Haos sam ja

VOICES - frightened AT THE GATES - to drink from the night itself TESSERACT - sonder IHSAHN - amr DIMMU BORGIR - eonian AURA NOIR - aura noire TIGERS JAW - charmer ROSETTA - quintessential ephemera ARSIS - united in regret JEX THOTH - blood moon rise

Eo recimo Black Dahlia Murder jede ovaj novi ATG za užinu.

Fantastičan je novi Voices. Izuzetan kao celina, baš sam oduševljen. Volim London ali ne bih se složio da je ova ploča nastavak te. Kao što sam pisao, meni je London vrlo turoban i siv, apstraktan i nekako Kafkijanski, baš je dočarana ta atmosfera izgubljenosti u nepreglednom prljavom gradu, među zapišanim uličicama i fabričkim dimnjacima. Sa druge strane, Frightened ima neku optimističnu notu, dosta je šareniji, dosta eklektičniji. Baš širok spektar osećanja izaziva, a sve je nekako skladno. Jedan od onih albuma koji mora da se posmatra kao celina i da se sluša u cugu. Same pesme nisu nešto tehnički nabudžene a opet je album prekomplikovan, više atmosferski nego instrumentalno. Čujem dosta Jasona Mendonce u vokalu Petera Benjamina, više nego ikad, e sad ko tu koga kopira i vrši veći uticaj na onog drugoga...nije ni bitno, zasmeta mi na momente što Akercocke u svom najsuptilnijem izrazu provejava ovde, naravno ne zbog zvuka već više zbog osećaja da bi moglo biti još originalnije. Ipak, velika je razlika između ova dva benda, Voices jeste metal ali zapravo i dosta više od toga. Stvarno genijalan album, ide ovo lagano među kandidate za AOTY.

Totalni snoozefest. Najzanimljiviji mi intro, outro i neki pasaži kao na "palace of lepers" ili "daggers of black haze". Ima ok rifova ali su nekako uklopljeni u amorfnu masu dosade. Tužno je što u sve irelevantnijem žanru danas ima bendova koji dobrano šiju legende poput ATG.

Svaka cast ekipi iz Mjolnira uopste na cimanju, sta god da bude na kraju. Leprous sa svakim albumom postaje komercijalno sve veci bend i verovatno imaju i sve zahtevnije uslove. Nadam se da ce se ovo privesti kraju jako i do samog kraja, sto bi rekao doajen sportskog novinarstva, PD.

Mislio sam snizili u odnosu na na pricu da su hteli veliku salu DOB-a. Nazalost, mislim da nema ni teoretske sanse da na njih kod nas dodje vise od 300 ljudi.

Nadam se da su Leprous snizili kriterijume glede prostora za cert.

Ujedno i poslednji njihov relevantan album. Sve nakon toga zesci pad kvaliteta.

Ti bas volis Our darkest days. Jedan od boljih certova u mom zivotu Ignite u Budimpesti tamo 2007e.

Moze ta Rosetta. Ostavi mi kontakt na pm.

I nije neka steta. Krajnje mediokritetski bend.

Leprous opet na Evro turneji u septembru, opet sa Agent Fresco, 14.09. u Zagrebu.

yup, zapravo ceo ex-Agalloch osim Haughm-a plus Aaron John Gregory iz Giant Squid

Side projekat Don Andersona dok ne stigne novi Sculptured:

Ima nekih solidnih momenata kroz album, ali se sve vreme slusajuci ga pitam sta sam ga kog kurca uopste i skidao kad me ovaj bend odavno ne zanima niti nudi nesto sto je meni licno interesantno. Septicflesh mi je recimo za dva koplja bolji, kao primer benda koji neguje relativno slican sympho zvuk.

Minsk bi bio bas do jaja, strasan album im je onaj poslednji a i stariji su odlicni. Nadam se da Elektropionir nije opcija, ali verovatno jeste. GIAA sam gledao onomad u Politehnickoj, bilo super tad mada su oni meni sve dosadniji.

Meni ovo grozno.

Dosta tanak ovaj novi. Jos su ovi singlovi sto su ranije izbacili ispale najbolje pesme. Meni je refren na "luminary" fantazija, "king' je zanimljiva pesma, dosta su tu eksperimentisali, medjutim ubrzo album postaje prilicno dosadan i nekako prazan, ima super zavrsni rif na "juno", "smile" je prosecna, ovo ostalo jako neubedljivo, neka ambijentala sve vreme uz po koji reciklirani rif sa prvih albuma. Bas je sve nekako sklepano, uprkos standardno nabudzenom zvuku. Daniel super peva naravno ali malo je ekipa postala talac njegovog guranja u prvi plan. Pojedinacno je sve ok ali u zbiru nimalo uzbudljivo.

Dobar album, kompaktan. Bas mi je kul i sto je uradio i pesmu kao sto je "twin black angels", cisto da pokaze da i to moze. Jes cheesy do jaja ali nije losa, naravno da je za puritance abominacija. Zvuk bubnja, narocito dobosa, je de facto grozan, mnogo sterilno i industrijski bezdusno. Osecam jak Leprous vajb na albumu. Dosta drugaciji album od "Arktisa", nekako nadrkaniji i plasticniji, ali pesme su jako dobre. Favoriti "samr", "where you are lost and i belong", "marble soul" i "wake", odlican je i ovaj dugacki closer.

Vrtim ovih dana malo MOTW diskografiju. Majko mila, kakav je to bend bio! KD je imao i neminovnih promasaja i neuspelih eksperimenata (barem po mom misljenju) ali MOTW jok, sve 10.