Сале

Мојој срећи нема крајаааааааа.....

Рињуал врх. Радо га слушам и дан данас.

Слажем се

Зар овај исти пакет већ није био овде пре пар година?? Ил је валкирија била посебно??

Ендорама супер албум али тешко баш иде то поређење са Антемс... Више са Промитиус.

Некрошајн јбт. Каква је то албумчина . Сви после њега да се скупе на гомилу, не могу да дотакну ту енергију којом он зрачи.

Ако већ идете на овај фазон, онда ово јуметал ћирилицом наравно, и избацити све ове англицизме.

Аматер. Држ се ти психоделично/атмосферичног црног метала.

Тек сад

Ово се свима бели??? Ја мислио ја нешто сјебо са скином на мом компу. Врћите онај црни. Овај је баш....бео. И више него што треба.

Јбт бели се цела соба, не морам светло да палим

Нешто сам кликно и сад ми није црни скин него бели . Како да вратим јбт??? Не видим нигде опцију за враћање на црни.

Мирише ми на неку quintessence причу што би било феноменално с обзиром какав је то колосалан албум. Само нисам баш сигуран какве су Вортексове гласовне способности сада.

Тај албум је рађен и са неким бонус диском са неким глупим експериманталним инструменталима а Бога питај шта ће им то. Сигурно издавачка кућа покупила те зајебанције које је Треј снимао и накачила их на бонус диск да би узели више пара.

Супер је овај драстус. Мораћу да обрнем и прошли да видим ваља ли штогођ.

Мени је све само не досадан. А и нисам рекао да није мелодичан, него да није у наглфар/мрачна сарана фазону

Овај албум је мени раме уз раме са последња 2. Нит смрди нит мирише, што би се рекло. Можда мало свежији са мелодијама и бубњевима али мислим да су они одавно ушли у зачарани круг албума-на-исти-фазон да ме све више подсећају на дистракшн. Електрик ејџ је по мени њихов најдосаднији албум па од њега реално и јесте бољи али је опет с друге стране и њему врло сличан по стилу и причи коју гурају 15 година уназад. Једине 2 песме које се издвајају су where few dare to walk и out on the road kill. Ове остале све на сличан калуп. И она distortion има неке добре моменте али врло брзо се стапа са целином. Оно што ми се код њих не свиђа је што задњих 3-4 албума више гурају на брзину у песмама него на неке смислене мелодије по којима ће песма бити препознатљива. Обрнућу га још неколико пута али мислим да је ово јако далеко од оцене 11/10 коју је Дрогарито дао. Ја би му једва дао 5/10 због истог срања које врте 100 год уназад.

Па реално, шта данас може бити оригинално а да није рађено по шаблонима старијих бендова и албума?! Али ово што ови људи свирају мени је тотално ок у мору досадних и експериманталних бендова. Вероватно што ми је пријемчивији тај олдскул звук у односу на ове "нове" стилове.

После овог новог албума мислим да је крајње време да овај култни швеђани добију своју засебну тему а не да се вести о њима развлаче по бм новитетима и бм дискусијама. Мислим да нема много људи који нису упознати са оним што ови људи раде (и то раде брутално добро). Шведски блек али не мелодичан и напуцан као dark funeral, naglfar, watain већ више сиров и мрачан нешто можда као craft мада је овај бенд за мене крајње уникатан. Ко ово није слушао под хитно нека исправи јер ово спада у обавезну лектиру за све блекере. Јес да немају нешто пуно радног стажа али мислим да су својим досадашњим радом и са 6 албума ушли у анале црнога метала. Овде бих споменуо последњи албум (који је и најсвежији) који убива колко је добар и иде утабаном стазом својих претходника а посебно keys to the mysteries beyond. Држе се свог стила што је добро и не експериментишу са неким новим стиловима и клавијатурама. Пошто ме је и прошли одушевиоа овај је само његов наставак и ја сам потпуно задовољан новим албумом а отприлике сам и очекивао овако нешто. И супер што су убацили онај инструментал да мало паузирају олују бласфемије. Једина замерка је што је можда могао да буде мало дужи. Не знам за вас али мени је овај албум лего ко сисата готичарка после после 15 дана целибата.