Haos sam ja

Najbolja od ovih novih, sa izuzetkom standardno očajnog clean refrena.

Pišite mene def za Zagreb ako se organizuje taj kombi.

Odlična!

Jebaše mi mater danas košarkaši, mislio sam nema leka nikakvog ali onda se podsetih malo kakva je "Back to times of splendor" jebena albumčina.

Dobar novi, klasična betonomešalka.

Posle par slušanja, reći ću samo: standardna kvaliteta.

Ovaj EP je ubica, mnogo dobro da ti kažem.

Haha, ladno naleteh na ovo na netu, šta je ovo, nu metal revival?

Prva je dobra, al ova druga je baš na silu sklepana, ništa upečatljivo. Doduše, vokal je divljački kako treba.

Nit smrdi, nit miriše ova nova.

Nova buka.

Ubija ova Up North, pesmetina. Winter Thrice nikad na mene nije ostavio naročit utisak, nije me nešto kupio na prvih par slušanja pa mu se nisam mnogo ni vraćao.

Nisam poslušao album još ali ove dve su vrlo pristojne, naročito Wintertide.

Sinoć sam slušao album pijan i to preporučujem i vama da uradite. Kao što rekoh, meni je album sve bolji svakim novim slušanjem. Sad mi se recimo jako sviđa naslovna pesma, refren je božanstven i čitav build up, veoma koherentan komad. Sklon sam da tvrdim da su ljudi uradili totalnu inverziju na ovom albumu, bubnjevi su ovde solo instrument, maltene melodijsku ulogu imaju, dok je gitara pre svega ritmička komponenta. Ima ovde reciklaže svakako, ali recikliraju sebe i još uvek zvuče 100 puta bolje nego bilo kakav klon plus imaju tog Maynarda, jebo sliku svoju, čak iako ne briljira ovde niti ima glavnu ulogu, niko nema takav začin. Možda je i to malo kontra ovim bendovima gde pevač pojede ostatak benda (npr Tesseract, Leprous itd), ako ih je uopšte briga za to. Preveliki su jebiga plus jedan od najboljih marketinga i aure oko benda u istoriji rokenrola. Najveća zamerka ovde mi je sistematika albuma, trebalo je to malo drugačije da slože, a ne 7 dugih pesama u kojima definitivno ima praznog hoda plus ovi besmisleni instrumentali.

Jao, koliko dobar paket, al broj dana odmora ograničen, jebemu. Još valjda svira i Portrayal of guilt sa njima.

Bajato malo al ja tek sad videh 😄

Ja bih pre rekao osrednji izbor, al ukusi su različiti.

Meni flaše deluju kao da je u pitanju neka klasična nemačka ili češka pšenica, slab je tu untappd potencijal. Ova veprova glava je kul recimo.

Hm, jes da sam sve ove albume od 2003-e na ovamo slušao krajnje površno, ali bilo je tu dosta teškog smeća. Ovi novi singlovi su mi delovali aj da kažemo dovoljno korektno da ih ne okarakterišem kao đubre pa mi je zato interesantno ovo tvoje mišljenje.

Ode ovaj ludak na vokalima, Kena, iz benda. Zameniće ga Mathias Lillmans iz Finntroll.

Podeljena su mi i mišljenja i osećanja. Ocenu svakako obara sam kontekst grotesknog iščekivanja i činjenica da nema ovde previše novina u zvuku, ako uopšte. Takođe, ovi instrumentali su potpuno nebitni, pre ubijaju flow albuma nego što mu pomažu. Ok, Danny dere na Chocolate Chip Trip ali malo šta tu još ima interesantnog u onome što mu daje podlogu. Isto tako, produkcija mi je previše plastificirana, Maynard je malo skrajnut. Sa druge strane, činjenica je da mi je svakim slušanjem album sve bolji i da sam od stava da je Adam Jones ovo odradio na autopilotu sad skloniji da tvrdim da se baš dobro ritmički poigravao i da ovde ima i mehanike i melodije sasvim dovoljno. Sve je jako upeglano i tight as fuck, a najviše mi se sviđaju momenti kad Justin dobije prostora da obogati priču. Danny je monstruozno odradio svoj deo, mada u okviru svog prepoznatljivog stila. Suma sumarum, potrebno je vremena da se ovo fino vari i ne treba holivudska veličina ili pompa oko albuma da bude prepreka da se on konzumira postepeno i studiozno, kao svako Tool izdanje. Favoriti su mi Invincible i 7empest ali ovo zahteva još dosta obrtanja.

Još jedan korektan ali ni po čemu specijalan Haken-like bend iz Australije:

Meni je ovo profi, može i na doom ali baš je 50-50 black/doom: