Haos sam ja

Dolazim ja u subotu samo.

Dobri su ovi klinci, slušao sam ih možda 2 puta.

Baš ružno deluje čitava ova frka oko DiSanta i žene mu, izbacio je neke patetične objave na fejsu, al da je bio nasilan prema njoj - bio je, tako da tu nema nikakvog opravdanja za budalu. Ono što je dobro je što je obnovio odnose sa Erikom Nelsonom, drugim gitaristom, tako da možda i čujemo nešto novo od Vektora u dogledno vreme.

Plan je sledeći: I. hexis, toska, the arson project, voivod, ensiferum, soilwork, incantation, eyehategod, deluge, coven, cult of luna, the ocean II. diablo swing orchestra, higher power, omnium gatherum, azusa, daughters, meshuggah, kampfar, windhand, car bomb, deicide, une misere III. wormed, the contortionist, gorod, vuur, slaegt, immolation, anathema, au-dessus, heilung, emperor, electric wizard, primordial, hellhammer, godflesh IV. necros christos, oceans of slumber, animals as leaders, saor, anaal nathrakh, ved buens ende, rotting christ, antaeus, napalm death, caspian, mgla, carcass, shape of despair

E ako već nisam preporučivao ovde, učinite sebi uslugu i poslušajte novi Dreadnought, album se zove Emergence.

Stvarno sam pokušavao da mu dam šansu, posebno jer je KD muzika višeslojna i često nije na prvu loptu, al jebiga jednostavno me ne radi, a Coffins me je oduvao odmah iz mesta (kako i ne bi kad je Mortality of doves koja otvara album meni lično jedna od najboljih pesama pa ne znam u baš širokom kontekstu). Slična stvar i sa skorijim solo radom, Madonnawhore mi nikako nije legao, a ovaj poslednji je sjajan. U svakom slučaju, svemu što Toby izbaci ja se posvetm maksimalno pa se nadam da će opet biti neka bomba.

Sjajni We Lost the Sea uskoro izbacuju novi album posle genijalnog "Departure songs", nova stvar:

A ti ga tamo čekaš dok u pozadini brunda Killswitch engage.

Gledao sam sinoć The Cure na rts-u i beše mi žao što se na kraju nisam iscimao na njih al to je trajalo samo za vreme gledanja, posle pomislih na kišu, nesnosnu gužvu, nesnosne posetioce dance arene, nesnosne Engleze, nesnosno loš izbor pića i zabole me na kraju spolovilo. Na Exit ću naredni put ići kad dovedu neko baš jebačko ime koje ne bih mogao nikako da vidim u nekom drugom kontekstu bez velikog iscima i to je to, mada se možda na kraju ispostavi da će biti samo podgrejani leševi popu Bad Brainsa onomad, al jbga.

Ovih 28 sekundi zvuči bolje nego ceo PHOBOS (viđu jbte akronima, nisam ni znao). Samo cepaj Tobi.

Do jaja što si bio. Jesi ti onaj u zelenoj Dag Nasty majici?

Poslušao album, simpa je, ali ništa epohalno. Pesma sa Jimom je najbolja i to ne prvenstveno zbog njega.

Uh, baš dobra pesma. Sad moram da poslušam ceo album.

Novi album se zove Rare Field Ceiling:

Odlična ova nova, koja najavljuje EP:

Konačno i moja prva poseta ovom interesantnom, pa može se slobodno reći i kultnom festivalu. Na kraju je pola ekipe otišlo u šator, a neki poput mene su bili smešteni u objektu koji se može opisati samo jednim opisom - težak underground. Ipak, ništa od toga nije smetalo ni najmanje, jer je stvarno super na dva dana zbaciti korporativnu skramu sa sebe radi uživanja u prirodi i muzici. Što se muzike tiče, uhvatili smo samo ovlaš Smederevce MADVRO, neki stoner/doom sa ženskim vokalom, isuviše kratko sam ih slušao da bih imao neki utisak. Grci DESERT RUNNERS su česti gosti na Rtnju, prljavi stoner sa southern rock uplivima, neka harley davidson varijanta muzike koja bolje zvuči instrumentalno nego vokalno. SEX BLENDER iz Ukrajine su bili favoriti mojim drugarima i stvarno svuče dobro i profesionalno, psychodelic rock sa surf i stoner uticajima, kudos za interesantan stajling basiste koji bi odneo pobedu da ne beše jednog još interesantnijeg lika drugo veče. Prvo veče su zatvorili takođe mlađani Ukrajinci PREE TONE, koji su imali verovatno najblažo zvuk na festivalu, indie rock sa psychodelic elementima, korektno, al sam već otišao da spavam usled dosta Aliena u krvi. Ujutro smo nakon doručka otišli na uspon do najvišeg vrha (Šiljak), to je pustolovina koja zaslužuje posebne redove, baš kao i naš indijanski pristup izazovu uz minimalno vode i nepostojeću opremu za penjanje, ali imali smo magičnu supstancu koja nas je ubacila u trip da plovimo kroz doom metal uživo, posebno kada su se iz podnožja čule tonske probe primordijalne dumčine, ili smo se možda samo ozbiljno istripovali. Posledica je bila naravno ratarska nagorelost i momentalna redneck obeležja. Povratak u život je ipak iziskivao malo više vremena tako da mi je žao što sam propustio nastup HESPERIAN DEATH HORSE koje sam najviše želeo da čujem. Stigosmo na poslednje taktove poslednje pesme koji su bili nekakvo ala Meshuggah zakivanje, inače momci sviraju avangardnu muziku sa black metal i groove/industrial šmekom. Jebiga. Za njima su usledili Talijani LA MORTE VIENE DALLO SPAZIO, koji su svirali psihodeličnu astralnu muziku sa dosta repeticije. Njihov flautista/gitarista je specijalna pojava, ćelav do glave i u nekoj okultnoj odori, odudarao je od ostatka benda ali sigurno dirigovao ostalima. Sreća da je bend mahom instrumentalan jer ta jedna pesma koju je otpevala mlada dama za sintovima je bila potpuno uništena njenom kriminalnom izvedbom i evidentnim nedostatkom vokalnog talenta. Zagrepčani NEGATIVE SLUG su ocepili muški svoj masni i reptilski sludge, zvučali su odlično, dosta gruva i headbanging potencijala. Za kraj, moj lični favorit VOID FORGER iz Bukurešta, death/sludge dranje na suvo, vrlo bombastičan, teško distorziran i prljav nastup, baš kako treba za kraj. Posle njih sam otišao na spavanje, mada sam čuo da se žurka/svirka nastavila ali više nije bilo bitno. Zapamtiću taj 29.06. kao jedan užasno interesantan i sadržajan dan. Svaka čast organizatorima, treba mnogo muda i strasti da se ova manifestacija održava iz godine u godinu. Ovaj festival ulazi u moju redovnu letnju rotaciju nadalje.

Tamo gde samuju vukovi

Koliko originalan naslov albuma.

Slušao sam ga kad je izašao ali tek u poslednjih par nedelja podrobnije i detaljnije: World's blood od Wayfarer je albumčina.

Vrh je album, možda i ubedljiviji nego Stranger heads prevail, mada nema takvog kvantnog skoka kao sa prvog na dotični. Takođe, možda malo predugačak ili još treba da proniknem u dubine demon seed style. Vokal jeste Coheed style i to me malo smara, previše se pojavilo tih proggy bendova sa takvim stilom pevanja, samo je jedan unikat. Instrumentalno su bruka, baš dominacija.

Rekoh ti ja, prike, da se džaba nadaš nekom kvalitetu.