VoivodBG

Regionalni muzičari okupili su se i objavili kompilaciju "Bistro na rubu šume" Vol. 1 na kojoj se nalaze, pored ostalih, i pesme Nine Romić, Stray Dogg-a, grupe Svemir, Wooden Ambulance... Organizatori ovog izdavačkog poduhvata kažu da je "pred vama prva u nizu kompilacija aktuelne glazbe koju stvaramo i volimo, i koju želimo zajednički predstaviti svetu. Nije lako bilo složiti ovih nekoliko uvodnih redaka. I to najviše u smislu odgovora na sledeće pitanje: „Šta je to zajedničko što povezuje kantautore i bendove koje se nalaze na ovoj kompilaciji?“ Neki od nas već imaju iza sebe po nekoliko izdanih albuma, bilo od strane izdavača bilo samostalno. Neki su tek umočili nožne prste i počinju uranjati u svet muzike neobuzdanog duha i širom otvorenih očiju. Većina nas ima veze s onim što se neki vole da zovu akustična muzika, ali nije isključeno da vam i koja električna gitara uskoči u uho dok budete slušali kompilaciju. Dakle, šta nam je zajedničko i zašto smo se odlučili da se okupimo na ovoj kompilaciji?" "Mislim da bi najjednostavniji odgovor bio da smo umorni od neljudskog tretmana muzike, a time i publike, te insistiranja da je muzika nešto što se isključivo konzumira (a ne sluša) uz ovo brže-više-jače vreme u kojem preživljavaju samo najsnalažljiviji. Autori na ovoj kompilaciji, kroz svoju intimnu vizuru, obraćaju vam se ravnopravno kao slušaocima. Naša je želja da uspostavimo komunikaciju s vama "jedan na jedan". Ove vam se pesme obraćaju kao sagovornicima s kojima žele da uspostave dijalog." "Mi smo neformalna zajednica, (ne)profesionalna zajednica, virtuelna grupa, šačica frendova, hrpetina poznanika, sindikat kantautora, mreža bendova, zavisnici o mjuzi i njeni dileri, pokret, preokret, apolitična stranka i fejsbuk profil, grupa za podršku i marketinška kampanja, škvadra iz kvarta i međunarodna saradnja, ništa od navedenoga i sve to pomalo, i još puno toga više." http://bistronarubusume.bandcamp.com/

Ne bih poredio nova vrata sa kursadzijama i ostalim glupostima koja su se snimala-snimaju na pinku. Veliki je problem sto vecina nasih serija (sitkoma) koristi taj izandjale sljastece boje i guranje sponzora u prvi plan. Uzmite na primer Ono kao ljubav od Gorcina Stojanovica, ta serija mi nije uopste gledljiva od silnih reklama koje bodu oci, od onoga sto nose glumci, pa do mobilnih ili pica koje konzumiraju. A vrata su jos ok po tom pitanju. Meni je samo zao sto Rasa Andric (Munje, Kengur) nema udela u pisanju scenarija i vidi se da ovde zanatski radi posao barem sa reziserske strane, a prijalo bi malo lo-fi izgleda kao iz Munja ili Kengura, ali covek nema nikakvu kontrolu nad snimanjem ili ga jednostavno boli kurac i uzima nesto para. Meni je za sada serija gledljiva. Humor im ne uspeva u svakoj epizodi, ali barem se 2-3 puta nasmejem, a to je za domacu seriju rekord.

http://blogs.amctv.com/breaking-bad/2013/05/on-set-report-part-i.php

@azal. pa pisao sam par postova o tome.

Obradise i Pancevacki By-Pass. Nisam ocekivao da ce obraditi neki "noviji" bend.

http://consecration.bandcamp.com/album/cimet romanticna policija i nestajanje.

Nikada manji prostor, a veca guzva. Ono sto sam cuo iz prolaza, zvucalo je dobro. Kada su zavrsili sa koncertom izgledali su kao da su se kupali sve vreme. Jaki reflektori + nula ventilacija u tako malom prostoru.

Semplovali Bajagu. Velika guzva, 300 ljudi je definitivno bilo. Zvuk je bio katastrofa, znam da volite da budete glasni sa distorzijama, ali jedva su se razaznavali instrumenti kod bara, mogu samo da zamislim kako je bilo ljudima u prvim redovima.

pocetak oko 21h, sa malim kasnjenjem.

http://youtu.be/1UW9Zks5L2A Zene uzvracaju udarac! Zaboravite na Hangover i prepustite se suludoj ekipi zena i svim problemima koji vas prate kada ste kuma i treba da organizujete svadbu svojoj najboljoj prijateljici, a zivot i sve muke vam staju na put. Par puta sam se zaista isplakao od smeha, ali sam i zadoovljan sto film ima potrebnu kasicicu drame da ublazi sulude situacije. I jako mi je drago sto je vecina likova realisticna. Voleo bih da se ponovo okupe i naprave neku novu komediju. Naravno u ovakvom zenskom ruhu.

Naravno da imas kada je Dreamfall iz 2006. pa se dosta spekulisalo da li ce nastaviti igru, ali pojavio se kickstarter i eto, izlazice u epizodama. Sto je nekako ok, jer vecina danasnjih p&c igara tako mozda i najbolje funkcionise.

udjem na temu, vidim sta je sve izaslo od novih avantura i pozdravim se sa privatnim zivotom! evo i male preporuke odigrajte The Longest Journey, 3d likovi na 2d pejzazima i zaista neobicna prica i svet. Postoji i drugi deo, Dreamfall The Longest Journey, ali on je vec full 3d i ima odlicnu pricu, razradu likova, svetove. Izaci ce valjda i do kraja godine i Dreamfall Chapters koji ce nastaviti pricu.

novi spot

otkazan je koncert. mislim da nece nista ni biti od daljeg rada benda, jer ocigledno Una (pevacica, klavijature) ne moze da okupi jos par muzicara oko sebe...

Nisam ni mislio na Sadhaku, a ona je clanica doticnog benda kojeg sam pomenuo. Plus je tada bila predgrupa Ivan (Dazd) koji je citao svoju pricu, i Zica za semplerima, bila je bas gothic atmosfera.

Bile su vec neke od ovih cica, ali kao bend Vradiazei, isto je Romac radio u zici koncert. Uglavnom mracni ambijent zvuk sa cetiri violine i one obucene kao neke narikace.

Naprotiv prvi deo je jako dobro prosao sto se prodaje tice, i to je trebalo da ih pogura da sto pre izbace drugi deo, ali firma je propala, pa su prodali drugoj kompaniji igru i sada se izdavanje drugog dela oteglo. Kritika mu je bila naklonjena. Najveci minus Prey-a je slaba inteligencija protivnika, i slazem se da Death Walk donekle zna da uprosti igru, ali obrati paznju na detalje lokacija, pa na one radio razgovore, i naravno na oruzja, drugacija su nego u Quake-u ili slicnim pucacinama i sve to stvara poseban smek. Meni se licno Quake 4 nije dopao jer je bio linearan i to sto su oktrili vec u trejleru najzanimljiviju stvar u vezi price.