Totamealand

Kakva je faca ovaj Troy. Ovih dana sam baš nešto u Mastodon fazonu...

Nisam bio nešto naročito zainteresovan za ovaj album, ali svuda nailazim na izuzetno pozitivne recenzije, so I gave it a whirl. Već sam na trećem slušanju, sasvim fino zvuči za sada.

To je to, pao sam na reklamu, mora da se vidi spekatkl.

Ja se sve bolje i bolje osećam što više slušam Ravena i što više vreme prolazi. Verovatno album godine za sada, morao je malo da se slegne.

Opasno me vozi Agony, pogotovo refren. Šteta što među datumima nema Budimpešte, ali razmotriće se neka od ovih drugih varijanti. Rano je još, doduše.

I tako samo dva čoveka komentarišu na SB temi? Ništa ne kapiram o čemu se radi u spotu, valjda mi ove lepojke skreću pažnju. Nešto se mislim, SB je na skoro svakom albumu imao bar jednu relativno komercijalniju stvar, ali nijednoj od tih pesama se nije posrećilo. Ne bi bilo loše da ova pesma ispadne ''hit'', ipak je prilično zarazna.

Baš i ja htedoh reći, ova stvar mi je favorit na albumu baš zato što se nižu neki stvarno cool riffovi. Međutim, nijedna pesma mi nije ispala baš ono ekstra 100%, ali opet, dovoljno me zabavljaju neke pesme da ih pustim s vremena na vreme, tipa Loner, End of the beginning, pa i Zeitgeist. Ne bih ga poredio sa starim radovima, ne znam ima li svrhe...

Ima Technical ecstasy pregršt dobrih riffova i solaža što se mene tiče, samo što je znatno veseliji od starijih Sabbath radova. Ja ga rado pustim s vremena na vreme, mada umem da preskočim par stvari. Never say die je već drugačija priča, nije mi ostavio neki utisak... Slušam dosta 13 poslednjih nedelju dana i još nisam siguran šta mislim o albumu. Uživam u nekim pesmama, imaju dobar groove i taj starinski Sabbath vibe, ali na momente mi je nekako previše... običan. Vreme će pokazati, kada se još malo slegnu pesme, da li je ta ''običnost'' dobra ili loša stvar.

Nikad čuo za taj Megadeath...

Super set lista, ne bih imao ništa protiv da sam video takav koncert. Inače mogu da zamislim koliko im je teško da naprave set listu, imaju 20 albuma. :/

Objasnili ste sa zastavom.

Ja sam jedino radove sa Tony Martinom zaobišao, a i to samo zato što sam bio lenj, ispraviću tu grešku jednog dana valjda. Inače mi se i te kako sviđaju albumi sa Diom, a iskreno mi i Born again ima neke opasne momente.

Izdvajam Hollow i Choke, ali i te kako ima dobrih riffova, refrena i harmonija među ostalim pesmama. Solidno izdanje.

Ide se obavezno, ko god mu svirao u pratećem bendu. I meni nedostaje ekipa koja je svirala na Promise and terror turneji, bili su fenomenalni, ali Bayley je ipak Bayley. Ima ceo Gun da se trese od energije i moći te glasčine.

Imaš ovo, studijska verzija Wrathchilda sa Bruce-om iz '99 godine. Mislim da ne postoji ništa drugo, mada može da se nađe gomila live snimaka sa live albuma tokom godina.

Stone Sour - House of gold & bones part 2 Spock's Beard - Brief nocturnes and dreamless sleep Steven Wilson - The Raven that refused to sing Steven Wilson - Get what you deserve DVD Iron Maiden - Maiden England DVD

Sale, ima li nekih utisaka? Ja sam ih video prekjuče u Berlinu, bolji koncert u životu nisam gledao. Reči su suvišne.

Ne shvatam zašto bi ovo trebalo mnogo da nas pogađa, u svakom slučaju gledamo Rogera Watersa i The Wall.

Meni je na prvo slušanje bilo jasno koliko će fanovi da napadnu ovaj album. Album je dosta sporiji od onoga što ih je proslavilo, ali je i veoma melodičan, plus ima neke momente koje stvarno nisam navikao da čujem kod Megadetha. Najviše mi se sviđa što album nije predugačak, 11 pesama je taman dobar način da se umanji šansa da diskutujemo o tome koliko ima fillera. Favoriti: Super collider, Kingmaker, Beginning of sorrow, Built for war. Sve u svemu, baš mi je prijao Super collider, jedino se nadam da neće imati istu sudbinu kao TH1RT3EN, sećam se da sam i njega prilično nahvalio kada se pojavio, ali mi je brzo dosadio. Opet, sa druge strane, Endgame mi se nije dopadao u startu, međutim vreme je pokazalo da je skroz OK. Ništa nije nemoguće...

Podsetili su ljude i naučili omladinu ko su tate. Mada, ono, mogli su da izaberu neku drugu pesmu možda.

Samo trinaest godina je prošlo, a mnogi fanovi već stavljaju Brave new world rame uz rame sa nekim kultovima iz osamdesetih. Dovoljno rečeno, stvarno odličan album, mada iskreno za nijansu više volim naredna tri. Favoriti: Blood brothers, The Wicker man, Ghost of the navigator, The Nomad, Dream of mirrors i naslovna stvar. Dakle, skoro sve pesme.

Respect za Iommija i to što gura bend i priču uprkos zdravstvenom stanju.

Super koncert, respect. A tek Minnemann što jede one bubnjeve...

R.I.P.