Vlaja Buraz

Јаој. Први сусрет, прије једно 20 година затекнем их на столу код тетке, а још била нека као прозирна посуда, ја контао некакав воћни колач без шлага... Како сам се приближио, тако ме мука спопала, кад душу нисам повратио. И дан-данас не могу бити у истој просторији гдје је тај (полу)производ. Иначе не једем свињетину, као ни већину врста меса - ако могу препознати о којем се дијелу животиње ради, одмах мучнина, туга и бол. Ваљда зато једем ћевапе. А што се свињетине тиче, какав се само зајеб десио у Њемачкој... Остави ме бураз у "бироу" да радим и каже да ће навратити за пар сати, па ће тад понијети неке хране, пита шта да понесе. Кажем му донесе неки сендвич или кроасан, небитно, будући да сам лагано доручковао, имам чоколадицу, имам шта пити, а није тежак канцеларијски посао (бацали смо неке роло ормаре кроз прозор). Долази шабан у договореном термину и мени носи неки премасан папир: "То ти је специјалитет." Оњушим ја, видим да то није кроасан, реко': "Јел' ово нека спаљена свиња?" Овај сав поносан: "Кољеница!" А ја након шест сати рада огладнио унаточ чоколадици од 56 грама: "Човјече драги, ја не једем свињетину, јесам ти рекао да ми донесеш неки сендвич или кросан..." (Генерално им је генијалан избор сендвича на бензинским пумпама, прошли смо их много а посјетили сваку, прим. аут.) Исфура се овај: "Па ја сам мислио да ви из Босне волите свињетину, то ти је врх!", а ја се мислим, 'па пичка ти материна и ти си се родио гдје и ја а ни ти не једеш свињетину'... На крају је моју кољеницу појео шеф филијале швабо, ћифут германски био пресретан неочекиваним гратисом. А као клинац од неких 12 година сам био на неком крмокољу, иако ни тад нисам то јео, наговорили ме да пробам некакве бубреге или неки већ производ од свињске каблаже, па ако пробам, даће ми да пуцам из пиштоља. Направили ми сендвич са тим, како сам кренуо то жваЧем, тако сам повратио. Ал' сам пуцао из пиштоља.

Овај коментар је побиједио: :haha:

http://www.hifiengine.com/manual_library/nad/302.shtml

Ко год да буде, нећемо га мрзити са толико љубави са колико смо мрзили зенадмина.

Јеботебог, зенадмин стварно дао отказ, нисам видио "Споменар". Па ово је као кад на изборима побиједи опозиција за коју навијаш... Након почетне еуфорије јасно је да они немају појма шта да раде, а неминовно је да ће стање остати срање.

И то за паре које Лазар Д. Галић потроши на један цеде, и још ми остане пара да купим себи хлаче.

"MAKE YUMETAL METAL AGAIN." Реално, док се Телконтар не врати, ништа од те приче.

У једном тренутку сам се пребацио на други језичак у Ватреној лисици а наставио да слушам шта ова лупета, а онда сконтах да има глас и нагласак као некаква баба из "мало подаље". То је било у другом минуту видео ско(н)та. Било како било, ова њена прича односно ЈуЋуб канал (јарак), само је један коментар довољно прикладан... http://youtu.be/0Im0CuB1rTw

Нисам досад чуо ове сендвич нумере, логично, ни за њ. аутора, па потражих... http://www.klix.ba/magazin/muzika/august-oktobar-semsa-je-bitka-a-kemal-bitak-narodnjaka/121023176 :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: :haha:

Тачно си краљ аматера, дискове на бувљаку плаћати по 3 еура. Било како било:

Ова друга је боља од прве, али и даље се види недостатак продуцента: вокал је на моменте критичан, зађе у The Offspring тако да је то срамота. Предуго је шест минута, живу верзију са ове теве емисије нисам издржао до краја. Ту је ваљало оставити све Load дијелове, можда и онај љути St. Anger дио (али само за неалбумску верзију), а ово остало срање исјећи. У суштини, ово указује да ће албум бити пресјек свега што су направили досад, што укључује баш све, а 1986. и 1996. се не спајају баш лако... Било како било, изгубљенији су сад него 2002. године.

Ја контао неки списак. Елем, набавило се којешта у посљедње вријеме, али највећи понос су ова два:

Изражавам дубоко неслагање али браним право на мишљење. Мало је бубањ лоше смишљен и звук (му) је безвезан, али и поред тога је ствар једна од бољих готик нумера у нас. Мени се не свиђа. Кад смо код нових Чорбиних пјесама, морам признати да је мени "Ја сам рођен намргођен" веома драга. Иако изузетно примитивна, како музички тако и текстуално, све речено је гола истина.

Ако ћемо интро посматрати класично - као издвојени увод у пјесму (а не као танани форшпилић), онда и заслужују да буду поменуте, једино што би можда било спорно да ли је то "стара Чорба"... За мене јесте, а у овом тренутку, након свих ових срања од албума година, можда је и за остале присутне.

С коња у магарце.

Не могу баш испратити причу јер сам прехибернирао неке периоде, али "Мина Терион Голосиса" и Оверкил, плусеви као кућа.

Срећа па музику набављамо углавном од Руса... Ко ће дочекати фапруар.

Мајку му, као нова Металика. Чак је и Кирк одсвирао исти соло.

Не признајем Уан Рекордз реиздања.

Мени је Остало је ћутање сасвим пристојан и веома драг албум, али га неки не признају (исто као што ја не признајем ове касније), па ето; мислим, "Мајко" је стварно тешка пјесма, тежа него сав хеви овог свијета; "Гњилане" јако пристојна зајебанција ("Судија, ти ниси нормалан! Дете ми је породице члан!", тачно се види колико је Бора био препијан); "Гастарбајтерска" је у том тренутку имала смисла; "Деца цвећа" изговор до краја живота... Имам чак и оригиналЧиЧ цеде, не могу се сјетити гдје, како и кад га збавих.

Мени је мало постала симпатичнија кад сам чуо како је настала (Бора написао жени због страха од летења... или тако нешто би), мада опет бих волио да су такве идиотске пјесме ("зезалице") избацивали на синглићима, него да овако кваре албуме. Зато ми је жао што ниједан Чорбин албум не убија од почетка до краја, на сваком ми смета нека непотребно убачена пјесма. Док су рани албуми душевнији (Рајко Којић = блуз), и позни су занимљиви. Један од дражих ми је Коза ностра, гдје замјерам највише редослиједу пјесама ("Ја је гледам како спава" нипошто није требала бити друга по реду) и нисам одређен према "Бејби" - знам да је то Борин отпадак, некад ми је урнебесна (као што јесте), а некад непотребна. Иначе, албуме послије Остало је ћутање не узимам у разматрање (многи не би ни тај, ал' ето, "Деца цвећа" ми је изузетно драга пјесма). Нојева барка је невјероватно говно, а ово послије је исувише занатски и непотребно, текстови из свеске и дајте ко је шта компоновао. Има ту добрих пјесама, штавише, али...

Можда ти не треба алкохол већ само угљени хидрати? Ја неки дан купио плочу Прича о љубави... и у пет дана је послушао 15 пута. Изузев ретардираности "Авиону, сломићу ти крила" (што се да сварити), јако лијеп албум, тачно сам због тога горе морао оставити плус на Разбијачев коментар да је ова сад олупина која се одазива на име Бора Ђ. исти човјек који је написао те пјесме.

Утисак Сјузан Масино од неку вече: http://susanmasino.com/?p=340 Међутим, оно битно је: