Haos sam ja

Do kurca povika kapetan stari, do kurca viknuse u glas mornari

Ide se na MRS.

Na Exitu nisam bio jos od kada su gostovali podgrejani lesevi Bad Brainsa, a kako vidim tesko da ce se to ista promeniti u bliskoj buducnosti.

Garganjua - Through the void. Razbija album, death/doom, stoner, čak i funeral doom i post metal elementi. https://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=5561914

Novi Grayceon. Odličan. https://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=5563227

Otkazaše do jaja izvođači Ihsahn, Saint Vitus, Diablo swing orchestra, November's doom i Graveyard. Bukvalno sam sve hteo da ih čujem. Zamene i više nego nedostojne + lokalni bendovi koji ionako sviraju pre podne. Šajze. Jedino kul što su Persefone potvrdili.

Tanak album realno. Kao što rekoh, instrumentali su najbolji, posebno "Miasma". "Rats" je stvarno super pesma, ima sve elemente na visokom nivou. Ovo ostalo nekako neubedljivo, glam rock ("dance macabre"), nekakvi nu metal uplivi ("see the light" u refrenu), "pro memoria" je jedna od najtupavijih pesama koju su ikad izbacili, i na kraju umesto da završe sa "helvetesfonster" nepotrebna "life eternal". Nema ovde niđe hita u maniru "cirice", "square hammer" ili "from the pinnacle...", da ne pominjem bombe kao "body and blood" ili "monstrance clock". Ide ovaj lagano na poslednje mesto po rangiranju. I to kažem ja koji sam fan i kome ni malo ne smeta pozeraj, teatralnost, rip off-ovanje BOC ili šta im se već zamera. Jednostavno, tanke pesme ovog puta sa izuzetkom "rats" i instrumentala.

Meni nekako cudan album. Najvise mi se svidjaju instrumentali. Moram jos da poslusam.

Meni vokal bas profi. Ima tanji glas generalno ali ga sjajno kontrolise. Vokalni aranzmani su fantasticni. Prijalo bi povremeno da malo zagrebe svakako. Ne zvuci mi kao bas kao Maynard, nema tu setu u glasu, a svakako mi je do jaja sto niti je onaj tipican gay grcajuci emo template vokal niti je ono usiljeno power/heavy napevavanje. Dva najgora vokalna stila. Cak bih da mi neko prisloni pistolj na slepoocnicu radije izabrao prvi.

Slušao sam "This is love, this is murderous" kao brucoš, pa reko da vidim da li su se ovi išta promenili od tad. Nisu, ostadoše zarobljeni u 2003-oj.

Niko ne rip-offuje tako dobro Dissection kao Uada. Meni nije loš ovaj novi, mada nema tu sirovost i atmosferu kao prvi. I da, bio bi duplo efektniji da je barem za trećinu kraći.

Dobar album. Imao sam bojazan da će da ga izfušare ali jok. Nastavljaju svoju uhodanu priču od kako je Tomi došao u bend, ne odstupa to previše od standarda koga su postavili ali mojim ušima prija. Logičan nastavak prethodnika koji mi je bio ponajbolji Amorphis još od ohoho, nakon tanjeg "Circle" i ultra hitičnog jajeta. Jbga, naboli su ljudi formulu da zvuče mega melodično a da opet nije cheesy, a sve više forsiraju i growl koji se super uklapa, baš prirodno na ovu standardnu njihovu podlogu. Najbolja stvar u vezi Amorphisa je što ne možeš da ih pomešaš ni sa jednim bendom, apsolutno unikatan izraz imaju uprkos tome što je njihova muzika prilično prijemčiva i nekako by the book skladna. Super pesme su mi "the bee", "message in the amber", "heart of the giant", a možda i najbolja je bonus track "as mountains crumble".

Razbija Alkaloid. "In turmoil's swirling reaches" baš vuče dosta na Tool, a ima tih uticaja i u drugim pesmama, recimo pri sredini "rise of the cephalopods". Ovaj album ne može da se svidi samo onima učaurenim na svojoj mentalnoj terasi.

Bice kod tapkarosa al elitnih.

VOICES - frightened AT THE GATES - to drink from the night itself TESSERACT - sonder IHSAHN - amr DIMMU BORGIR - eonian AURA NOIR - aura noire TIGERS JAW - charmer ROSETTA - quintessential ephemera ARSIS - united in regret JEX THOTH - blood moon rise

Eo recimo Black Dahlia Murder jede ovaj novi ATG za užinu.

Fantastičan je novi Voices. Izuzetan kao celina, baš sam oduševljen. Volim London ali ne bih se složio da je ova ploča nastavak te. Kao što sam pisao, meni je London vrlo turoban i siv, apstraktan i nekako Kafkijanski, baš je dočarana ta atmosfera izgubljenosti u nepreglednom prljavom gradu, među zapišanim uličicama i fabričkim dimnjacima. Sa druge strane, Frightened ima neku optimističnu notu, dosta je šareniji, dosta eklektičniji. Baš širok spektar osećanja izaziva, a sve je nekako skladno. Jedan od onih albuma koji mora da se posmatra kao celina i da se sluša u cugu. Same pesme nisu nešto tehnički nabudžene a opet je album prekomplikovan, više atmosferski nego instrumentalno. Čujem dosta Jasona Mendonce u vokalu Petera Benjamina, više nego ikad, e sad ko tu koga kopira i vrši veći uticaj na onog drugoga...nije ni bitno, zasmeta mi na momente što Akercocke u svom najsuptilnijem izrazu provejava ovde, naravno ne zbog zvuka već više zbog osećaja da bi moglo biti još originalnije. Ipak, velika je razlika između ova dva benda, Voices jeste metal ali zapravo i dosta više od toga. Stvarno genijalan album, ide ovo lagano među kandidate za AOTY.

Totalni snoozefest. Najzanimljiviji mi intro, outro i neki pasaži kao na "palace of lepers" ili "daggers of black haze". Ima ok rifova ali su nekako uklopljeni u amorfnu masu dosade. Tužno je što u sve irelevantnijem žanru danas ima bendova koji dobrano šiju legende poput ATG.

Svaka cast ekipi iz Mjolnira uopste na cimanju, sta god da bude na kraju. Leprous sa svakim albumom postaje komercijalno sve veci bend i verovatno imaju i sve zahtevnije uslove. Nadam se da ce se ovo privesti kraju jako i do samog kraja, sto bi rekao doajen sportskog novinarstva, PD.

Mislio sam snizili u odnosu na na pricu da su hteli veliku salu DOB-a. Nazalost, mislim da nema ni teoretske sanse da na njih kod nas dodje vise od 300 ljudi.

Nadam se da su Leprous snizili kriterijume glede prostora za cert.