Vlaja Buraz

И не само то, његова издавачка кућа (Man's Ruin) је баш била плод љубави... Реално, ту није било лошег издања - ко воли тај неки стил.

https://pitchfork.com/news/frank-kozik-artist-behind-queens-of-the-stone-age-and-melvins-album-covers-dies-at-61/

Идукурац, Срето.

Нисам неки љубитељ бенда, штавише, пар пута покушавао па све нешто 'оће па неће... Реко' да пустим успут, наишао на вијест на Блаебермауту... У реду, кућна је продукција и не контам ово пјевање са устима пуним смокија али необична количина поштења овдје. Здрав домаћи кућни метал, добра пјесма. Добра је и она друга што је пуштена као сингл... Тачно ћу се мало позабавити бендом.

Није да нарочито пратим бенд али 1992-1995. је за њих златан период па тако пустих "6:00" да чујем... АЈАО. Значи, Лабри је овдје издоминирао као ђак генерације основне музичке школе "Винс Нил"... Већина ЈуЋуб коментара се и на то односи, у смислу да је ово изолован инцидент али нисам сигуран колико је могуће одавде да се "врати кући"... Фрапантно лоше а помало и невјероватно, да се бенд који је технички апсолутно суманут у сваком погледу овако држи човјека који је можда врло добар другар и неће одбити никоме да издрка у аутобусу али, реално, није више за овог посла. Успут, Манђини ми је прејак на моменте са пренаглашеним покретима, подсјећа ме на "Подивљалог (ЈуЋуб) бубњара" Стива Мура... Труди се човјек да му не буде досадно а забавно је.

Послушао двапут, ништа не осјећам (ни руке, ни ноге...). Све је то сложено лијепо али без икакве стварне инспирације, бар ми тако дјелује... Један од тањих, по мени, срећом није нивоа Лаксат... Реликсива и оног послије заборава.

"Ко га удара, тај га удара. Ко га не удара, тај га не удара." - Грунф

Мени Тестамент звучи боље него икад уживо (што сам погледао и послушао клипова на нету и лупетам из собе, је ли) са овим момком што је мијењао Ломбарда а сад ће и наставити да ради са њима... Крис Довас. https://blabbermouth.net/news/testaments-eric-peterson-says-new-drummer-chris-dovas-will-make-the-band-heavier-and-more-precise-than-before Ваљда што није "механичан" као Хоглан, добро удари, добар је и тон бубња... Не знам тачно шта је али ми се баш свиђа како свира. Знам да сам на некој вијести на Блаебермауту онако успут пустио некакав (технички очајан) клип са свирке и позитивно се изненадио. Са друге стране, Ломбардо је звучао "ломбардовски", некако танко и разбацано, не баш прикладно за Тестамент. Ево за поређење:

Послушао сам и погледао пар неких живих снимака са Неђом5... Видио сам прегажених лисица на аутопуту које имају више живота него ова свирка. Јебеш више и рокенрол ако ће бити ваки. Мислим, није да је нешто било пуно упичкуматерину живље посљедњих година са Микијем али... јесте, било је. Него, очекивао сам, нова крв, млађа, а оно стерилност максимална. Јебеш више и рокенрол ако ће бити ваки, опет.

Ја сам једноставан човјек: видим Лазарову поруку на овој теми, притиснем срце. Иначе, симпатично што им се Фридман придружио за ове три пјесме, да ми је то нешто не знам како посебно - није, посебно јер Марти сад изгледа као дефекташ (за секунду мање дефектно него - оригинално - прије Мегадета). Жалосно је што воз за поновно окупљање златне поставе неповратно отишао али с обзиром да се вријеме не враћа уназад, "дај шта даш". Искрено, чекам неку наредну фазу Мегадета (новог бубњара и гитаристу), ово тренутно ми не лежи нарочито, посебно што су Кико и Дирк у тешком раскораку: Кико хвата сваку могућу кривину што се технике тиче, креативност на нивоу Кирк послије Стенгера а Дирк никакав осјећај, механичка свирка без ударца.

Није да слушам Колдплеј али ово је Д Калт албум под тешким утицајем Колдплеја... или нечега тако већ. Иначе, нисам послушао озбиљније ништа послије Из(н)а(д) добра и зла (што ми је врхунски албум), те је слушање овог бенда веома селективно јер слободно умјетнички лутају куд им падне на памет (што и не подржавам нарочито) али овај сад, посебно након Јанове изјаве како је то одличан албум, дар свима са ушима... Шта знам, једва сакривам одушевљење.

Тањеж амиго. Први сингл/посљедња пјесма на албуму испаде најбоља. Поприлично неуједначен албум, у сваком погледу, мене прије свега нервира што је то звучно: реално, ово је добар демо снимак а не албум. Поред тога, смор је што је Дирк тип бубњара који користи тимпане а Кикове солажице су шести разред зонфић. Е, сад, нема у суштини трагично лоших пјесама (рифова) али нема ни одличних, једно је три пјесме вишка, да су ти рифови паметније уклопљени на другим мјестима то не би било лоше. Овако, непотребно развучено, недовољно добрих идеја на ову количину пјесама. Још нервира вишак вокала, како главних тако и пратећих. То је то, што се мене тиче, без превише улажења у детаље/кварења другима.

Loudness дуго стајао на аустријским огласима, 14 евра, јапанско издање, па додам ова два успут кад већ бацам паре... Добар албум, посљедњи њихов добар.

Додуше, све је боље од Кевина Ширлија.

Наставак пута низбрдо сингловима... Више од рециклаже и умора боли лош микс. "Продуцирајте сами албум, рекли су. Испашће то добро, рекли су."

Лошија од првог сингла, микс је овдје посебно чудан (бас), генерално је мекана продукција, бубањ је хрпа јастука. Међутим, може проћи, ако се посматра као "још истог, само мало лошије"... Дирк је посебно на ауто-пилоту, Кико ми је незанимљив крајње али боље и ово него псеудо-мелодична говна од пјесама.

A има ли неко објашњење зашто он, након што је испровоциран бакљом, креће потпуно насумично пјевати? Мислим, баш је упао нигдје и никоме...

Недавно је Бајага свирао у БЛ, спомиње ми бураз да су комшинице имале мјесто у ложи јербо је Бајага у Швајцарској био одсјео код неке њихове тетке у коју се мало и заљубио... А ево сад ово. Било како било, чини се да је том човјеку све лакше него вратити Влајка и Нелета у бенд.

Мој утисак за Маверичка: https://bojan5150.wordpress.com/2022/06/29/recenzija-top-gunj-petar-mihajlovic-jaran-2022-posljednji-leteci-srbin-na-americkom-nebu-zemalja-koje-ugrozavaju-saveznicke-zemlje/

Од мене плус. Јесте рециклажа 1/1 али макар је рециклажа добрих ствари. С обзиром да је Дејв направио Супер Курајбер прије неколико година, најбоље да се жалим на ово. Не може то бити сулудо и потпуно ван контроле као 1986. али Лазар је свакако мањина. Само да не буде псеудо-мелодичних гована попут "(Пољубац) ШкорпиЈона" и биће ово пристојан албум. Иначе, Дирк и Кико су ми вјероватно најгори измјењиви тандем у историји Мегађета али проћи ће и њихово.

Као да вас је чуо Бил: Понтијак је био јебачка марка, требао је да преживи али је Кина спасила Бјуик... Ипак, остаје нам: And I'm alone I'm on the highway PONTIAC DEAD OR ALIVE Што се мене и америчких возила тиче: C4 ZR1 - није први избор по питању изгледа али то је аутомобил са којим би се могло живјети и умријети.

Ко воли ов(акв)у - изнад - сурову америчку класику, препоручујем (канал): У суштини, те рецензије су једним дијелом прича о тим аутомобилима, поред се провуче нешто тренутних догађаја, преглед догађаја из времена настанка аутомобила као и све оно што тренутно нервира тог лика... а лик је баш јак, толико да има и "почасни" канал: https://www.youtube.com/channel/UCSGVM9hLhMy-X97pj3nn1rQ

Ћути само, неки су бјежали скоковима од четири метра кад су видјели обрнути крст. Фина акција била, полијепили смо 15 комада по граду, двије покидане исто вече, остале дочекале јутро...

https://vecernjenovosti.ba/30030/vijesti/smrtovnica-medlin-olbrajt-instagram-banjaluka-najnovije-vijesti/ Лијепимо нас двојица на аутобуској у центру града, нека остарија жена ту чека аутобус па се окрену и загледа се... - Позната ми ова жена, гдје је радила? - Радила ту код ових американаца...