Totamealand

Mislim da LaBrie nije dubovan. A za Petruccija me čudi da je nasnimavao taj deo na solaži, osim ako nije greška u sinhronizaciji - ne znam što bi ga bolelo uvo.

Omot je baš classy i jednostavan, sviđa mi se i kako sve zvuči, ali kadriranje je na momente kao da snima neko iz publike kako bi uploadovao na youtube. Plus, ovi bi stvarno mogli da nauče da bend ima jebenog basistu!

Nikad nisam bio fan benda, ali valjalo bi ispoštovati ovaj prog kult.

Tek su drugi album izdali i već mi je postalo dosadno. Jebiga...

Tipičan Hugh Syme omot, ali stvarno je odmor za oči gledati ga.

Svi smo očekivali nove maske i novog bubnjara u spotu, ali ništa od toga, još se čeka.

Na prvo slušanje, iznenađen sam time koliko je pesma brutalnija od svega što je izašlo posle Iowe. Nema solaža, nema clean vokala, dosta vuče na oldschool radove. Već su me zagrejali za album. I da, ironija je da i dalje ne znamo ko na ovome lupa bubnjeve.

Taj baš ne želi u penziju, a?

Bilo je preko Minje na kraju, išlo je nas šestoro kombijem, krajnje opičena ekipa sve u svemu. Mislim da je i ekipa doprinela tome da ovo bude najjači Dream, još kad se setim kakva je žurka krenula posle koncerta, piči mjuza sa svih strana, ovamo viršle, onamo KFC, ljudi se šetaju u Yes i Rush majicama a hedbenguju uz Enter sandman - i sve se mislim kako toga ovde nikad neće biti. Jebiga. Šibnuo sam ti slike na mail, taman možemo tamo da nastavimo spiku, da ne spamujemo ovde.

Bio sam i ja, čudi me da se nismo videli. Meni je ono bio peti Dream Theater i najbolji do sada. Onaj set je svakako morao da se vidi opet, plus tada je bilo sedenje, gledanje iz daljine u zatvorenom prostoru, a sada leto, prvi redovi i skakanje do iznemoglosti.

Boldovano je bottom line i skroz se slažem. E sad, meni se nešto čini da je razlika u tome što Wilson zna da deo Porcupine tree ne bi mogao da se suoči sa unošenjem jazz uticaja u bend (pošto je to bio glavni argument koji se potezao po intervjuima), te je stoga morao da se isproba u tim vodama solo. S druge strane, Mikael oseća da je Opeth na njegovoj strani kada je u pitanju isprobavanje nečeg drugačijeg - ko je gledao Heritage dokumentarac, zna da je Mikael komponovao šablonske metal Opeth pesme, ali je Martin Mendez bio taj koji je rekao da bi bio razočaran kada bi bend nastavio sa tim fazonom. Iskreno, meni se Heritage i Pale communion logički nadovezuju na tri albuma koja su prethodila i samim tim nisu ništa manje Opeth. Novi album je sasvim solidan mada mi ne zvuči toliko uzbudljivo kao Heritage. U svakom slučaju mislim da se Mikael dobro snalazi u progu, što nije čudno uzimajući u obzir da je u pitanju izuzetno naslušan kolekcionar. I iako su mi Still life i Deliverance omiljeni albumi, veoma sam zaintrigiran da čujem kako će se dalje odvijati prog rock Opeth priča. Favoriti: Moon above sun below, River, Cusp of eternity.

Ima dobrih pesama ovde (Metalizer, Cold blooded, Beginning of the end, March of the damned), ali nije kao da sam baš otkinuo za bilo kojom od njih. Mislim da su glavni razlozi to što ''iste ove pesme'' slušam već godinama, ali i to što sam vrhunac svog Judas Priest fanbojizma dostigao u periodu kada je izašao Nostradamus, što je bilo prilično davno. Ali klinci koji tek izvaljuju Judase će verovatno obožavati ovaj album, i što se mene tiče i treba.

Jesu li to sve utisci posle prvog slušanja? Ili je neko više puta obrtao i pustio da se malo slegne? To je više nekako generalno pitanje, pošto ljudi imaju tendenciju da odbace nešto posle prvog slušanja ako im ne legne instant - međutim, prog bi trebalo da je grower mjuza. Bar je tako u mom slučaju, ne znam ima li ljudi koji su već toliko naslušani da i kad puste prog album mogu odmah da donose odluke. Ja ću da probam da ga vrtim nedelju dana, pa ćemo da vidimo šta će da ispadne.

Ja ovo retko pitam, ali je l' rip stvarno tako lošeg kvaliteta, neki još čekaju bolji?

OK Computer?

Nikada nisam bio poseban fan Floyda iz perioda posle Watersa, a pošto će novi album verovatno na taj period i da liči, moje interesovanje je prilično minimalno. Ali naravno da će se bar poslušati album.

Čuo sam nekoliko pesama od The Winery dogs na youtube i nisu ostavile neki poseban utisak na mene. Kao ni Adrenaline mob. Međutim, Portnoy je izdao neke ekstra albume u saradnji sa Neal Morse-om u proteklih par godina, tako da ako u okruženju budu Neal, Transatlantic ili Flying colors, idemo.

Opa, nešto se dešava! Čeka se album.

Sjajna Opeth kolekcija, ortak, čestitam.

Tek sam na drugom slušanju i već ima one ''da se istopiš'' Yes momente. Više utisaka uskoro, nadam se da još neko sluša.

Ih, da sam ja samo mogao da vidim tu turneju sa celim A Matter of life and death.

Hmmmm, takođe. Nisam ni znao da nedostaje reč.

Ako misliš na secret show koncept, radili su to pred nekoliko turneja osamdesetih godina, nekada nastupajući kao ''Charlotte and the Harlots'' ili pod sličnim duhovitim imenima. Ima čak i snimak jednog takvog nastupa:

Strašno je zarazan novi album, bolji mi je i od The Hunter ali nije kao Crack the Skye. Favoriti: Chimes at midnight, Feast your eyes, The Motherload, Thread lightly i Aunt Lisa.

Nikad nisam bio od onih koji se razočaraju ako nema nešto mnogo spike između benda i publike. Bruce je inače super govornik, dosta puta je imao šta da kaže kada sam ih gledao live i youtube je pretrpan nekim stvarno odličnim govorima, ali opet, nije kao da će propasti koncert bez njegovog monologa, ipak niko nije zbog toga došao.