Berliner

ja se nadam da ce da sledi jos ovakvog materijala. i nesto konciznije, tipa of stone, wind and pillor moja dusa vapi za hitom

sto ga nisi slusala kad je izasao tad je bilo idealno vreme za to

aj daj neki grupni bus za bec, nije to tako daleko

u pravu si, u sustini, obe vrste ateizma su isti fundamentalni skepticki stav, primenjen razlicito na razlicite stvari. mislim, da mene pitaju "da li verujes u boga?", odgovorio bih "ne", a na pitanje koje bi potom usledilo "da li si ateista?", odgovorio bih "da". u toku daljeg razgovora, mozda bi se dotakao i toga da sam agnostik sto se tice nekih stvari, mozda ne. s druge strane, da me pitaju "da li bog postoji?", odgovorio bih "koji bog?", da potom razjasne "neki ovako uopsteni supreme being, neintervenisuci, neimanentni", odgovorio bih "ne znam". na pitanje koje bi potom usledilo "da li to znaci da si ateista", rekao bih, "ne to znaci da sam agnostik, a moj ateizam proistice najvecim delom iz toga". prosto, ako bih prvo odgovorio da sam ateista, imao bih osecaj da sam slagao, posto to "ne znam" tek posredno moze znaciti da sam ateista, ali vrlo neposredno i ocigledno znaci da sam agnostik. sa druge strane, da zaista jesam ateista, nema nikakve sumnje jer ne verujem u boga. to je odgovor na rogozubovu konfuziju oko agnosticizma gde agnosticizam i ateizam ne mogu da postoje istovremeno. valjda sam dosad obrazlozio da mogu. meni je potpuno intuitivno da mogu i (ako se ne varam) tako sam oduvek mislio. a ne samo da mogu agnosticizam i ateizam da postoje istovremeno, mogu i agnosticizam i teizam. neki treci agnosticizam koji nije ni jedan ni drugi je nemoguc posto je podela na teizam i ateizam apsolutna, nema trecega. ne moze nesto da postoji i ne postoji u isto vreme. U pogledu pitanja "zasto ljudi zauzimaju razlicite stavove po pitanjima na koja nemaju odgovor" tu se radi o necemu sto neki nazivaju epistemickom odgovornoscu, odnosno radis se o spremnosti da ulozis svesni napor da analiziras i kritikujes svoja uverenja i da ih dovedes u sklad sa svojim saznanjima i to maksimalno u skladu sa svojim mogucnostima, zato sto je tesko i uznemirujuce baviti se seciranjem svojih uverenja, odnosno sopstvenog dozivljaja realnosti. Ta odgovornost spada u domen etike, a takva etika se zasniva na kvalitetu komunikacije i kooperacije medju ljudima, znaci nije neka a priori etika, vec pragmaticka. S te tacke gledista, mislim da je jedino ateizam ok, jer to znaci da covek ispunjava odgovornost da unisti svoja redundantna uverenja koja nisu u skladu s njegovim saznanjima. Deizam je isto ok, ukoliko covek moze, kao sto to moze rogozub da dokaze postojanje takvog bica. Onima kojima to ne polazi za rukom preostaje teizam (agnosticki) koji ne proistice iz saznanja nego nekog drugog dozivljaja, sto moze biti intuicija itd. Ono gde se javlja opasnost je izgradjivanje sudova i zakljucaka na osnovu uverenja (u slucaju religije, ta uverenja konstituisu veru) umesto suprotno. To je vec drugo pitanje: "zasto ljudi prihvataju odgovore na pitanja koja nisu cak ni postavili?". Sta to ljudi dobijaju od toga, u pogledu organizovane religije? Pa, dobijaju neku kognitivnu paukovu mrezu koja im omogucava da ni ne postavljaju nikakva pitanja, da se ne bave sopstvenim uverenjima (a kamoli prosirivanjem sopstvenih saznanja i vidika) nego da nadju oslonac za svoj dozivljaj sveta, puste duboko korenje i jednostavno zazmure i duhovno odrvene. To dovodi do izvanrednih pojava gde su ljudi toliko zatupljeni da veruju u crnu magiju i gatare dok se u isto vreme izjasnjavaju kao pravoslavci (i cak idu u crkvu), sto je slucaj sa izvesnim brojem nesrecnika koje poznajem. misaoni eksperiment sledeci put, ostao sam bez mastila

SOVJETSKI NAUCNICI I TESLA UBERALLES "300 naucnika i milijarde dolara ne mogu da se nose sa jednim Njutnom i Nikolom teslom koji su verovali u Boga. Dovoljno sve govori." "Meni se jako dopalo ono kad novinar iz Tanjuga napise: Higsova cestica ima masu 100 do 200 puta vecu od protona, pa kad se raspadne dobijemo dva fotona. Za koje nije receno da imaju dualistisku prirodu, malo su bez mase, malo su talasi. A di se izgubila razlika izmedju 200 puta vece mase i dva talasna fotona? Ruski nacnici su jos pre 30, ili 40 godina, matematicki dokazali da se Veliki prasak dogodio iz infinitezimalne cestice prostora, koji sav ispunjen sa takvim beskonacno malim cesticama. Mozda se i sada upavo desava jedan takav Prasak, tu pored nas, samo u drugim dimnenzijama postora i vremena. Pa ga mi ne mozemo uopste ni naslutiti. A sta je tek na kraju naseg Svemira? Koliki bezdan radvaja ovaj nas, od tricavih 15 mlijardi svetlosnih godina (valjda se misli na poluprecnik), do onog sledeceg Svemira?" --- MALI SMO "Opet ovi genijalci sa naucnim dostignucima koje ce opet neko da opovrgne za par decenija. Shvatite vise da smo previse mali i beznacajni da bi mogli da shvatimo nastanak univerzuma. Na kraju svega, opet niko ne moze da odgovori kako "nesto" moze da nastane iz "nicega"! Sta je postojalo pre tzv "velikog praska"?! Nista? Pa nece biti da je tako. Mali smo bre." --- KURVINI SINOVI!!! NA STRELJOT!!! "Provalili "Boziju cesticu" a nisu u stanju da rese ( obicne bolesti ) prehlade,kancere, celavost itd." --- SUSTINA: U potragu za Higsom uključeni i fizičari iz Srbije --- NA DRUGOJ STRANI PLANETE, BRACA HRVATI "Zar se tebi, Gospodine, Bože istine, sviđa već svatko tko pozna te stvari? Nesretan je čovjek koji zna sve to, a ne pozna tebe. Blažen pak onaj koji poznaje tebe, pa makar onoga i ne znao. A tko poznaje i tebe i ono, ne će zbog toga znanja biti sretniji, nego je blažen radi samoga tebe ako te spoznaje pa te slavi kao Boga i hvale ti daje, a ne uznosi se u svojim mislima. Onaj, naime, koji zna da posjeduje jedno stablo pa ti hvalu daje što mu ono služi, iako ne zna ni koliko je visoko, ni koliko je široko, bolji je od onoga koji ga mjeri, broji mu sve grane, ali ga niti posjeduje, niti mu Stvoritelja pozna, niti ga poštuje. Tako je i s čovjekom vjernikom kojemu je čitav svijet njegovo blago. On je kao onaj koji ništa nema, a sve posjeduje, jer se oslanja na tebe kojemu sve služi. Pa makar on i ne znao za Velikoga medvjeda na nebu, ludo bi bilo posumnjati da nije u boljemu položaju nego onaj koji mjeri nebo i broji zviezde, važe elemente, a zanemaruje tebe koji si (sve uredio po mjeri, broju i težini Mudr11,20)."

1. nema izmedju ili veruju ili ne veruju. mozda sami ne znaju da li veruju ili ne veruju, ali moguce je saznati to u velikoj meri. nema treceg. ili je uverenje prisutno ili je odsutno. uverenje moze biti jace ili slabije, ali ne moze u isto vreme postojati i ne postojati kod osobe. moze se javljati naizmenicno - moze se govoriti o neodlucnosti. ali agnosticizam nije neodlucnost. 2. to apsolutno nije obican teista. relativno mali broj ljudi ce prihvatiti i biti svestan toga da je agnosticizam ispravan i posten, a veci broj ljudi ce misliti da su u pravu kad kazu da bog postoji a to ce znanje izvoditi iz svoje vere koja im je usadjena putem indoktrinacije. razlika je ogromna. ponavljam, ogromna. 3. teisti da, neretko, a deisti ne. deizam i ID se jako razlikuju. 4. to nije obican ateista nego budala. ljudi koji su kroz istoriju definisali termin ateizma svojim intelektualnim radom nisu bili takvi u najvecoj meri, nego su bili pravi skeptici 5. njegova definicija agnosticizma je nedirnuta do danasnjeg dana, ali definiciju ateizma on ili nije sasvim dobro shvatao ili pojam ateizma u to vreme nije bio tako iskristalisan kao danas. da odgovorim na tvoj poslednji pasus, ateizam se promenio vremenom, a agnosticizam je noviji termin, tako da, iako je primer zanimljiv, nije koristan za utvrdjivanje sta danas znaci ateizam a sta agnosticizam. protagora ocigledno jeste agnostik, verovatno ateista pritom, a diagora je ateista losije sorte. imaginose, preseci malo, treba nam arbitar, ti si ateista, kako se ti pronalazis u nasim primerima?

15? jur biing veri dzeners

dakle da rezimiramo tebe: "ne verujem u boga" je agnosticki iskaz posto su oni pojedinci koji ne veruju u boga agnostici. a razlog zasto su agnostici to sto jesu je to sto ne veruju u boga + jos ponesto. circular much? agnosticizam je za tebe u prvoj liniji neverovanje u boga, a to je uslovljeno nepoznavanjem istine o postojanju boga kad pogledas tu definiciju ocigledno se radi o dva elementa, nemanju uverenja i nedostatku spoznaje sad razmotri moju definiciju agnosticizma: "agnosticizam je nemanje saznanja o istinitosti tvrdnje o postojanju boga" a ateizam definisem kao "neverovanje u postojanje boga" sumnjam da se recnici nece sloziti sa mnom. ono sto ti ne mozes da prihvatis i da razumes je to da uverenje (belief) i znanje (knowledge) ne da nisu pojmovi u istoj liniji, nekoj hijerarhiji nego u najvecoj meri uopste nemaju veze jedan sa drugim moguce su sledece kombinacije znanja i uverenja: 1. teista: "verujem u x boga (YHWH, allah). x bog postoji." pitanje: zasto x bog postoji? "zato sto pise u bibliji/x svetom spisu/x prorok rekao blabla..." zasto biblija/x...? "zato sto je biblija rec bozja..." i tako neki moronski zacarani krug neutemeljeno uverenje do koga je doslo ispiranjem mozga + lazno znanje odnosno deluzija. teizam je dusevna bolest. ajmo dalje 2. agnostik-teista: "ne poznajem istinitost tvrdnji o postojanju bogova. ipak, verujem u x boga" -zasto verujes? "nem pojma, prosto neki osecaj/cini mi se verovatno s obzirom na to i to itd itd" Npr. ljudi koji propagiraju intelligent design, a koji ne mogu da dokazu da bog postoji ali koliko toliko nastoje (ili uopste ne nastoje) racionalizovati svoju veru spadaju u ovu grupu, ukoliko su spremni da zaista i priznaju da ne mogu to dokazati - sebi i drugome. Oni se itekako razlikuju od teista i s moje tacke gledista zasluzuju okeane postovanja vise od prosecnog teiste. Takvih ljudi ima nezanemarljiv broj i poznajem neke. Pokazuju vise intelektualnog postenja jer ne izvode zakljucke na osnovu svojih uverenja na nacin na koji to rade teisti, ne idu u apsolutisticki, diktirajuci, dogmatski i agresivan diskurs. S njima se moze pricati, mogu da cuju sta imas da kazes, a moze se i nesto cuti od njih. Medju njima ima i naucnika i filozofa. Ima i teologa. Teologija je uglavnom mlacenje prazne slame, ali ne mora biti intelektualno nepostena dok ne izlazi iz okvira vere i ne preliva se u realan svet, npr religijski moral i slicne pizdematerine. To sto su agnosticni, pored toga sto su vernici ne mora uticati na intenzitet i kvalitet njihove religioznosti, odnosno religiozno iskutvo jer tako funkcionise ljudska psiha. Znanje i uverenje su odvojeni delovi mozga. 3. deista "iza prvog uzroka stoji bice koje ima licnost - supreme being, bog itd." -otkud ti to? "jesi li cuo za rogozubijusa, ranodvadesetprvovekovnog mislioca i njegov argu..." 4. ateista [ili "pozitivni" ateista] "bog x (uzmimo YHWH) ne postoji. ne verujem u nepostojeceg boga" -otkud ti to da ne postoji? "nemoguce je razmatrati postojanje necega cija je definicija nekoherentna itd itd..." Moguce je biti pozitivni ateista samo u odnosu na konkretnog boga. Pozitivni ateizam u odnosu na siri pojam boga, u antropoloskom smislu je nemoguc. Tu na scenu stupa sledeca tacka: 5. agnostik-ateista [ili "negativni" ateista] Ex. A "ne poznajem istinitost tvrdnji o postojanju bogova o kojima ne znam nista i ne verujem u te bogove, ocigledno." -znaci ti u stvari verujes da bog ne postoji; i ti svojevrsni vernik jel tako? trololololo "..." Ex. B "ne poznajem istinitost tvrdnje o postojanju x boga. ne verujem u x boga" -pa zasto ne verujes umesto da verujes? "jer nisam poverovao." -zasto nisi poverovao? "ne uticem ja na to u sta cu poverovati, a u sta necu. u krajnjoj liniji, ne izgleda mi opravdano verovati u to, jednostavno je neutemeljeno" -verovao ti neverovao bog postoji ablablaablabla "dokazi pa cu da poverujem." -ne mogu da dokazem, ali mogu da ti demonstriram da je verovatnije da postoji nego da ne postoji "ok, aj da cujem" --- 3min kasnije --- "mmm da da ej jaooo imam nesto da obavim, zapamticu gde smo stali" Ovo dolazi u obzir kod onih bogova cija definicija *nije* nekoherentna i koji se kvalifikuju za postojanje koliko god to neverovatno bilo. Ovde upada deizam, spaghetti monster invisible pink unicorn itd. *** pseudoateista *** "bog ne postoji, religija je sranje, dawkins je car" -zasto ne postoji? "svet nije nastao za sest dana zato sto postoje fosili naci biblija laze naci bog ne postoji" -a sta ako je djavo stvorio fosile da narusi kredibilitet biblije "djavo ne postoji" -zasto ne postoji? "zato sto je glupavo" -ti si glupav I tako dalje. Takvi ljudi postoje naravno i ja ih nazivam pseudoateistima, nedokuvanim ateistima itd *** pseudoagnostik *** "ne znam da li bog postoji ili ne postoji, ono mozda postoji mozda ne postoji sta ko veruje. tako da verujem da kanda moze da postoji, ali na nacionalnoj geografiji sam gledala neku emisiju o isusu i tamo su nesto pricali, ali ja se u te stvari nista ne razumem, nisam imala veronauku u skoli, ali moja komsinica je jako religiozna vodila me jednom u crkvu i tako... a?" -pa jel postoji ili ne postoji? "nemam pojma" -pa sta mislis, onako? "pojma nemam" -sta bi odgovorila na pitanje "verujete li u boga?" "odgovorila bih da sam agnostik" -to nije odgovor na pitanje "kako nije?" -reci samo verujem ili ne verujem "necu" -recimo da ti neko prisloni pistolj na slepoocnicu i da ti kaze sta god od to dvoje da odgovoris sansa da ce pucati je nikakva, a ne odgovoris li zasigurno ces umreti? "paa nemam pojma stvarno" -pa aj da probamo "sta?! idi bree u kurac sklanjaj to od mene" -da, da? verujem/ne verujem? a. "oce nas koji jesi na nebesi harekrisna harekrisna" -bang. b. "sta? ma neverujem NEVERUJEM ALO SKLONI TO" -znaci ateista si "NE NEGO SAM AGNOSTIK TROLOLOLOLO" -bang.

1. kako je tvrdnja "ne verujem u x" agnosticka? ja tvrdim da nije, nego je vrlo 'gnosticka' u smislu da znas da li verujes ili ne verujes u nesto 2. cisti teisti su oni koji veruju da postoji i na osnovu toga izvode da znaju da postoji (klasican vernik), ovo sto sam ja stavio su agnosticki teisti, a tih ima relativno malo iako ja poznajem neke 3. error error

moze, moze. ne znam da li postoji i ne verujem da postoji su savrseno kompatibilne tvrdnje, racionalna i psiholoska strana sto je ojacano cinjenicom da ima ljudi koji ne znaju da postoji ali veruju da postoji, a da je to istina mogu da potvrdim iz prve ruke jer znam da takve ljude dakle ja se izjasnjavam kao agnosticki teista, ili agnostik-teista. moja uverenja su zasnovana na mojim sudovima. kod teista su njihovi sudovi zasnovani na njihovim uverenjima a njihova uverenja na nicemu.

nije tacno, izgleda da ne znas sta je ateizam. "ne znam" nije adekvatan odgovor na svako pitanje. "ne verujem" je sasvim adekvatan iskaz. na cemu se temelji to neverovanje? ne na pukom neznanju (mada bi se moglo govoriti o neznanju u sirem smislu u smislu 'nespoznavanju'), nego na znanju o neverovatnosti, nedokazivosti itd. agnosticizam i ateizam bi idealno trebalo da budu lice i nalicje istog novcica u odgovoru na deizam. jedna strana je racionalisticka, druga psiholoska i obe su nuzno prisutne kod coveka. edit: s tim da se moze biti agnostik i teista, ali o tome sam vec pricao. ono sto se ne moze biti je agnostik i deista, a deizam (bez ikakvih natruha kreacionizma u smislu argumenta iz kompleksnosti) je koliko toliko utemeljen nacin razmisljanja ne, psihicko stanje. teista znaci vernik sa nekim predubedjenjima i to je to otprilike

agnosticizam u odnosu na deizam je jedino ispravan slazem se. ono do cega dovodi taj agnosticizam je psiholoski efekat nemanja uverenja u istinitost odredjene tvrdnje i to je zapravo ateizam. tako da u slucaju deizma, agnosticizam i ateizam idu ruku pod ruku, s tim da ima agnostika koji nisu ateisti u smislu da imaju odredjena uverenja ali racionalno ne mogu ta uverenja da potkrepe i priznaju to, i to je slucaj sa mnogim popovima i religioznim intelektualcima.*** s druge strane, ako je rec o religijskim bogovima, tipa alah, onda nije potreban agnosticizam nego se ateizam, pored psiholoske strane nemanja odredjenog uverenja proteze i u sferu razuma jer su ta zamisljena bica toliko imbecilna i kontradiktorna da nije potrebno mnogo misliti da budes vrloveoma siguran da ne postoje i da su izmisljena i lazna. s druge strane, imanje uverenja u to da ne postoji bog, to je neki nepravi ateizam, ateizam u sirem smislu, cisto psiholoski; ono kad pitas nekog ateistu zasto ne veruje u boga, kad taj kaze jednostavno ne verujem jer nisam poverovao to je pravi ateizam, ali ako se njihov odgovor svede na (iz mog iskustva cesce) "ubedjen sam da bog ne postoji zbog toga sto bla bla deca umiru od gladi u africi" > takvi mogu da se preobrate u vernike preko argumenata tipa "pa znas sve ima svoje, slobodna volja bla bla", oni prvi jednostavno ne mogu; tim drugima bi bolje bilo da budu "agnostici" makar u odnosu na religiju (ako ne vec na deizam) od cega je jos bolje da budu pravi ateisti u smislu da se njihova uverenja zasnivaju na razumu ali to je verovatno previse traziti od prosecne osobe ***> to je cista glupost za mene jer ja smatram da su naprosto duzni prema drustvu, a mozda i prema sebi da se odreknu tih nepotkrepljenih uverenja, naime odgovoran odrastao covek bi svakako trebalo u toj meri da vlada sobom da moze vladati svojim uverenjima onako kako moze argumentovano drzati da je ispravno, a ne da njegova uverenja kakva god bila vladaju njim, to je svesno podvrgavanje sebe nekim impulsima koji onda upravljaju tobom sto je za mene, ukratko, neodgovorno. u slucaju nekih genijalnih umova to je dovelo do interesantnih pojava, izliva kreativnosti, ono neka vrsta droge, poezija, filozofski, transcedentalisticki spisi, umetnicka dela, mise, katedrale itd ali kod vecine ljudi to dovodi do jedne sveopste zatupljenosti, u najmanju ruku. direktno se otarasiti sopstvenih uverenja koja nece da odu sama od sebe je, kazu neki, nemoguce, ali ja sam uspeo u par navrata i mislim da se uz izvestan mentalni napor to moze postici.

U pravu si da mi je komentar bio malo onako s visine, neutemeljeno, ali s druge strane (nemoj ni ti mene pogresno da shvatis) iz prilozenog se ne vidi da nemas posebno sta da se praksas u aranziranju, posto je reanziranje zapravo smisao obrada, pogotovo ako se radi o instrumentalima. Naime, ono sto me ponukalo da bas takav post ostavim (sad sledi konkretna kritika, ono sto sam trebao odmah da napisem; cisto subjektivno ovaj put, bez nekih generalizujucih ocena) je nacin na koji si obradio kolibre, kao da nisi imao hrabrosti ili umeca da odes korak dalje i stvarno obradis pesmu na neki muzicki znacajan nacin, nego vise na fazon "aha uzecu neki obicni pesmuljak i dacu mu muda sa glasnijim gitarama i vise bas pedale". Npr, prava stvar bi bila da si taj klavirski rif zapravo prebacio u gitarski rif i probao da transformises pesmu u nesto drugo, npr neki gitarski lead u onoj drugoj, laganoj strofi, ili neki solo-kanda deo za vreme ili posle bridge-a ili neki brejk, promena tempa, nesto sveze uglavnom. Dakle ne zvuci lose, ali zvuci pomalo kao vezba, eto, da isprobas opremu, tehniku za snimanje; nema mi dusu (opet cisto moj utisak o tome sta si okacio, nista na konto tvog muzickog umeca).

nije lose za jednu frizerku

@soli: umesto citiranja pobrojacu pasuse: 1) Te tvrdnje o postanku i neke druge su od pocetka bile simbolickog i deklarativnog karaktera (nesto da popuni praznine, nije preterano bitno sta je), malo ko je bukvalno verovao u to, nije to sustina i razlog hriscanske vere. Hriscani i jevreji su od samog pocetka objasnjavali da se tu ne radi bukvalno o danima, nego nekakvim erama itd. uglavnom su ti utemeljitelji hriscanstva i rani hriscani, jevreji i anticki svet u celini bili mnogo mudriji od nekakvog danasnjeg fundamentaliste. No ako uzmemo tvrdnje doslovno, opet nam nije potrebna nauka, jer ako one za prvi uzrok uzimaju boga, a bog ne postoji (a za to nam treba logika, nauka onako, manje; ne u onom smislu u kojoj se najcesce koristi za argumente) onda i tvrdnje padaju u vodu i religija s njima. Ako samo kritikujemo biblijske protopseudonaucne-odnosno-mitoloske tvrdnje koristeci naucna saznanja, a ne taj prvi uzrok, dolazimo do racvanja zakljucaka od kojih je jedan deizam, ili nesto drugo, pitaj rogozuba. Uglavnom, dolazimo do nekog kritikovanja religije ali ne tako temeljitog. 2) Postoje razlozi da se moral odbaci u svakom slucaju, religije ili nereligije, no na stranu to. Ako odbacimo temeljne stavove, veru i s time i religiju, moramo dosledno odbaciti i zapovesti te religije. Ono sto ne moramo odbaciti su filozofski delovi ucenja, teologija i ucenja mudraca u smislu da svakako jedna ljudska mudrost lezi u svemu tome. Ljudska mudrost nije savrsena, ne uzima se zdravo za gotovo, moze nam pomoci na naslutimo neku istinu, da joj se priblizimo, ali moral je nesto drugo, on zahteva zapovest, a za nereligioznog coveka nema zapovesti u religiji. 3) To je najposteniji ateizam i onaj koji najvise cenim. Ja isto dajem takav odgovor kad me pitaju da li verujem u boga, ja kazem da ne verujem u one bogove za koje sam cuo, o ostalima ne mogu da se izjasnim. Nauka mi nista ne pomaze da saznam o bogovima o kojima nista ne znam da bih mogao da zakljucim da oni ne postoje. To je trcanje pred rudo i samo slabi ateizam. Naravno, mogu da ustvrdim da je sansa da necu poverovati u svakog boga za kog budem cuo enormna, ali postoji distinkcija svejedno i nije samo retoricke prirode. 4) Ateizam i religija po strani, ali teorija o velikom prasku je vrlo uverljiva, u poredjenju sa drugim opsteprihvacenim teorijama, podjednako "jaka" i dozrela. Nije neka placeholder teorija, ono da se lupi nesto da se popune supljine, kad budu dokazi bice. Da postoji inteligencija izvan zivotinjske zasad nema nikakvih dokaza, a da verovatno ne postoji, svakako ima pokazatelja, sto je po misljenju mnogih ekvivalentno dokazu, naime moze se dokazivati i nepostojanje samo malo slabije nekad. Ali to je za ateizam potpuno nerelevantno jer se upotrebom logike dolazi do zakljucka da se tvrdnja o postojanju boga ni ne kvalifikuje za razmatranje o tome da li je istinita ili ne zbog unutrasnje nekoherentnosti.

Treba izbaciti nauku iz antireligijskog diskursa, time se samo zamagljuje sustina, a to je da bogovi ne postoje s jedne strane (logika) i sa druge strane, da je imanje uverenja koja nisi spreman da kritikujes i da ih se odreknes jedno pogresno i destruktivno ponasanje (etika). Ne treba nam nauka za to. To mesanje nauke i ateizma se desilo u americi zbog kreacionista, s obzirom da je amerika izrazito religiozna zemlja i direktan napad na religiju bi marginalizovao svakog ko bi na taj nacin kritikovao fundamentaliste. Ja se ne lozim na razne scijentiscke argumente protiv religije jer je to mlacenje prazne slame po mom misljenju.

album godine.

citav spektar dusevnih bolesti

zamisli da si vlasnik te radnje kako bi ti bilo dobro i lepo u zivotu edit: pod uslovom da posao ide dobro, a ide valjda

uh. dobro. inace onaj deo koji pocinje u sedmoj minuti asocira na staru katu

osim novog sada zagadjenog pridoslicama. ali secam ga se praznog eh to su bili dani.

nbg nije nesto preterano ruzan a bg s druge strane nije preterano lep. mada kalemegdan je lep tako da bg prevailuje. @lunar: vojvodina.

@sunessence candy nikad nije bila bas dobra firma, imali ste malo i srece. trebalo je da gledate electrolux, bosch, gorenje i to je to sto se tice naseg trzista

TEH ULTIMATE TRIUMPH kad je krenuo hoking malo sam se najezio