Haos sam ja

Evo za sve ratnike, čak je i meni ovo pristojno:

Jako dobar bend sa Prosthetic records:

Meni ovo dosta dobro, nema neke velike originalnosti ali fino sklopljeno, diše

VULKAN - technatura CALIGULA'S HORSE - rise radiant DISSECTION - the somberlain THE DILLINGER ESCAPE PLAN - ire works SHINING - one one one FROM A SECOND STORY WINDOW - conversations PROTEST THE HERO - fortress REFUSED - freedom CHAOS MOON - eschaton memoire NIGHTBRINGER - terra damnata

Teška priča. Makar će biti lepši nego Mina Caputo.

Gospoda. Odlična je pesma.

Ode i legendarni Jerry Sloan. Nisam nikad bio fan njegovih Utah Jazza ali def jedan od značajnijih trenera u istoriji NBA lige.

Ode i Bekim Sejranović, baš grozna vest, jako dobar pisac, upoznali smo se i lično.

Ok, možda je kovanje u zvezde prejak izraz. Ne mora ni BM, evo vidim npr da ti je Misery Index 2019 album bio među albumima godine, jebemliga ako to nije dosadno, sve u istom maniru burgija. Solidan bend i album al baš tu teško šta vidim za oduševljenje, ravno kao daska.

Mrzi me sad da tražim, znaš i sam, neki poljaci, nemci, ima na BM temi. Subpar Metallica je sve od 91' na ovamo. Ništa ja tebi ne prigovaram, nemoj pogrešno da shvatiš, ukusi su individualni, al tvoj je meni dosta čudan.

Baš mi je teško da uhvatim neki pattern što se tvog muzičkog ukusa tiče. 🙂 Ovo ti dosadno, a onda kuješ u zvezde neki prosečan midtempo BM bez prefiksa i sufiksa, subpar Metallica radove i sl. Čudan si čovek.

Slažem se sa obojicom. Kvalitet svakako nije opao i dalje je to bolje od 99% muzike, ali lestvica nije pomerena naviše. Nekako je odigrano "na sigurno" bez obzira šta pričali po medijima. Inače, mislim da album ima dosta uspona i padova, prve tri odlične, pa onda Resonate priličan smor, onda dve dobre, pa skromna balada za njihove standarde i na kraju closer koji je i sam kao album, sa usponima i padovima, al nije dovoljno jak za toliko trajanje. Slušam novi Vulkan dosta više od ovoga, interesantnije mi i nekako "sa više slojeva".

Meni se baš sviđa ova što je Ibanez pravio za Luke Hoskina iz PTH, sexy:

Pa ja ne patim naročito od nostalgičarskog sentimenta. Odlični su to albumi svakako i meni vrlo dragi, al Discouraged Ones mi je nekako suviše nevešt, on je svakako udario temelje onome što će postati Kata zvuk i ima tu sirovu emociju, al su imho sve to dosta ubedljivije sklopili u celinu na albumu koji mi je na vrhu liste. Nekako mi je dosta "siromašan" u odnosu na ono što će uslediti. BMD je super album al realno tek jedan u nizu tih melo doom/death albuma iz 90ih u maniru PLost, MDB, rana Anathema i nema mi dovoljno distinkcije u odnosu na njih. Sad ispade kao da sam ja popljuvao te albume. Znaš šta je skandal? Da onoliko dugo stoji nepročišćena tema o starim koncertima. 😄

Vidim da su mnogi rangirali diskografiju svojevremeno, pa da probam i ja od najomiljenijeg ka najslabijem (s tim da mi je DEK jedini baš ispodprosečan album, sve ostalo je vrlo dobro do vrhunsko): Tonight's decision The fall of hearts Last fair deal gone down The great cold distance Viva emptiness Night is the new day Brave murder day Discouraged ones City burials Dance of december souls Dead end kings

Čašice da slomimo

Zašto Static X u bilo kojoj godini realno, a posebno sad? I nazad u dan su bili smećurina i to kažem ja koji sam slušao nu metal poprilično svojevremeno.

Čitao sam ja ovo letos. Zabavno je, posebno ti odnosi između Watersa i ostatka benda, naročito Gilmoura. Suštinski je njih boleo kurac, postali su milioneri u ranoj fazi karijere (a svi su i bili iz dobrostojećih porodica) i mogli laganeze da se prepuste kreativnom outputu. Rick Wright je moj omiljeni lik iz Floyda, što se potvrdilo i kroz ovu knjigu.

Vrhunski novi Vulkan vaistinu, baš dobra muzika a i produkcija je sjajna, kako lepo balansirano. I meditacija ali ima i čvrstine, nije mlohavština. Ide ovo kod mene u sami vrh na kraju godine.

Do jaja je album, prema očekivanjima. Malo su mi duže u ušima ove prve tri što su izbacili pa mi se sad još više sviđaju u okviru celine. Resonate mi nije ništa spec, a i poslednja pesma je malo veštački produžena, kao da ima epic trajanje al nije bilo neke potrebe za tim, sve ostalo je visoka klasa. Sve u svemu, to je taj nivo kvaliteta kao prethodna dva, samo što nema nekog dodatnog iskoraka (ako je uopšte moguć, meni je In Contact bio najbolji album te godine kad je izašao, a i Bloom u samom vrhu svojevremeno), pa ni tog wow efekta.