azal

Alkaloid >>>>

jel si probao pa da mozes da kazes?

Jafar >>>> King Nothing

zakljucaj je svakako: machine head he idalje djubre bend i phil je idalje maloumnik

nemam stav

svakako. disney metal >>>> gay cowboy rock

otvoricemo Aladdincore podforum samo za vas

ko ima vremena na black twitteru za ove has-been metalce pored kanye - wiz khalifa beefa

grob polaku ulazi u tu ljubanovic/rogosic fazu svog zivota

ja sam napisao attn: grob ali sam editovao da se ne naljuti

da bukvalno je to

tek sam izvalio da se album zove RULEBREAKER OH THE IRONING

kapiram da verovatno nikog ne zanima, ali nosi Bloodmist diskove na turneju.

load / reload kad te ujak seksualno zlostavlja

isti je bend. nesto su kratko promenili ime u Lefay iz nekog razloga pa vratili evo sta kaze wiki In 1997, Morgana Lefay split up. Persson, Heder and Söderlind kept the name. Meantime, Rytkönen and Eriksson were joined by drummer Robin Engström (formerly of M.I.D., Dark Tranquillity, and Fantasmagoria), and continued under the name Lefay, changing record their label to Noise Records. After releasing three albums, they got back the name Morgana Lefay when they returned to Black Mark Records. The albums The Seventh Seal, Symphony Of The Damned, re-symphonised and S.O.S were made when the band was called Lefay. In 1999, a self-titled album was made with Thomas Persson on guitar.

pre neki dan kad sam cistio stan nasao sam disk koji su mi dali jednom u BV da recenziram. solo album Shiftya (pevac Crazy Towna)

bukvalno me mrzi da skinem. ono, video sam da ima dva linka i skapirao sam da nije vredno cimanja

pustio sam prosle nedelje i bio u fazonu da bas premalo ljudi gotivi i da bi se tebi verovatno svideo album. muzika je mozda najblize ranijem nevermoreu, prvi album i in memory, a vokal je mladi Jon Oliva, bas skoro identican

@Angelystor - jel si slusao Lefay - SOS?

jebiga, sponzori. one kafane na ulazu su blagi uzas. ne bih krocio tamo.

ali bar mozes izmedju bendova da opet odes negde da relaksiras. ovde nit mozes da se vratis u hotel, nit ima bilo sta primamljivo blizu. mozes ili da zujis po merchu, ili da spavas na livadi, ili da pijes sa nakazama i slusas kuruza kako drvi o partizanu.

ma daleko je od nekog gustog gulasa klasicnog, kobasice u nekom laganom sosu sa malo luka/paprika. ludnica je. pojedes sve pa onda mocis hleb da pokupis ostatak dobrote. verujte meni i bobi, pusti ovog. moze je bolji koncept kod tog Metal Days sto nemas nijedan krsten bend pre 19 pa mozes da se odmaras, ali na brutalu si bukvalno ceo dan. odmoris se na 2-3 sata tu i tamo kad sviraju neki madballi i sick of it allovi, ali i to nije bas odmor. sedis na livadi ili klupi i pijes lose pivo

taj neki rad. ali svakako mi mnogo draze da 2-3 puta odem u pestu godisnje da odgledam jedan dobar koncert nego da se zamaram 3 dana po prasini. jes da vidis sve i svasta, ali u ovim godina nije neko preveliko uzivanje. jedino ako opet budem mogao da odem na prog power u atlanti. to je bas staracki festival. mozes sedeci da gledas bendove koje te ne zanimaju toliko, sank je blizu, merch je blizu, bas onako, za calce fest

mislim da ce mi Keep It True biti poslednji metal festival u zivotu. posto sam ovo bio ja na BA prosle godine.