Haos sam ja

Nisam lažni dušebrižnik nego pravi. 🙂 Ok, znači ovo je đubrište tema? Nisam znao. Koliko vidim, u poslednjih nekoliko godina je uglavnom đubriš ti, ostali se drže muzike.

A što kačiš ove gluposti ovde? Ja sam kapirao da je ovo tema za post metal, avangarde, whatever muziku koja nema gde drugo da se svrsta na forumu. Meni bitna tema jer dosta toga slušam odavde.

Sve ovo je, kao i većina onoga što Metallica radi u poslednjih 25 godina, čist biznis potez sa malo do ni malo veze sa umetnošću. Prodavanje korporativnog proizvoda fanovima. Ja inače nikad nisam ni kapirao te re-recordinge (osim ako original nije bio baš potpuno skrnavog zvuka), re-mastere, live albume i slična sranja, klasično šišanje fanova, al ko voli nek izvoli.

Izbacuju EP sa 3 pesme, evo prve i naslovne:

SOM baš jako hajpuju novi album ovih Islanđana:

Bolja bila ona prva pesma al nije ni ova uopšte loša.

Ma odličan je album generalno, naravno nije za očekivati da odu u neke fulltime progressive DM vode ali ovo je mnogo zanimljivije od očekivanog i sa dosta ukrasa i izlazaka iz zone komfora. Nisam očekivao da ću ikada ponovo ATG da slušam sa punom pažnjom. Tompa jeste zaribao malo ali jbga kilometraža radi svoje, meni on ni u prajmu nije bio bogznašta, ali radi posao.

Meni lično je nisko rangiran zato što apsolutno ništa novo nije doneo u odnosu na 3 albuma koja su mu prethodila, pesme su ravna linija, uglavnom su dosadne i "već odsvirane", dinamički je album sve vreme u istom maniru i odigran je na najsigurnije moguće iz tadašnje perspektive benda. Sam po sebi album nije toliko loš koliko je neinspirativan.

Jako dobar moderan melo tech DM, ima od svega po malo i fino teče. Upada u uši odmah vrhunska solaža.

a i naziv albuma je dosta loš - my vaseline diaries

Odličan Boss Keloid novi, nisam ranije slušao bend. Vokal zna da bude turn on pa turn off, ali dosta varira sa stilom pa plus i za to u principu. Ovo je mnogo više prog/psydža nego klasičan sludge, ne znam kakvi su stariji albumi ali obrnuću, baš su me zaintrigirali.

The Flight of Sleipnir - album Eventide, jedan od najboljih albuma ove godine, imho. Malo doom, malo folk, malo stoner, malo black. Najbolje popunjavanje rupe koju je raspad Agallocha napravio.

Hundreds of AU imaju novi album:

Prilično zanimljiv album, bolji jedno 100 puta od prethodnika.

Misliš Milšped Krnješevci?

Meni je jako teško u poslednje vreme da u ovoj njihovoj hiperprodukciji muzike razaberem šta valja.

Ja se nadam da ne planiraju uživo da sviraju sa jednom gitarom.

Ode Adrian iz benda, za sad neće tražiti zamenu. Ja mislim da ionako svu muziku prave Sam i Jim.

Posle ovakve playliste biceps duplo veći.

Na prvo slušanje mi album bio malo praznjikav ali sad sve leže na svoje mesto kako treba, najsinematičnije njihovo izdanje do sad. Mass 4 i 5 mi ostaju najbolji njihovi studijski radovi ali ovaj je opasno blizu. Voleo bih samo da imaju malo ekspanzivnijeg bubnjara, atmosferu bodu kao prstom u dupe. Valjda će uskoro opet neko lajv iskustvo da se desi.

AMENRA - de doorn VOLA - witness YAUTJA - the lurch AT THE GATES - the nightmare of being THE FLIGHT OF SLEIPNIR - eventide VIDEO AGE - pleasure line AUGURY - illusive golden age SLOWDIVE - s/t MORBID ANGEL - kingdoms disdain SUMMONING - with doom we come

Bio je ok Vranjković ali moglo je to mnogo bolje da su pitanja bila prava. Galeb je baš loše ovo usmeravao, a naravno da nisu pomogle ni njegove kvazi-intelektualne uskočice koje nikog ne zanimaju.

Evo utisaka sa festivala, jbte prva uživo muzika u poslednjih skoro godinu i po za mene: Prvi bend na koji smo stigli u petak je WOODSTOCK BARBIE, dosta profesionalan blues rock/stoner bend iz Budimpešte koga predvodi pevačica krupne pojave i jakog glasa, u nekom neo hippie fazonu. Nisam baš lud za ovakvim zvukom ali kao što rekoh ekipa beše profesionalna i dosta utegnuta, vokal odličan, pa mi ništa nije smetalo tim pre što smo usled poznatog sranja dugo apstinirali od live zvuka. Posle nešto dužeg nameštanja usledio je vrlo teatričan nastup TINE ČATLAIĆ I ZAGUŠLJIVOG DIMA, spoken word vradžbine pomešane sa ambijentalnom instrumentalnom podlogom. Iako na momente lirika mlade Tine zna da bude solidan proser, nastup je bio ok, pozorišni komad usred planine kome je najveću aromu davao seksi akcenat iz Čakoveca kojim je Tina bajala. A onda između dva nastupa, tuča u publici, zapravo kod šanka, gde je lokalni momak iz organizacije sasvim vešto nabo nekog pijanog metajlera i nastao je opšti haos, umalo da preraste u pravu kafansku tuču ali srećom nije. Ovo je bila dobra uvertira za PLAMEN VEČNOSTI, ambijentalni dungeon synth ili kako se već zove to sranje, preko koga su išli ozbiljni growlovi i screamovi i uopšte jedna morbidna atmosfera, al ja sam baš antifan elektronike u mojemu metalu tako da ovo onako. Ipak, za hajlajt scenskog nastupa se pobrinuo neki ortak benda koji je sa bine ustima raspaljivao baklju i plamen (večnosti) i širio miris petroleja okolo. Nagutao se ortak benzinčine momački. Posle obaveznog uspona na Šiljak u subotu (vreme bilo idealno, dosta vetra i ne preterano jako sunce) stigli smo na LEDNIK koga su čini mi se hvalili ovuda za live nastup. Nije loše ali sama muzika je prepuna post rockerskih i post metal klišea, jako je predvidiva i by the book svirka, al opet drago mi je da se ovakav fazon svira kod nas iako u ne preterano maštovitoj verziji. Za njima je išao imho najubedljiviji bend festivala TORN FROM EARTH, također Budimpeštanski kursisti. Ni njihova muzika nije nešto originalna, to je takođe neko post nabadanje, malo čak i neo-crust, ali su isprašili junački, oba vokala stvarno dobra u svojim departmanima, groovie rifovi i zakucavanja, jedino što su se momci baš otpanjili, bili su glasniji duplo od svih ostalih. Pred OBSIDIAN SEA je počela kiša, ja sam bio previše khm...umoran, pa sam zapalio na počinak. Ovi Bugari su svirali 2 sata neki stoner. U nedelju smo svratili do obližnjeg izvora Grze, raj na zemlji koji su zasrali brojni vikend izletnici. Sve u svemu, dobro na Rtnju vazda, vidimo se i dogodine.