Haos sam ja

Evo i spota za Incinerate. Nisam ni preslušao album. Ovaj bend već 10 godina nema šta novo da kaže.

Koliko loše zvuči ova riba:

Može dosta ljudi da stane u tu Garažu, sigurno oko 400-500.

Uh, ovo je baš loše. Školski primer kako guilty pleasure ne mere ni u snu da zvuči, prazno kao prazan burek.

Ista stvar. Imam nekoliko ploča koje sam kupio za jedan lepi dan kada kupim gramofon, al taj dan još nije došao. Nisam opterećen da imam kolekcije, kupim ono što mi se 100% sviđa, retko se desilo da sam kupio cd bez da sam prethodno čuo u mp3 verziji. U pravu si za prostor, i kod mene se opasno smanjio, već gledam kako ću da preuredim raspored u stanu da ostane više mesta za diskove. Kao što rekoh, moj ćale je ispao naivčina kad je prodao gramofon i uz njega dao 500-ak ploča, među kojima je bilo đubreta ali i ozbiljnih bisera naručivanih iz Londona od reggaea do prog i hard rocka. Kapiram da je vreme bilo baš užasno ali nije sad to bila svota koja bi nam spasila guzice tada, bio je rezigniran jednostavno, posle je on lično kupovao neke cd-ove ali nikad sa takvim žarom i entuzijazmom, čak ga je smorilo kad je video na koju sam stranu ja otišao, haha. Danas bi ta kolekcija vredela ozbiljne pare sad kad se vinyl vratio u modu, s tim što ja ne bih nikad prodavao knjige i nosače zvuka, osim ako bih baš bio na ivici egzistencije.

Ja slušam muziku na razne načine, najčešće dok nešto radim na kompu, tada slušam mp3, skidam albume i ne verujem da će se ta navika izgubiti sve dok imam prostora da budžim memoriju i dokupljujem eksterne hardove, imam nalog na spotify ali ga nikad ne koristim jer koji će mi, ne slušam ni preko deezera ni sličnih platformi, ne vidim svrhu toga, na youtubeu pustim nešto samo da bih video da li je vredno skidanja i da bih gledao spotove. Takođe, slušam često diskove i kupujem ih (mada još uvek nemam neku impresivnu kolekciju al proširuje se redovno), al tada ono booklet u ruke, flajka piva ili vina ili kakav drugi stimulans i udri. Na slušalice slušam u svakom momentu, čak i kad idem do prodavnice. Najviše volim da slušam muziku u toku neke šetnje ili dok vozim bicikl. Slušam i u kolima, naravno. Nemam gramofon trenutno (ćale je prodao neki stari Thorens svojevremeno 90ih i ozbiljnu kolekciju ploča, verovatno najgori potez u životu iako su vremena bila zajebana), sve nešto odlažem da nabavim neki, mada me sve manje vuče želja ka tome, mislim da je malo hipsterska stvar, ja sam cd generacija, a i generalno sam aljkav sa stvarima pa bi me mrzelo da se cimam oko njega, volim da se uvalim i da kontempliram dok traje album, mrzelo bi me i da menjam stranu kamo li nešto ozbiljnije. Ipak, pošto se moja lepša polovina isto loži na te stvari plus se i aktivno bavi muzikom, verovatno ćemo nabaviti nešto. Volim i da slušam muziku pred spavanje, a recimo kada ne mogu da zaspim redovno pustim neki hip hop i komiram se za 3 minuta, stari trik koju uvek pali. E da, uvek slušam cele albume, nikada ne pravim neke shuffle liste i slično, ponekad pustim na repeat ako je baš neka hitčina. Na poslu ne slušam muziku, zbog prirode posla to nije moguće i bio bih 5 puta manje produktivan.

South of heaven je npr vrhunski omot.

Pa sigurno ti signature modeli nisu loši, plus ja ne znam nikog ko ima way of wade a kamo li mccollumov model u srbiji, ali ova srednja i niža klasa modeli su baš subpar u odnosu na nike i adidas. E da, možete da probate sa nekim Underarmour modelima ako ste skloni eksperimentisanju.

Možda ja baš nisam merodavan jer sam malo elitista kad je obuća u pitanju a posebno patike za basket. Ja igram dosta često a pošto sam prosečne visine i igra mi se zasniva na kretanju i brzim promenama pravca, jako mi je bitno da imam dobre gilje a em se ložim nenormalno na to. Imam Kobe 9 cactus za napolje, Air Jordan 29 koje su zaista odlične patike al sam u poslednjih par godina više u fazonu low cut, i najzad Kobe AD exodus koje su mi za salu al nisam baš prezadovoljan performansama iako su prelepe estetski. Ove kineske marke tipa li ning, anta i slično nisam nikad lično probao al rekli su mi mnogi da su krš. Za neke pristojne pare uvek mogu da se nađu npr neke adidas sa boost tehnologijom, npr neki Dame Lillard modeli, meni su ružni ali kažu svi jako dobre patike. Isto tako i hyperdunk Nike modeli.

Koliko često igraš? Zašto bi kupovao ove kineske krntije ako igraš relativno često?

Ovo je kul:

Dajem iznova i iznova šansu ovom albumu, al ne vredi, ostajem pri inicijalnom mišljenju. Baš ništa spec.

To je naravno savršeno razumljivo. Danas je ponuda koncerata ipak nemerljivo bogatija. Nisam razumeo ovaj deo oko besparice, koliko god da smo mi kurac od države, ništa ne može da se poredi sa besparicom devedesetih. Koncerti su jednostavno bili retki i nije moglo naročito da se bira pa se logično išlo na sve.

Sve tačno, ja sam ih osim tad u Hali Sportova slušao i u SKC-u ono sa Kojotom kad je SMF bio predgrupa (valjda na Prophecy turneji) i tad je već bilo sve dosta skromnije nego tad u HS. Nakon toga sam izgubio interesovanje za taj bend i nisam ih više jurio ali naravno nemam ništa protiv što dolaze i bilo bi super da imaju još više fanova ovde, posebno mlađih. Možda čak i svratim na BeerGarden da čujem kako to sad izgleda, iako su i oni kao bend i sama ta manifestacija dosta obezvređeni u odnosu na izvornu priču.

Taj Soulfly 2003. je stvarno bio ludnica koncert, toliko su svi bili željni da čuju ne samo Sepulturine hitove, već je i Soulfly tada, za razliku od danas, bio vrlo aktuelan i svež bend. Meni ostalo u najlepšem sećanju. Naš kad bi neki bend tog tipa danas mogao da napuni takav prostor, nikad...

Složio bih se da se ATHOW izdvaja kvalitetom i da im je to najbolji album (verovatno čak ubedljivo) ali ne ide mi to u ovu kategoriju, imaju oni još dobrih albuma.

Ubica stvar.

Preludi su Car Bomb.

Jes da ekstenzivno tumačim pravila teme, ali meni je to to, prosto ne mogu da verujem da je jedan tako dosadan bend izdao takve albumčine back in the days (a one ipak kvantitativno čine manji deo njihove diskografije). Ovo sa pesmama je bezveze, kod ogromnog broja izvođača se može pronaći po nešto polu-interesantno, al da je neko sranje a da izda baš dobar ceo album - e to je već malo ređe.

Entombed. Prva tri albuma klasa, sve nakon toga težak snoozefest.

Super novi Martyrdod, ništa topla voda al kokanje fino, melodije taman koliko treba, ukucavanja po lobanji sasvim dovoljna doza. Bait and switch naaća.

Sinmara briše patos ovim lagano, al nisu zapravo ni za poređenje po zvuku.