Hudini

Pre neko veče zaglavim u kafani i kad sam krenuo kući uzmem pica burek jer nisu imali drugačiji. Ujutru sam dušu hteo da ispustim koliko mi je bilo muka, a znam da mi to sigurno nije bilo od 6-7 piva...

Zovu Crnogorca na 20 godina mature, a on odgovara: "Pa đe baš sad kad spremam ispit?"

BUGGER!!! Totalno sam zaboravio na veče u KST... Tako je to kad čovek mnogo radi... Bio je dva puta, 2002. i ove godine. Ja sam bio oba puta.

To ti je pametno.

Nemoj samo da se nerviraš, loše je za srce.

Nikad još nisam gledao film koji je nadmašio knjigu, ili sam bar ja tako vaspitan da cenim književnost iznad filma (koji je uglavnom, i sve više, jeftina zabava za široke narodne mase).

HAHAHAHAHAHAHA.... Vidim ipak imaš malo smisla za humor...

Ti si baš operisan od smisla za humor, jel da?

Slično u smislu da je film dobar, ili da je knjiga mnogo bolja?

A pazi ovu:

"Spid Metal Manijak" - Bombarder

Rogozube, opet prekrajaš Bibliju?

Zanimljivo, ali već sto puta viđeno... Nešto između "Ummagumma" i "Echoes". Totalno Thorgersonov trip, mada ne znam da li je on radio omot. Ako jeste, izgleda da mu je (konačno) ponestalo ideja.

Koliko mene pamćenje služi, on tako zvuči uživo još od 1996... Stvarno ne znam kako je uopšte izvukao da "101 Proof" još i liči na nešto...

Ma i ja kažem... Nebitno je skroz.

A i ti pričaš tim jezikom?

"And Now For Something Completely Different" je njihov prvi full lenght film, iz 1971. Za njim slede "Holy Grail" (1975), "Life Of Brian" (1978) i na kraju "The Meaning Of Life" (1983).

Što se živih albuma tiče, remek dela su "Live At Pompeii" i "Is There Anybody Out There?". Ostale ne priznajem.

U bukvalnom smislu ozbiljne. Uz svo poštovanje njihovog muziciranja na "Images And Words", taj album mi je uvek zvučao nekako dečiji u poređenju sa "Awake". U suštini, ni ja nisam voleo "Awake" u početku, jeste malo van njihovog šablona, ali definitivno je najozbiljniji u smislu tematike tekstova, razrađenosti pesama (taj nivo aranžmana su kasnije imali samo na "A Change Of Seasons", a noviji aranžmani su po meni smešni), konceptualnosti (muzički konceptualniji čak i od "Metropolis II"), pa i tehničke izvedbe. Što se konceptualnosti i aranžmana tiče, preslušaj svoju omiljenu stvar još jednom. Verovatno ćeš ukapirati da se kroz nju provlače teme iz bar još 4 stvari na albumu, a to što se ovo ne primeti iz prve (kodd nekog ni iz desete) samo je dokaz rafinisanosti aranžmana koji na kasnijim albumima jednostavno ne postoji. Doduše, ako ti se baš baš ne sviđa, poštujem i to. Za mene je "Six Degrees" njihovo dno. Dosadan, razvučen, suviše jednostavan, neosmišljen... Dovoljno?

Dobićeš jednu žensku gratis kad (i ako uopšte) budemo štampali novi kontigent.

Sve to ide u isti kazan... Elem, krenuo glup da zezne gluvog: GLUP: Koliko je 2 + 2 ? GLUV: Ne čujem, ne čujem... GLUP: (Pokazuje prstima 3 + 3) Koliko je 2 + 2 ? GLUV: A, šest... GLUP: Na k...u te nosam!

Nisi do sad to gledao? A što se tiče onog "ako treba izabrati jednog" za mene je to ili Eric Idle ili Michael Palin. Svaki je budala na svoj način. Cleese mi je nekako uvek isti.

Slažem se za prvi deo rečenice. Pulse... Three man Floyd...

Kakav Gene Simmons?! Pa on je Mađar!

WTF? Ti baš ne voliš ozbiljne albume ili šta?