Haos sam ja

Haake je nenormalan na svakom albumu. Dobar je prvijenac al ne kao sveto trojstvo.

I meni su poslednja tri svi tu negde, s tim što mi Obzen nekako najcatchy od svih (u Močuga okvirima razume se) pa mu se najčešće vraćam. Na Koloss sam se malo ohladio od njih i najmanje sam ga slušao, pa mi je poslednji prijao kao udar milion tona u poplavi djentera iako realno nije doneo ništa naročito novo. DEI, Chaosphere i Nothing ostaju za mene nedodirljivo sveto trojstvo kad su oni u pitanju. Relativno skoro sam ih tek prvi put slušao uživo i to je božansko iskustvo kao što je većini ovde poznato, pa mi bude svejedno i kakva je set lista kad sve zvuči veće od života.

Posedujem kultnu početničku metlu - Ibanez GAX30, a s obzirom na nivo mog sviračkog umeća ona mu dođe Gibson Les Paul custom.

Meni je album korektan ali ne tako ubedljiv. Na stranu što nikako nisam fan ovog operskog pevanja koje čini 30% vokala, ali ispaše najbolje prva i poslednja pesma koje su izašle pre cele stvari. Ima i nekih smor momenata pri sredini - Moonrise i The archer su baš dosadne, akustika na istu foru bez ičega naročito zanimljivog, odsvirano ubedljivije 100 puta na drugim mestima. Atmosferičnost i melanholija se ne mogu osporiti kao i nelinearna struktura albuma, ima super deonica al sve u svemu kao ceo paket tek korektno.

DVNE - etemen aenka FOR YOUR HEALTH - in spite of TIGERS JAW - i won't care how you remember me EXTOL - synergy UNDYING - at history's end INCUBUS - morning view DISILLUSION - back to times of splendor MIŠA PERUNIČIĆ - mambo za bubamaru VOICES - london ROLO TOMASSI - time will die and love will bury it

Meni su Choirs i Hubardo najbolji Kayo Dot albumi, za mene genijalni i jedini koji mogu u istu priču sa motw, do dan danas nisu izgubili na efektu kod mene. Nijedan album između ta dva me nije do kraja odradio, šta više gubili su na efektu protekom vremena. Coffins meni na trećem mestu, s tim što me je baš pomerio na drugi način u odnosu na sve do tada. motW > KD, kod mene to nikad nije bilo sporno, mada nemam nikakav problem sa pravcem u kome je Toby u poslednje vreme krenuo, a kod takvog umetnika nikad ne znaš kad će nešto opet veličanstveno da izbaci, sposoban je za to i nije izgubio magiju

Evo i novog, tek nekih 6 meseci nakon prethodnog:

Vaistinu odličan, a i pesma je dobra jedino mi prelazi između pojedinih rifova malo nagli, moglo je to fluidnije, al sami rifovi su profi.

Ovi su mnogo više od sludge benda.

Daleko najbolji pop punk/indie/emo bend današnjice imho ima novi album, ceo odsviran na ovom snimku, super je al ne tako dobar kao Spin i Charmer, poslednja pesma "Anniversary" najbolja:

Još jedna tema na ovom podforumu na kojoj ću se dopisivati sam sa sobom. 🙂 Još jedna nova:

Spectral Wound ima da porobe, mnogo dobro, još su sad na većoj etiketi.

Obrtaću još, tek sam ga čuo dva puta, naporan je album do jaja ali deru, više mi je kompletan utisak DSO/Ulcerate worship kao kategorizacija. Pa ritmički jesu među najjačim klonovima al kad ih porediš sa originalima nisam siguran. Gitare svakako komplikovanije dodatno al morao bih mnogo da slušam da bih popamtio konkretne delove, ima presviravanja što su uzori srezali kako treba zato i jesu to što jesu. Svakako najjači DM godine do sad meni.

E do kurca, Yaphet legenda, zaslužio je i sasvim solidan bend nazvan po svom imenu:

Koje smeće, ne povadi ni Howard priču.

Do jaja je For your health album. Očekivao sam malo klasičniji screamo ali jok - ima svačega, dosta mathcorea, malo hcpunk standardniji, dosta eksperimentisanja, teško da ću naići na zabavnijih 17 minuta ove godine. Čuvajte zdravlje.

Uh, odlična je ova i meni.

Bend Wesa Haucha, ex Faceless, Black Crown Initiate, sad svira i live sa Devinom (tj svirao pre covida mrtvog). U principu i zvuči kao neki ne baš interesantan klon BCI ili Rivers of Nihil.

Novi album u aprilu (kad pre?), nova stvar

CULT OF LUNA - the raging river EMPYRIUM - uber den sternen AD NAUSEAM - imperative imperceptible impulse SPIRAL ARCHITECT - a sceptic's universe PARADISE LOST - the war within DEATHSPELL OMEGA - drought NEUROSIS - enemy of the sun HUNDREDS OF AU - mission priorities on launch ABIGOR - totschlager RADIOHEAD - ok computer

Vidim nema tema o jednom od najvažnijih i najstarijih metalcore bendova, koji je aktivan već skoro 30 godina, pa evo. Počeli su kao tvrdokorni hrišćanski bend sa bolesno religioznim tekstovima na prvencu All Else Failed (1995), da bi se vremenom odaljili od hrišćanske tematike, mada su često koketirali sa religijskim motivima. Zaključno sa albumom The funeral of God (2004) ređali su sjajne albume, prava lektira metalcore zvuka bez bilo kakvog češanja o mainstream mtv2 metalcore koji je dominirao u USA početkom milenijuma. Zao je uvek bio tvrđi i manje melodičan od ove ekipe koja je jahala trend početkom 2000-ih. Počev od 2006-e i albuma The fear is what keeps us here kreće solidan kreativni pad koji traje do danas, a u najavi je novi album - The Crimson Corridor, prvi posle 5 godina pauze. Postavu su menjali dosta ali trenutna ekipa je već neko vreme na okupu, pa se nadam da konačno mogu da izbace opet nešto hvale vredno. Jedan od bendova koji je obeležio moje formativne godine. Dan Weyandt 1998–present, lead vocals Scott Mellinger 1999–present, lead guitar, clean vocals Martin Lunn 2005–present, bass Jeff Gretz 2005–2007, 2008–present, drums Russ Cogdell 1998–2000, 2002, 2004–2008, 2010–present, rhythm guitar Novi singl: