Lou

Puši ga, Talvi.

Ne podnosim ništa od našeg i komšijskog repa, mislim da smo već pričali o tome. Naravno.

Jok, onaj ni kriv ni dužan.

Priznajem da nisam znao. Brate, meni su te rime toliko imbecilne da sam mogao samo da pretpostavim da neko lupa u slobodno vreme.

Zove te Pit.

Zato što stalno baca take rime u shoutbox.

Popušiću ti.

Ako dozvolim sebi da navedem šesnaest albuma, zato što ne mogu da odvojim neke stvari, a morao bih još mnooogo da ih slušam da bi nijanse presudile, lista izgleda ovako (po abecednom redu): Ahab - The Giant (što se tiče "poznatijih" funeral/death/doom bendova, ove godine su pri vrhu) Bong - Mana-Yood-Sushai Cattle Decapitation - Monolith Of Inhumanity (death i grind nisu među meni omiljenim žanrovima, ali neke stvari je nemoguće ne ceniti) Deftones - Koi No Yokan Ea - Ea (potcenjeno, rekao bih) Eagle Twin - The Feather Tipped The Serpent's Scale (potpuno nezasluženo iskuliran album na forumu, iako jebe majku kvalitetom apsolutno svega) Enslaved - RIITIIR (poslednji put kada sam ih uvrstio na listu je bilo 2006. godine; konačno album koji ne pati od propusta koji su krasili dva prethodnika) Father Befouled - Revulsion Of Seraphic Grace Indesinence - Vessels Of Light And Decay (još jedan, može se reći, nezasluženo iskuliran album, mada je ekipa iskulirala i prvenac svojevremeno) In Mourning - The Weight Of Oceans Meshuggah - Koloss (jednostavan, sveden, bez mnogo filozofiranja, ali dovoljno dobar, naročito nakon toliko godina sviranja) Om - Advaitic Songs Ørkenkjøtt - Ønskediktet (šteta što ih nismo videli uživo) Pig Destroyer - Book Burner Shining - Redefining Darkness (mnogo bolji od prethodnika koji mi je bio nezanimljiv i podosta razočaravajuć) Zatokrev - The Bat, The Wheel And A Long Road To Nowhere (neotkriveni dragulj iz Švajcarske; album koji mi je, u razočarenju poslednjim Neurosis-om, nadoknadio neke stvari) Mnogi veliki bendovi su ove godine izdali albume koji su malo ili malo više podbacili i bili ispod svojih standarda (pomenuti Neurosis, Nachtmystium, MDB koji još drljaju istu patetiku od recikliranja samih sebe, Moonspell, Gojira), dok su drugi izdali albume koji realno jesu dobri i jaki, ali ne idu dalje od držanja formule (Converge, Napalm Death, Anaal Nathraakh, Saint Vitus) ili su jednostavno samo solidni bez elementa koji bi ih progurao ka užem izboru (Dordeduh, Ihsahn, Blut Aus Nord, Secrets Of The Moon, Evoken). Izuzev prve navedene grupe, to su sve albumi i pesme koje ću svakako slušati, samo ne sa istim oduševljenjem kao sa stvarima koje su uspele da nađu svoje mesto na listi. Što se tiče liste koje bi kojekakvi anonimusi nazvali gej, hipsterskom ili urbano alternativnom, ove godine je izašlo mnogo dobre elektronike, hiphopa, ambienta i koječega, što ne bi bilo lepo izostaviti. Aesop Rock - Skelethon Andy Stott - Luxury Problems Atrium Carceri - Void A Whisper In The Noise - To Forget Burial - Kindred (EP) Crippled Black Phoenix - No Sadness Or Farewell (iskupiše se za mediokritet od albuma koji su izbacili početkom godine) Dead Can Dance - Anastasis (to se zove povratnički album; jedan od najboljih ovogodišnjih, bez obzira na žanr) El-P - Cancer For Cure Flying Lotus - Until The Quiet Comes Grimes - Visions If These Trees Could Talk - Red Forest (odličan album, ali bi morali da promene pristup već za sledeći) Killer Mike - R.A.P. Music Mike Scheidt - Stay Awake (divan album, drugačije ne znam da opišem) Mono - For My Parents (pokazali da ne mora da se robuje klišeima u post rocku) Monolake - Ghosts ("...da dođem kući da slušam novi MOOnolake") Swans - The Seer (o, jebote, kakav album; važi isto što za DCD) Ubacio bih još štošta elektronike, ali vidim da sam ispunio kvotu od šesnaest komada. Kao i uvek, mnoge stvari nisam još stigao da preslušam, download folder je prepun. Bez obzira na to, veoma je dobra godina, ukupno gledano.

Ima i onih koji smatraju da su sve svete knjige napisali ljudi bez ikakve božanske intervencije. Argument o teretu sam sada prvi put čuo.

Ja sam Splinter Cell uvek završavao ispod onih 100% od kada su uveli takvo bodovanje. Čuj, da ne ubijem nikoga kada je pogodak čist i niko ne može da čuje/vidi.

Pozdravi te tvoje ateiste koji slave slavu. Nemaju oni, onda, veze sa time šta su.

Ima dobrih stvari i sranja na obe strane. Suština je da, ako noviji bend izda album koji je bolji od novog albuma nekoga od velikana žanra, ne treba pasti pod veličanje starog imena i jurcanje stare slave.

Fapril piše za bolesnu sestru?

Još i nije mnogo para.

Jok, samo sereš. Videćeš, uostalom.

Šta je, Jare, napad je najbolja odbrana?

Samo se javi o muzici.

Ja bih pio pivo koje pravi Pit Sandoval.

Pa da, imaš loše i prljavo kada se snima Ordo Ad Chao, a imaš i onakve propale pokušaje. Sastaviću kasnije listu, treba se setiti svega. Da ne bude da samo zakeram na tuđe izbore.

Namerno loša, ali na loš način.

Dva benda koja su snimila album ispod svojih standarda.

Ovde redom sve neke Metal Hammer liste.

Izabrani. Da nastavim čudnim bitovima posle tvog bita