Стижу године, падају критеријуми.
Каже мени стара ономад:
- Јао, Бојане, што код комшинице има добра подстанарка [студентице, прим. аут.], па нисам ја знала! Плава па згодна, висока... Јеси ти њу видио, знаш ли ти за то?
Реко':
- Нормално да знам, мршава к'о грана, нула бодова.
- Ма како?! Лијепа дјевојка, згодна, плава...
- Ма нигдје сисе, ништа, не рачуна се.
- Е, па то је дјевојка, није то жена! И не треба да има сисе оволике [рукама симулира фронтал Јелене Броћић]!
И све у реду, него, јуче ти је та изашла на балкон у гаћицама и гледам и мислим се 'мајку му, добра је то гузица, можда бих ја требао научити мало да жмирим једним оком'...
И тако те Диадора патике... и још пола ствари у животу, јеби га.