Haos sam ja

Strašno dobar album, najbolji njihov do sad lagano. Bes i ludilo i dalje prisutni u velikoj meri s tim što Jordan i gorila sipaju sada mnogo bolje rifove, gruv ubija na mestu, a ovi suptilniji momenti koje ubacuju povremeno su stvarno sjajni. Meni su oni školski primer benda koji je sa svakim novim albumom sve bolji i zanimljiviji, rani radovi su mi b liga metalcorea realno a sad su sigurno među najjačim bendovima podžanra i šire, plus imaju neku neverovatnu harizmu.

U jbte, ovo više zvuči kao Thrice, alt faza Cave In, čak i Radiohead nego ETID. Skida se album večeras, očito je već sad da je najšareniji njihov do sada.

Uf kako loš način da okončaš život, jebem ti.

Ova novija islandska BM scena tipa Sinmara, novi Svartidaudji mi takođe vuče na DsO.

Još jedna odlična nova. Bezveze mi samo što čini mi se da im se kroz svaki tekst ponavljaju uvek iste reči, ja mislim da u celoj diskografiji koriste maksimalno 100 reči, sve tipa dark, light, crimson, night, winter, stars i ostali gotičarski klišei itd. Al dobro, muzikom sam ponovo jako zadovoljan.

Ako dadne sv sava

Evo ga i video za Passenger, doduše buđavi radio edit

Revisiting: Evo ovde pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću da izjavim da mi je The plague within najbolji PL album, da, bolji i od 90s klasik faze, agresivniji i jače me radi ovih dana. Album sa mudima i zubima, produkcija savršena, sve reže a Nick u najboljem growl-erskom izdanju, atmosfera ubija, rifovi i melodije iz Gregove prve fioke, kompozicije prva liga, generalno jedna opšta fantazija od albuma. Dodatni poeni što Haos junior hoće da headbanguje jako uz album.

Dakle ovaj novi definitivno do sada "najprijemčiviji" Skepticism rad, dobili smo catchy doom/death kroz novi Hooded Menace, a evo sada ako se tako može reći catchy funeral doom ođe. Mislim, nije catchy naravno, al najlakši za preslušavanje do sad čime malo i gubi draž ovakva muzika, a nije sad da je svirka tako zanimljiva ala Ahab. Ipak, vredi poslušati i ima šta da se čuje, još malo ću da ga varim da vidim da li je pogodak ili promašaj, nisam baš načisto za sada.

Aenigmatum - deconsecrate definitivno jedno od top DM izdanja ove godine.

Gledao sam sinoć na Festivalu srpskog podzemlja u NS izvesni Oathbringer iz Kragujevca. Sasvim dobar heavy metal bend, dosta su me zabavili.

Nit je album kao format mrtav nit je mejnstrim metal u problemu da generiše nove bendove preko kojih će klinci ući dublje u priču. Imho, ima sasvim dovoljno dobre muzike i za svačiji ukus. Što se tiče generalnog momenta u muzici, naravno da mekdonalds brzopotezna i površna ponuda singlova odnosi pobedu nad mamutskim tradicionalnim konceptima ali to je zato što je takav današnji prosečni konzument, površan, lako gubi pažnju i treba mu brz fiks nečega bez naročitog promišljanja. Fanovi metala se u dobroj meri nikad nisu ni uklapali u taj koncept prosečnog muzičkog konzumenta, zato je između ostalog metal to što jeste.

ONE STEP CLOSER - this place you know AENIGMATUM - deconsecrate SKEPTICISM - companion RIVERS OF NIHIL - the work CONVERGE - petitioning the empty sky MUDVAYNE - the end of all things to come ORANSSI PAZUZU - valonielu TEXTURES - dualism THREESOME - adriatica WAYFARER - world's blood

Novi album na proleće stiže. Zvaće se Beautiful Distortion.

Ne bih ja rekao da mu se ne živi čim rabi kokaniđu

Kakav je taj Red Fang novi, valja li išta? nešto sam se ohladio od njih.

Opa bato! Botch is back. https://newnoisemagazine.com/news-botch-signs-to-sargent-house/

Sve je u životu stvar prioriteta. Kad bi ti prioritet bio da se isklešeš ili da naučiš da sviraš jako brza arpeđa, moguće je i ostvarivo - samo bi morao u potpunosti ili u ogromnoj meri da se posvetiš tome u životu, što automatski znači da nemaš vremena za štošta drugo. E sad, očaj menja prioritete. Kad bih imao velilkih problema sa kilažom, samopouzdanjem ili zdravljem da vidiš kako bih se brzo prilagodio da vodim dnevnik ishrane i sve ostalo što mi u redovnim okolnostima deluje kao poslednja stvar na koju bih trošio svoje vreme.

Mislim da živimo u vremenu estetskog terora i neverovatno je kolike je razmere poprimila ta manija, te sad razni nabudženi teletabisi prodaju muda za bubrege kao da su neki doktori i filozofi iako je pitanje veliko šta je tu zdravo i da li je zdravo. Teži se da običan čovek ima manire, dnevnu rutinu i telo profesionalnog sportiste, a pitanje da li je to uopšte zdravo u totalu, da ne kažem što je ogromna potrošnja vremena i robovanje nekim trivijalnostima. Kad bi se čovek striktno priidržavao svih tih pravila, bio programiran kad i šta jede, zapisivao sve što je pojeo i koliku to nutritivnu vrednost ima, sam sebi stalno spremao hranu i nosao sa sobom - bavio bi se u životu samo time. To je naročito teško ako imaš kancelarijski posao sa fiksnim radnim vremenom, 30-45 minuta pauze od 9 do 5, decu, hobije, voliš alkohol i vutricu, preslušavanje hevi metala itd. Imho neka osnova se podrazumeva ako hoćeš stvari da držiš pod kontrolom - pre svega izbegavanje prežderavanja (pojedi koliko ti je dovoljno i ne preko toga, ako misliš da si još gladan popij vode videćeš da nisi) naročito u večernjim satima kada je organizam pasivan i ne troši se dovoljno, izbegavanje junk fooda naravno, grickalice i tako ti kurci ne služe ničemu, ja kapiram da je teško da se odrekneš slatkiša (a i zašto bi, oni su lepi i čine život lepšim) ali grickalice ne trebaju nikome, osnovno pravilo: fizička aktivnost - što intenzivnija to bolja ali ne sad neki zajebani napori - to nije ni zdravo uostalom, što više tečnosti - najbolje vode, gazirano samo za podrigivanje a što manje kao common stvar, meso je dobro i treba da se jede, naravno bolja su ćuretina i piletina od svinjetine i to je lako skapirati, riba naravno ali suština je - bez prežderavanja. E sad ako već hoćeš da budeš bodibilder ili da se baviš nekim izrazitim fizičkim naporima, trčiš maraton i tako to, onda dolazi do ovih finesa o kojima pričate i mora da se vodi računa o mnogo toga - tj da ti se život svede na poštovanje tih pravila. A pravila su užasno dosadna, jedina dosadnija stvar je trčanje bez lopte i dizanje tegova. Barem meni. I da, najveća istina je svakako da je svako za sebe, ja kad bih pojeo u 7 ujutru Kuruzov doručak pao bih u nesvest momentalno, a njemu recimo radi pos'o. Dakle, moja deviza na temu je - fizička aktivnost, umerenost i neodricanje ni od čega osim grickalica i gaziranog (posebno ne od alkohola i gudre) samo bez preterivanja. Sve ostalo je za mene teška robija, za ubistvo što se dobija.