forever*autumn

u rangu njihovih najboljih pesama. raduje povratak tvrdjem zvuku.

uzima li ko Magicni Vetar u izdanju Golconde? kakav je kvalitet stampe/prevoda?

Ljupke cure.

moja dusa je spremna.

odakle izvuce Shutter, 'leba ti. sjajan film, jedan od boljih u zanru. nego, nisam ni znao da Pascal ima nesto novo. lik se posle Martyrs-a sasvim rasplinuo.

open world - najprecenjenije obelezje danasnjih igara.

isti utisak. po mom misljenju, prva polovina filma za tri koplja bolja od vecine horora poslednjih godina. velika je steta sto nakon toga stvari krecu nizbrdo. The Good Neighbor interesantan osvrt na "found footage" zanr. ono sto je Bryan Cox u The Autopsy Of Jane Doe, to je ovde James Caan. starkelja je sjajno izneo vise nego solidno napisanu ulogu. i pored nekoliko nelogicnosti i razvucenog epiloga, film je korektan pokusaj da se ovom zanru da nesto dublji smisao. u svakom slucaju, bice zanimljivo videti u kom pravcu ce se, nakon Trollhunter i The Autopsy, kretati Ovredal-ova vizija. The Fury of a Patient Man vecni naklon Park-u zbog "revenge" trilogije, ali ovako se najpre da zamisliti osveta obicnog coveka. glavnog glumca, Antonio de la Torre, gledam tek drugi put u nekom filmu (nakon Kanibala) i lik je oba puta odradio fantastican posao. citav spektar emocija i osobina, od proracunatosti i smirenosti do straha i mahnitosti, docarao je na izuzetan nacin. pored glumaca, jedan od glavnih aktera filma je i muzika. teskobna i napeta, ona u velikoj meri oblikuje atmosferu. Blue Ruin mi je bio odlican. The Fury je jos bolji.

bila Magdalene. ako me secanje sluzi, upravo nakon Abysmo. u sustini, slazem se s Lou-om. neke kockice se sinoc jednostavno nisu sklopile. sto se same svirke tice, nema tu mesta za neke posebne zamerke. fluidno, precizno, uigrano; onako kako su nas i navikli. nisam bogzna kako osetljiv na navodni tezgaroski aspekt koji neki pominju, pa me nije narocito ni tangirao. dajes se u pesmi? dovoljno. zivo mi se jebe za to kako ces je najaviti. moj problem sa sinocnjim nastupom je nesto drugacije i, bojim se, krajnje subjektivne prirode. malo se omatorilo od kad su prethodno nastupali ovde. neke stare pesme mi jednostavno pocinju ostavljati utisak dobrog proizvoda koji se pohab'o od neumerene upotrebe, dok nove dolaze sa neodgovarajucim brojem te sluze samo kao nedostojna zamena. nije bilo one njihove prepoznatljive romanticne note koja ti drzi teziste, niti isto tako prepoznatljivog naboja koji te iz njega izbaci. svaki nagovestaj neceg slicnog zavrsavao se neprijatnim utiskom "vec vidjenog". malo sarenija lepeza pesama bi bez sumnje popravila stvari, ali ostaje pitanje u kojoj meri bi to ovaj nastup priblizilo onim od pre nekoliko godina. sve u svemu, nije mi zao sto sam dosao na koncert, al' mi, nazalost, ne bi bilo zao ni da nisam.

'Far Cry Primal' Recycled Far Cry 4's Entire Map Layout

Prisoners Incendies Enemy Polytechnique Sicario

mora da se zajebavas? najprecenjeniji? pored Assassin's Creed, Call of Duty, Battlefield i slicnih blokbaster serijala sa koliko-toliko respektabilnom kilometrazom? da su pojedini naslovi u MGS serijalu precenjeni, jesu. Guns of the Patriots je prvi medju njima, a sudeci po komentarima drustvo bi mu lako mogao praviti Phantom Pain. evidentno je da igra poseduje kvalitet i svezinu, ali dodaj tome popularnost prethodnih nastavaka, dugotrajnost fransize i posebno celu ovu sapunicu izmedju Kojima-e i Konami-ja i eto ti nezasluzene slave. samo je besmisleno tu slavu projektovati na kompletan serijal. nego, jebes Metal Gear, jel' ti jos uvek aktivan onaj blog o pivu? zagubih ga negde.

lepotica.

http://www.youtube.com/watch?v=4qnHJd0Zhkg

zar uopste postoji dilema? Pasi, naravno.

isto, mada nisam bas bio spreman da stavim pare na svoje sumnje.

gledao na ovogodisnjem Festu. fantazija od filma. pronadjoh svoj komentar, da se ne ponavljam:

konkretnije od veceg dela prethodnog albuma.

prepiska sa njihove Facebook stranice: uostalom, objavljen je i teaser: tesko da ce ovde biti masivnosti sa prva dva albuma. ocekujem neki funeral razvodnjen stoner elementima, bas kao sto je bio slucaj sa The Giant-om.

http://www.youtube.com/watch?v=Oqv_qKhYLVY Na kakav to sugreb da l' nagazih, il' promašen bejah krštevnom vodom, uz koliko samo zaludnih mena, čitava sam groblja ispunio sobom. Znam, previše je dana u mrtvom hodu što prija kao slani prst u rani, zašivenih ustiju da sačuvaju vodu, ti užasi što iza su dobro su mi znani.

bogami, ja se prijatno iznenadih albumom. ne pomera planine, ali predstavlja finu promenu u odnosu na kolotecinu u koju su upali poslednjih godina. doradjenija verzija Omega White-a. da budem iskren, nije mi delovalo da ce tako biti na osnovu onih par ranije objavljenih pesama, ali u kontekstu celine stvari stoje potpuno drugacije. posebno prija ovaj gothic rock smek koji prozima album, nekako podmladjuje sto rece Grobisa.