! Uprkos tome, ipak mislim da su i Virtual i Brave new world strašno dobri albumi, samo što dok su oni strašno dobri, naredna tri su strašno odlična. Mislim da stvar koja albumu Dance of death u mom slučaju vadi prosek je to što su za mene pesme koje drugi smatraju fillerom u stvari jako potcenjene - New frontier, Age of innocence, Gates of tomorrow, Montsegur, sve sjajne. Nisam neki fan pesme No more lies, doduše, ima prilično zamoran refren.

Mislim da mi je taj album presudio da postanem Maiden fan. 2006. sam krenuo da izvaljujem bend, već sam čuo Powerslave, Piece of mind i razne hitove, ali tek kada sam na jesen kupio A Matter of life and death i upustio se u 72minutnu mračnu, tešku i progresivnu avanturu sam zaista odlepio za Maidenima. I dalje mi je jedan od omiljenih albuma svih vremena. Ima dana kada mislim da im je to možda i najbolji album, ali verovatno bih ga rangirao par mesta niše zato što sam previše izvrteo For the greater good of God i These colors don't run, ili to ili mi se malo mnogo ponavljaju. Sve ostale su fenomealne, pogotovo Benjamin, Brighter than a thousand suns i The Legacy.

I tako smo se mi borili za otvaranje prog rock podforuma da bismo konverzaciju o Wilsonu i Mikaelu vodili na The Beatles temi. Ne žalim se, samo komentarišem. Jel to Atonement vs. Blue Jay Way kao neko glasanje? Glasam za Blue Jay Way.