VoivodBG

opa

Fish in Oil u velikoj sali doma kulture Studentski grad Ponedeljak 06.02.2023. u 20.00h

Inverted Spectrum Records se vraća u Beograd i donosi veče jedinstvene muzike koje će istovremeno biti i zagrevanje za novo izdanje "The Music of the Secret Society that Owns Belgrade" festivala, u planu za proleće 2023. U subotu, 11. februara, posetioci tajne koncertne sale u Jugošpedu će imati retku priliku da posvedoče nastupu kultnog benda BICIKL, njihovom prvom koncertu posle četiri godine, zajedno sa iframes, elektronskim projektom Damjan Brkića iz Crnog Deteta, kao i misterioznim DJ-em pod imenom Zìxíngchē. BICIKL: Čovečanstvo će ovladati procesom fuzije atoma – na putu E87 potez Bjala - Kruškite. Andrej M. svedočiće ponovnom ujedinjenju Lidije V. i Mitra M. Stambol će iznova, ne mnogi, nazivati Konstantinopolj, ne zadugo i ne administrativno. Žarko Đ. i Goran R. će ponovo zapevati unisono. Vitautas Sedmi (iz loze Vitautasa), bez krune, staće pred Litvaniju, Poljsku i Moldaviju. Norvežani će se iskrcati na Farska ostrva, više od jednog puta i pod različitim sigilima. Moamer G. ustaće kako bi mu Nikola S. oprostio poniženje kraj bele zastave na golf terenu u Fontenbluu. Lidija V. obnoviće člansku knjižicu. Jorgovani će zamirisati u aprilu, i opet u avgustu i opet u novembru. Kina će se vratiti Tajvanu, u smislu prerade sirovina. Velika suša nateraće Adu Kale da izroni iz kazana na dvadeset dva dana što će biti dovoljno da se uspostavi infrastruktura. Lidija V. unajmiće BICIKL, litvansku pagansku trupu, radi priredbe nedaleko od Buddha-bar-a u Beogradu, nakon hiljadu i šesto dana njihovog odsustva. https://centipedefarm.bandcamp.com/album/chertamy-i-ryazamy https://www.facebook.com/B1C1KL iframes: Iframes je projekat elektronske muzike Damjana Brkića, gitariste, kompozitora, improvizatora i programera iz Beograda, koji je na lokalnoj sceni aktivan i u grupama Crno dete, Klopka za pionira i The Cyclist Conspiracy. Beskonačni sveti loop, od nojza, džeza, turbo etna i ambijentalnog panka, kreiran na licu mesta pomoću sintisajzera i kompjutera, gradi se i razgrađuje u krug dobijajući stalno nove oblike. Tako zvuči Iframes uživo, a najnovije studijske snimke možete čuti na albumu Crossorigin iz 2022. godine: https://iframes.bandcamp.com/album/crossorigin https://belabuka.com https://www.facebook.com/iframesmusic DJ Zìxíngchē: ডিজে জিক্সিংচে সিক্রেট চিফস 3, পোস্ট-পাঙ্ক এবং লোক চরিত্রে অভিনয় করবেন। অথবা হয়তো অন্য কিছু। ------------------------------------------------------------------ UPUTSVO ZA DOLAZAK DO SVEČANE SALE U JUGOŠPEDU: Sa parkinga ući u zgradu kroz narandžasta vrata. Popeti se na prvi sprat. Posle stepenica, ući pravo u sobu sa narandžastim liftom. Proći hodnik sa rešetkama na zidu. Na kraju hodnika, proći kroz vrata levo. Ne silaziti niz, niti se peti uz, stepenice. Proći kroz sobu sa parketom. Proći kantinu sa plavo-belim pločicama (blizu ste, kroz prozor sa leve strane možete videti Svečanu Salu). Iz kantine levo, pa ponovo levo. Ulaz: 300 din. (Slobodan ulaz za muzičare koji su se već bili deo "The Music of the Secret Society that Owns Belgrade" kompilacija i festivala.) https://www.facebook.com/invertedspectrumrecords

https://www.last.fm/event/4694402+Kayo+Dot+@+Antishop%2FElekropionir

Jok, nije mi nikada legao. Znam da ce ga svirati u celosti, ali rekoh da podrzim Toby-a i kompaniju, kada sam isao i na njegove solo izlete koji mi isto nisu legli sto ovo da ne posetim? Volim od Coyote pa nadalje.

Oni to rade za sve koncerte, i ima smisla, tako se brze rasprodaju. Setite Oliver Tree o kojem sam pisao, bilo je najjeftinih karata tip 35 komada, posle je samo raslo i raslo sto je bio blizi koncert. U svakom slucaju nisam fan ovog albuma, ali jebiga gleda mi se nesto drugacije. I voleo bih da imamo bolji prostor od elektropionira, ali bolje i to nego ona dva prokleta stuba u KC Gradu. P.S. Nadam se da ce doneti i dobar merch, specificno vinile skoro svih albuma. To bi se podrzalo.

Legendary vanguard metal band from US is going to visit Belgrade within their debut album Choirs of the Eye 20th anniversary tour! Kayo Dot —the mercurial melancholy collective formed in 2003 and spearheaded by composer and producer Toby Driver. Slow and massive cascades of guitars and violins, craggy broken jazz rhythms, calm saxophones and reverb, tripped-out goth fusion, hyper-fast angular and atonal suicidal black metal, Byzantine cathedrals of mechanical synthesizer geometry. From their beginnings in Boston and shortly after to New York City, Kayo Dot's members and collaborators have come from a huge range of backgrounds, DIY punk kids to the most erudite conservatory-educated New York performing musicians. Toby Driver's natural-born leadership quality, has deeply informed and expanded Kayo Dot's range of expressive capability over time into an essentially limitless identity, the band that can do anything it wants, brilliantly colored by its perfectly contemporary and perfectly American mixture of everything, that can flourish but never be able to escape or ignore the darkness that overhangs it. Music videos: https://www.youtube.com/watch?v=vx8KIQ8I70Q/ https://www.youtube.com/watch?v=86rKrABDRXk/ https://www.youtube.com/watch?v=zkM2O4kfbik/ Tickets: https://cutt.ly/E9LuVKD

Licno mi je neobican album, daleko je vise melodicniji od predjasnjih i svidja mi se sto se toliko poigrava sa vokalom. Ne mogu da kazem da ima bengere sve vreme kao na predjasnjim radovima, ali kada stavim sluske i posranim vremenom setam blatnjavim putevima i stazama po gradu, AHAB jako poentira u toku ove zime. Kada dodju blizu ide se naravno.

Eto jos ce Kayo Dot da se rasproda. Nista vijamo organizatore da dovedu sledece High On Fire, Sleep, Triptykon, Godflesh, Pyrrhon, Mastodon, Deftones, Ahab i ostale dobrote koje nikada ne bismo videli u rodnoj grudi.

David Mackenzie je priredio jednu netipičnu priču o kraju sveta. Radi sve suprotno od onoga na šta smo navikli kod takvih narativa, nije bučno i besno i da se udara kao kakav primat o prsa i da razglasi svima da je spektakl prisutan. Već kroz sitne detalje u montaži i kroz razne uplive informacija i građenju sveta, prikazuje kako gubitak čula utiče na čitav ljudski rod. U svemu tome je i ljubavna priča, i postavlja se najbitnije od svih pitanja, kada izgubimo sve, da li ona može da preživi i opstane? Prijatno slušanje! Bukvalno Podcast Perfect Sense 2011

Haose ne sumnjaj u dobre Ruje, sve radi na njihovim jednostavnim sajtovima. Cim se potvrdi kartica, izbaci prvo na instagram stranicu, a pdf stigne na mejl.

Karte https://ticketscloud.com/v1/widgets/common?token=eyJhbGciOiJIUzI1NiIsImlzcyI6InRpY2tldHNjbG91ZC5ydSIsInR5cCI6IkpXVCJ9.eyJwIjoiNjMwMzg4Yzc4ZDg4OGQ2ODZlNDhiZTc3In0.O2B8XtMnt5C9y8s9pmrNRiGZcbOVD5MASSDzqErOuHE&event=63d980c1ab6b2e11e68afcda&s=1&fbclid=IwAR0Hv070KVY0PBYNLFg2jEaDP5A_pH_yxNtpSPkyRcxzoSOF45m6azi2HEc&r=1&org=630388c78d888d686e48be77&city=792680&category=592841f8515e35002dead964&tags=592841f8515e35002dead969%2CRock%2C592841f8515e35002dead96b%2CPunk%2C592841f8515e35002dead96c%2CJazz%2C592841f8515e35002dead96f%2CClassical%2C592841f8515e35002dead970%2CMetal&lang=en

https://www.cdpince.hu/?gclid=CjwKCAiAleOeBhBdEiwAfgmXfzbPBe47WfouM_clDMZI3Ml8AAy8M3G_UKjmRfskCywTPF7RFzEN3xoCV3IQAvD_BwE

Damian Chazelle je godinama gradio svoju karijeru pažljivo birajući filmove i narative u kojima su uglavnom prikazivani jadi umetnika (Whiplash) ili istorijskih ličnosti (First Man) i sve je to uvek upakovao sa svojom stilizovanom i osvežavajućom režijom i zasluženo dobio status "dečka koji obećava". Sada kada već ima jaču kilometražu iza sebe i dovoljno nagrada, uhvatio se uvek nezahvalnog zadatka da napravi svoj magnum opus ili da izgori pokušavajući. Babylon je u tome posve jedan nestandardan film koji dolazi iz današnjeg Holivuda, žarko želi da prikaže Holivud prošlosti kao fabriku snova i mogućnosti, a i ujedno kao totalno anarhično mesto, gde su životi naših junaka tretirani poput farse. Chazelle nije ni prvi ni poslednji režiser koji je skupio snage i muda da uradi tako nešto. Sa svojih impozantnih tri sata trajanja (koje je vazda moglo da bude skraćeno za sat vremena, i dobili bi daleko koherentniji i bolji film) imamo uvid u živote žitelja Holivuda: Manuel-a Torres-a (prva velika uloga Diego-a Calva-e, on mi je bio i najslabiji od svih) meksičkog potrčka koji ima inspiracije da jednog dana bude veliki producent u filmskom svetu i koji je suštinski predstavlja gledaoce filma. Nellie LaRoy (Margot Robbie, po prvi put mogu da napišem da je ovde pokazala glumačko umeće, od širokog raspona emocija, i neverovatne koreografije plesa, njen prikaz Nelie je poput fitilja koji polako izgara na štapini dinamita i vi samo čekate da dođe do masovne ekslozije) koja želi da uspe, a dolazi iz najveće čamotinje i bede. Divlja karta čitave ekipe. Jack Conrad (Brad Pitt, kao i slučaju Tarantinovog remek dela Once Upon a Time... in Hollywood, odličan izbor i vrsna uloga, pride svemu pridodaje i meta komentar na sopstvenu karijeru koja ide polako u suton, ali ako je ovako samo neka nastavi) velika zvezda nemih filmova, nepopravljivi ženskaroš i poštovalaoc dobre čašice. Sidney Palmer (Jovan Adepo, poprilično neupadljiv performans, pored ostalih flambojantnih i iskarikiranih predstavljanja od ostalih kolega deluje kao da ne zavređuje pažnju, ali je predivno videti da imamo barem jednog ozbiljnog lika) jazz muzičar u usponu koji će dobiti svoj proboj putem rada na filmovima. Lady Fay Zhu (Li Jun Li koja uspešno prenosi šarm i šmek istoka i dodaje dozu velike misterioznosti) kabare pevačica i spisateljica titlova na nemim filmovima. Femme Fatale filma. Elinor St. John (Jean Smart, od Farga, pa u svakom sledećem projektu, gde god da se pojavila, naprosto pleni svojom prirodnošću i kako lagano barata britkim opaskama i humorom) vremešna tabloidna novinarka koja prati silna dešavanja ove gorepomenute ekipe likova. I pratimo njihove uspone i padove tokom decenija i kako se sam film menjao, samo što se tu dovodi u pitanje da li je Babylon samo zabavan i ima li šta novo da kaže o Holivudu što već nismo znali? Drago mi je da potvrdim da je dovoljno neozbiljan i drzak sa svojim priprostim humorom da će svakako biti veliki dašak osveženja na već pomalo učmalim filmovima koji igraju na sigurno. A to rade kroz to da ne prikazuju ništa što bi nekoga uvredilo, biraju određene glumce i glumice da bi mogao film da se izgura na mišiće jer kada se razmisli malo, doba filmskih zvezda je prošlo, sada se čini da su franšize sve i da samo preko njih može da se opstane, svaka čast izuzecima. Zaista nema problem da vas nasmeje sa pokazivanjem govana, pišaćkom, znojem i krvlju svih ljudi koji su učestvovali u stvaranju Holivuda i da pri tome ima ritam koji prati poput velikog improvizatorskog jazz benda. U suštini sve ovo ima dobar ritam u početku, i ta energija se jako ceni. Prvih sat i nešto vremena neće vam dati da se opustite i napregnuće sva vaša čula, kao kada vas uhvati neka vrsta euforije i ne stišnjava se. Nekada sam mislio da je uvod u La grande bellezza najraskalašniji početak i najbolji đir ikada prikazan na filmu, e pa Chazelle je na sve to samo rekao nema problema daću vam najbahanalniju žurku ikada, sa toliko golotinje, narkotika i hektolitara alkohola i upregnuću kameramena (Linus Sandgren, vrstan izbor i već ustaljeni saradnik, čije su igre senki i boja raskošne i kada treba zahvatiti krupan i epski kadar, on je bio pravi izbor, a Babylon ima toga na izvoz) i montažera (Tom Cross, čovek pauk, ako je kokainska montaža izraz koji se koristi za frenetičnu montažu, onda je ovde ima na pleve, čak su kadrovi i tranzicije toliko komplikovane i precizno urađene, dok se povremeno mešaju sa skoro pa dokumentarističkim prikazom kamere koja je snimala iz ruke i osećate da ste tu i konstantno spaja sa muzikom koja zadaje ritam) i dobićemo nešto što će mnogi studenti filma izučavati i pokušavati da skinu u budućnosti. Cenim to što se bavi silnim karakterima, jako velika pažnja pridodaje samom procesu stvaranja filmova, većina ljudi koji gledaju filmove ne zanima taj proces, a ovo će nadam se pomoći, iako je ovde prikazan zastareli način pravljenja, ali utoliko i zabavan, kako to nije lak posao, i da postoji dosta prepreka koje treba konstantno savladati da bi imao gotov proizvod. Neke od tih scena su takođe neverovatno zlatne u smislu da prave atmosferu koja je konstantno negde između totalnog ludila i gomile neprijatnosti do apsurdnih situacija zbog kojih ćete se kikotati sebi u bradu, a i čitavoj ekipii koja učestvuje u pravljenju istih. Iako poseduje dosta zabavnog materijala, i fenomenalno je snimljen, nebouzdanost i ekces dolaze Chazelle-u glave, jer kada krenu da se ponavljaju scene ekscesa, zapitamo se da li moramo da pojedemo još jedan deo tog kolača ili je ovo sve već do sada bilo dovoljno? Prehrabo što se nakanio da ide do kraja sa svojom vizijom. Ali film je čak u par monologa i scena pre samog završetka, poentirao neke stvari u vezi prolaznosti zvezda, i u tome zašto svi vole da gledaju filmove. Tome doprinosi i jako čudnjikava završnica za koju i dalje nisam siguran da li je sasvim ozbiljna ili sprdnja sa njegove strane, ali me takođe nije ostavila ravnodušnog. Voleo bih samo da je film zaista imao veću poentu od puke zabave, nije da je to nešto loše svi mi volimo da utrošimo vreme na filmove koji nam daju oduška od stvarnog života, ali mi se čini da je ovome zaista jako malo falilo da postane klasik. Osvrnuo bih se još na muzički rad Justin-a Hurwitz-a, ako je sa pređašnjim filmovima kalio zanat i dao nesvakidašnji pečat, ovde je odradio maestralan OST koji se toliko organski veže za film, da nikako drugačije moglo da funkcioniše Od velikih orkestracija, zaraznih jazz ritmova i nežnih klavirskih soloa, ovo je jedna vredna mućkalica koja se može ispratiti i van samog filma, ali takođe pokazuje da je simbioza slika i zvuka i dalje bitna. Jaka 6, teži ka slabašnoj 7, gledao bih ponovo jer je moja kopija u bioskopu imala neki čudan šum pa su se boje razlile do kraja filma letterboxd rivju