Vlaja Buraz

"MAKE YUMETAL METAL AGAIN." Реално, док се Телконтар не врати, ништа од те приче.

У једном тренутку сам се пребацио на други језичак у Ватреној лисици а наставио да слушам шта ова лупета, а онда сконтах да има глас и нагласак као некаква баба из "мало подаље". То је било у другом минуту видео ско(н)та. Било како било, ова њена прича односно ЈуЋуб канал (јарак), само је један коментар довољно прикладан... http://youtu.be/0Im0CuB1rTw

Нисам досад чуо ове сендвич нумере, логично, ни за њ. аутора, па потражих... http://www.klix.ba/magazin/muzika/august-oktobar-semsa-je-bitka-a-kemal-bitak-narodnjaka/121023176 :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: :haha:

Тачно си краљ аматера, дискове на бувљаку плаћати по 3 еура. Било како било:

Ова друга је боља од прве, али и даље се види недостатак продуцента: вокал је на моменте критичан, зађе у The Offspring тако да је то срамота. Предуго је шест минута, живу верзију са ове теве емисије нисам издржао до краја. Ту је ваљало оставити све Load дијелове, можда и онај љути St. Anger дио (али само за неалбумску верзију), а ово остало срање исјећи. У суштини, ово указује да ће албум бити пресјек свега што су направили досад, што укључује баш све, а 1986. и 1996. се не спајају баш лако... Било како било, изгубљенији су сад него 2002. године.

Ја контао неки списак. Елем, набавило се којешта у посљедње вријеме, али највећи понос су ова два:

Изражавам дубоко неслагање али браним право на мишљење. Мало је бубањ лоше смишљен и звук (му) је безвезан, али и поред тога је ствар једна од бољих готик нумера у нас. Мени се не свиђа. Кад смо код нових Чорбиних пјесама, морам признати да је мени "Ја сам рођен намргођен" веома драга. Иако изузетно примитивна, како музички тако и текстуално, све речено је гола истина.

Ако ћемо интро посматрати класично - као издвојени увод у пјесму (а не као танани форшпилић), онда и заслужују да буду поменуте, једино што би можда било спорно да ли је то "стара Чорба"... За мене јесте, а у овом тренутку, након свих ових срања од албума година, можда је и за остале присутне.

С коња у магарце.

Не могу баш испратити причу јер сам прехибернирао неке периоде, али "Мина Терион Голосиса" и Оверкил, плусеви као кућа.

Срећа па музику набављамо углавном од Руса... Ко ће дочекати фапруар.

Мајку му, као нова Металика. Чак је и Кирк одсвирао исти соло.

Не признајем Уан Рекордз реиздања.

Мени је Остало је ћутање сасвим пристојан и веома драг албум, али га неки не признају (исто као што ја не признајем ове касније), па ето; мислим, "Мајко" је стварно тешка пјесма, тежа него сав хеви овог свијета; "Гњилане" јако пристојна зајебанција ("Судија, ти ниси нормалан! Дете ми је породице члан!", тачно се види колико је Бора био препијан); "Гастарбајтерска" је у том тренутку имала смисла; "Деца цвећа" изговор до краја живота... Имам чак и оригиналЧиЧ цеде, не могу се сјетити гдје, како и кад га збавих.

Мени је мало постала симпатичнија кад сам чуо како је настала (Бора написао жени због страха од летења... или тако нешто би), мада опет бих волио да су такве идиотске пјесме ("зезалице") избацивали на синглићима, него да овако кваре албуме. Зато ми је жао што ниједан Чорбин албум не убија од почетка до краја, на сваком ми смета нека непотребно убачена пјесма. Док су рани албуми душевнији (Рајко Којић = блуз), и позни су занимљиви. Један од дражих ми је Коза ностра, гдје замјерам највише редослиједу пјесама ("Ја је гледам како спава" нипошто није требала бити друга по реду) и нисам одређен према "Бејби" - знам да је то Борин отпадак, некад ми је урнебесна (као што јесте), а некад непотребна. Иначе, албуме послије Остало је ћутање не узимам у разматрање (многи не би ни тај, ал' ето, "Деца цвећа" ми је изузетно драга пјесма). Нојева барка је невјероватно говно, а ово послије је исувише занатски и непотребно, текстови из свеске и дајте ко је шта компоновао. Има ту добрих пјесама, штавише, али...

Можда ти не треба алкохол већ само угљени хидрати? Ја неки дан купио плочу Прича о љубави... и у пет дана је послушао 15 пута. Изузев ретардираности "Авиону, сломићу ти крила" (што се да сварити), јако лијеп албум, тачно сам због тога горе морао оставити плус на Разбијачев коментар да је ова сад олупина која се одазива на име Бора Ђ. исти човјек који је написао те пјесме.

Утисак Сјузан Масино од неку вече: http://susanmasino.com/?p=340 Међутим, оно битно је:

Са Микијем могу изгурати још минимум 10 година опроштајне турнеје!

Још један тужни доказ да су већину наших омиљених пјесама написали Дрога и Алкохол... Мада ми је ово и слушљиво, иако је више Electric Six него то што јесте.

Грега?

Мени ово није тако лоше. Што каже Б. Панасоник, они су приватно предузеће и рачуница је јасна - од продаје албума нема неког профита, па нема ни нарочитог улагања у прављење истих. Довољна је нека "смути па проспи" варијанта као мотив за концертирање, нек' имају двије добре пјесме које ће се свирати на турнеји поводом албума, па хитри заборав тог покушаја. С тим у вези, као "први сингл" очекивао сам неку тотално немаштовиту варијанту неке најстандардније Тестамент пјесме, а ова ми дјелује поприлично занимљиво склопљена, иако је могла бити и 16.423 пута боља да су дијелови паметније пресложени... ал' шта да се ради, данас у металу скоро да и нема правог продуцента, па ето. Јебем ли га, једини који се нешто труди по том питању је Мастејн, он је промијенио неколико ликова за сарадњу (мислим продуцената... а и чланова бенда ) и још их мијења, те увијек има неких финих детаља - највише аранжманских - који ми се свиђају. Ови остали, посебно треш метал легенде, све је неко ћифутарење око албума, баш туга.

Стижу године, падају критеријуми. Каже мени стара ономад: - Јао, Бојане, што код комшинице има добра подстанарка [студентице, прим. аут.], па нисам ја знала! Плава па згодна, висока... Јеси ти њу видио, знаш ли ти за то? Реко': - Нормално да знам, мршава к'о грана, нула бодова. - Ма како?! Лијепа дјевојка, згодна, плава... - Ма нигдје сисе, ништа, не рачуна се. - Е, па то је дјевојка, није то жена! И не треба да има сисе оволике [рукама симулира фронтал Јелене Броћић]! И све у реду, него, јуче ти је та изашла на балкон у гаћицама и гледам и мислим се 'мајку му, добра је то гузица, можда бих ја требао научити мало да жмирим једним оком'... И тако те Диадора патике... и још пола ствари у животу, јеби га.

Видио сам ово прије пар дана, падох у кому. Елем: http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/afera-reakcije-na-pokretanje-postupka-zbog-moguceg-kartela-trgovaca-sportskom-opremom/h6c33fg Куруз на апаратима. Али, не би то био толики проблем да из године у годину (спортска) обућа није све ружнија а цијене опет лагано расту... некад сам могао наћи нормалне Адидас патике за 60 марака (30 еура), али више не. Сваки наредни модел је мало ружнији и мало скупљи... па који к...ц, што би рекла СоулВандеринже. Тако се игром случаја десило да тренутно имам двоје Диадора патика, из простог разлога што на себи имају само по једну погрешну боју и цијена им је била 35 марака...

Пропадох кроз дно живота од овог админомладалачког ентузијазма.