Eo ovako je to izgledalo iz moje perspektive:
Warm-up party (Dan nulti):
Stigli na legende ROOT, dobra svirka, Big Boss kao gospodin sedi u stolici i sere nešto na češkom u pauzama (razumeh samo neizbežno "kurva!" i "brutal sex"). Nisam baš neki die hard fan pa nisam ispratio poslednja izdanja ali svakako solidno sve to zvuči i izgleda u paketu. Posle njih, češki grindcore GRIDE, meni su se prilično svideli, energično i precizno, zvuče bolje nego neka izvikanija imena. Naravno, pevanje na češkom, razumeh samo...kurva. SUICIDAL TENDENCIES su imali najduži set na festivalu (sat i 40 min) ali su razbili. Izrokaše sve same legendarne hitove, Mike je i dalje izrazito komična figura kao i basista čileanac, polu-hobit. Lombardo dobar, mada je imao i boljih izdanja, kao da se još malo uhodava sa ST, ali je zato Dean Pleasants na gitari razvalio. Fellow metalcima su bile smešne kliše životne lekcije kojima ih je Mike podučavao sa bine, posebno kako je jako bitno ustati nakon pada sa skejta. Publike dosta (nikad do sada na BA nisam išao dan ranije) i fina žurka naročito na ST.
Dan prvi:
Zakačih u prolazu BLEED FROM WITHIN, ovakva muzika je prestala da me zanima pre 10-ak godina, ništa spec, b liga metalcorea. SHELTER je imao kratak ali sladak nastup, gomilica ispred bine je solidno podržala dok je Ray Cappo metalcima propovedao o Krishni i hardcore vrednostima. Zapamtio sam i da je jedan od gitarista imao prelepog zelenog Les paula. Posle njih pravo poselo koje su priredili STEVE'N'SEAGULLS, za Srbe kao izmišljeno, bluegrass obrade rock i metal himni, veoma veselo i energično, dušu dalo za neke masovne manifestacije na kojima je ulaz za dž. COMEBACK KID sam gledao treći put, prvi put na velikoj bini i mogu sa sigurnošću da potvrdim da su oni trenutno najbolji live new school hardcore bend na planeti. Odziv publike fenomenalan, znali su se i tekstovi, jako prijatno iznenađenje za mene, stvarno dominantno. Ovo je baš muzika za uživo nastup, mnogo zanimljivije nego sa trake. BRUJERIU sam ispratio sa pola mozga, prilično smeće od benda, glupe fore i ne naročito ubedljiva svirka. Na oriental bini je u međuvremenu počela KUROKUMA, otpanjen do daske neki atmospheric sludge sa DM elemetima, nije loše ali ne baš ni za pamćenje dugo. Žurka se tek zahuktavala sa THE BLACK DAHLIA MURDER koji su isporučili svoje, kao i uvek. Nije tajna da na BA uvek pokidaju, veliki circle pit-ovi potvrđuju da su oni jedni od miljenika ovog festivala. Jebiga, ovi momci baš drže kvalitet, strašno dobro zvuče uživo i pratim ih maltene od početka karijere, sigurno jedna od najboljih pojava koje su te rane 2000-e iznedrile. Trevor naravno jedan od gotivnijih frontmana u metalu. HELMET sam odgledao mahom sa tribina, ćalački jumpdafuckup groove sve vreme, Page Hamilton je baš delovao srećno kao malo dete. Dobra svirka, malo suvkasta ali generalno sasvim ok od jednog od nepravedno zapostavljenih bendova svoje generacije. Onda kreću CANNIBAL CORPSE i broj posetilaca kao da se odjednom udvostručuje. Legende dominiraju, set lista odlična, publika napaljena do daske, Corpsegrinder i njegova vratina odnose još jednu headbang pobedu. Jedino mi Mazurkiewicz nije baš sjajno zvučao al ajde. Potom jedan od highlighta festivala svakako, GOJIRA je demonstrirala moć, maksimalno masivan zvuk, Joe daleko bolji nego pre dve godine na istom mestu, Oroborus i Toxic Garbage Island su nedostajale, ali jbga, ne može se sve sabiti u sat vremena svirke. Dobro zezanje sa napumpanim orka balonima. Mario Duplantier je ljakse. Za razliku od ogromnog, razarajućeg zvuka Gojire, PARADISE LOST je zvučao dosta slabo, naročito prvu polovinu seta. Tanko, neujednačeno, Nicku kao da nije do života, a zaista nisam oduševljen ni zvukom mlađanog Finca za bubnjevima. Sredinom nastupa su se srećom malo pohvatali i popravili utisak nekim starim dobrim numerama. Ipak, jedan od retkih razočaravajućih trenutaka festivala. Prvi dan smo završili slušajući legendarni TORMENTOR koji je naspram nekih prethodnih izvođača zvučao kao srednjoškolski bend, ali jasno je da njihov forte nije u preciznosti i tehnici. Attila jeben kao i uvek, dodao je oceni bar 2 poena na svoje vrišteće sposobnosti. Bend jeste zvučao malo zarđalo i neusvirano, što se i dalo za očekivati ali sve u svemu sasvim zadovoljavajuć nastup za kraj večeri.
Dan drugi:
Dosta rano smo se nacrtali ispred bine da bismo čuli PERSEFONE. Sunce je pržilo ali nam nije smetalo. Fenomanalan bend iz Andore ne zvuči toliko moćno uživo kao na snimcima ali opet sasvim pristojan nastup, doduše bez basiste koji je imao nekih problema. Videlo se koliko su iskreni i koliko im je drago što su na BA. COUNTERPARTS sam pogledao neobavezno i ova mlađarija definitivno nije sam krem mlažih posthardcore bendova, tek suvi prosek. EXHORDER je zvučao napaljeno, besno i energično ali meni je ovakva muzika prilično suva i ravna, pa sam hvatao dah za ostatak dana. U međuvremenu napravih verovatno zajeb festivala pa sam umesto Municipal Waste slušao pod šatorom prosečni drone/sludge BLUES FOR THE RED SUN, baš ništa specijalno dok su me sve uveravali da je na MW bila totalna ludnica. Ostadoh u šatoru do daljnjeg jer je BLOOD INCANTATION rasturio, jedno od prijatnijih iznenađenja festivala. Moćno, uvežbano, zlokobno i pre svega riffgazmično. Definitivno bend za praćenje u budućnosti. MORTIISA sam slušao možda 10 minuta, nekom je možda ono kul, meni je smeće. A onda jedan od lepših momenata, GREEN CARNATION je zvučao divno, prirodno, organski (nakon silnog burgijanja duple bas pedale kod ostalih, baš je fino legao ovaj suptilniji zvuk). Kjetil je sijao od zadovoljstva što sviraju i prenosio te vibracije na publiku, koje nije bilo previše ali nije ni bitno...ovaj bend je jedan od (poprilično) skrivenih dragulja muzike. Možda u budućnosti zavrede malo više poštovanja jer po svemu sudeći spremaju nov materijal. Sjajno iskustvo, u svakom slučaju. Trčali smo ka šatoru ponovo samo da bi se još jednom razočarali, PALLBEARER definitivno nije uživo isti bend kao i studijski. Bili su pojačani do daske, pod silnom mikrofonijom ali tanani glas Breta Campbella nije baš mogao razgovetno da se probije kroz taj zvučni zid. Šteta, ovaj bend baš volim ali su mnogo bolji kompozitori nego svirači, što i nije tako loše. U Beogradu su na PL zvučali znatno bolje. Umesto na Myrkur, otišli smo na oriental na GRAVE PLEASURES i bila je to fina doza prijemčivog gothic rocka koja nam je trebala. Nisam ostao do kraja jer su me leđa ubijala, pa sam otišao taman kad je nestalo struje prekinuvši i GP ali i Myrkur na glavnoj bini. Gospođicu Brunn su prebacili na drugu glavnu binu ali je u međuvremenu nastao mali požar pa je ona prekinula nastup, dakle ko je došao zbog nje mogao je da čuje možda 15 minuta materijala. MOONSPELL zato nisu imali nikakvih problema, još jedan ubedljiv i iskren nastup portugalskih heroja. Nisam neki naročit fan ali skidam kapu za istrajnost i entuzijazam, oni uvek zvuče dobro i profesionalno. Meeeephistooooo. Uhvatih drugu polovinu BOLZERa, ajaoj kakvo razbijanje u izvedbi dva čoveka. Okoi Jones stvarno izgleda zastrašujuće, ogroman lik, kao neku zver da su izveli da svira. Odličan nastup, hype oko Bolzera sasvim opravdan. LAIBACH sam odslušao/odgledao sa tribina, nikada fan od mene ali apsolutno su omađijali veći deo publike svojim "ispiranjem mozga" i scenografijom. Valjalo se spremiti za poslasticu večeri. CONVERGE je jedan od mojih omiljenih bendova pa sigurno nisam objektivan, a i goreo sam od želje da ih vidim tek drugi put u životu, prvi put još od No Heroes turneje. Jebem li ti lebac ražani, itekako su me zadovoljili. Ben Koller je mašina, a i ostali su sa toliko žestine i emocije sipali svoje. Imao sam osećaj da je set trajao jedan minut, toliko sam bio u transu i toliko sam želeo da sviraju duže. Ono što je ostalo od mene odslušalo je MARDUK za kraj druge večeri, jeben nastup, baš zverski, treći put slušam njih i možda su sad bili najbolji do sada, bubanj jedan od boljih na festivalu, posebno među ekstremnijom bratijom, lele boške.
Eo ovako je to izgledalo iz moje perspektive: Warm-up party (Dan nulti): Stigli na legende ROOT, dobra svirka, Big Boss kao gospodin sedi u stolici i sere nešto na češkom u pauzama (razumeh samo neizbežno "kurva!" i "brutal sex"). Nisam baš neki die hard fan pa nisam ispratio poslednja izdanja ali svakako solidno sve to zvuči i izgleda u paketu. Posle njih, češki grindcore GRIDE, meni su se prilično svideli, energično i precizno, zvuče bolje nego neka izvikanija imena. Naravno, pevanje na češkom, razumeh samo...kurva. SUICIDAL TENDENCIES su imali najduži set na festivalu (sat i 40 min) ali su razbili. Izrokaše sve same legendarne hitove, Mike je i dalje izrazito komična figura kao i basista čileanac, polu-hobit. Lombardo dobar, mada je imao i boljih izdanja, kao da se još malo uhodava sa ST, ali je zato Dean Pleasants na gitari razvalio. Fellow metalcima su bile smešne kliše životne lekcije kojima ih je Mike podučavao sa bine, posebno kako je jako bitno ustati nakon pada sa skejta. Publike dosta (nikad do sada na BA nisam išao dan ranije) i fina žurka naročito na ST. Dan prvi: Zakačih u prolazu BLEED FROM WITHIN, ovakva muzika je prestala da me zanima pre 10-ak godina, ništa spec, b liga metalcorea. SHELTER je imao kratak ali sladak nastup, gomilica ispred bine je solidno podržala dok je Ray Cappo metalcima propovedao o Krishni i hardcore vrednostima. Zapamtio sam i da je jedan od gitarista imao prelepog zelenog Les paula. Posle njih pravo poselo koje su priredili STEVE'N'SEAGULLS, za Srbe kao izmišljeno, bluegrass obrade rock i metal himni, veoma veselo i energično, dušu dalo za neke masovne manifestacije na kojima je ulaz za dž. COMEBACK KID sam gledao treći put, prvi put na velikoj bini i mogu sa sigurnošću da potvrdim da su oni trenutno najbolji live new school hardcore bend na planeti. Odziv publike fenomenalan, znali su se i tekstovi, jako prijatno iznenađenje za mene, stvarno dominantno. Ovo je baš muzika za uživo nastup, mnogo zanimljivije nego sa trake. BRUJERIU sam ispratio sa pola mozga, prilično smeće od benda, glupe fore i ne naročito ubedljiva svirka. Na oriental bini je u međuvremenu počela KUROKUMA, otpanjen do daske neki atmospheric sludge sa DM elemetima, nije loše ali ne baš ni za pamćenje dugo. Žurka se tek zahuktavala sa THE BLACK DAHLIA MURDER koji su isporučili svoje, kao i uvek. Nije tajna da na BA uvek pokidaju, veliki circle pit-ovi potvrđuju da su oni jedni od miljenika ovog festivala. Jebiga, ovi momci baš drže kvalitet, strašno dobro zvuče uživo i pratim ih maltene od početka karijere, sigurno jedna od najboljih pojava koje su te rane 2000-e iznedrile. Trevor naravno jedan od gotivnijih frontmana u metalu. HELMET sam odgledao mahom sa tribina, ćalački jumpdafuckup groove sve vreme, Page Hamilton je baš delovao srećno kao malo dete. Dobra svirka, malo suvkasta ali generalno sasvim ok od jednog od nepravedno zapostavljenih bendova svoje generacije. Onda kreću CANNIBAL CORPSE i broj posetilaca kao da se odjednom udvostručuje. Legende dominiraju, set lista odlična, publika napaljena do daske, Corpsegrinder i njegova vratina odnose još jednu headbang pobedu. Jedino mi Mazurkiewicz nije baš sjajno zvučao al ajde. Potom jedan od highlighta festivala svakako, GOJIRA je demonstrirala moć, maksimalno masivan zvuk, Joe daleko bolji nego pre dve godine na istom mestu, Oroborus i Toxic Garbage Island su nedostajale, ali jbga, ne može se sve sabiti u sat vremena svirke. Dobro zezanje sa napumpanim orka balonima. Mario Duplantier je ljakse. Za razliku od ogromnog, razarajućeg zvuka Gojire, PARADISE LOST je zvučao dosta slabo, naročito prvu polovinu seta. Tanko, neujednačeno, Nicku kao da nije do života, a zaista nisam oduševljen ni zvukom mlađanog Finca za bubnjevima. Sredinom nastupa su se srećom malo pohvatali i popravili utisak nekim starim dobrim numerama. Ipak, jedan od retkih razočaravajućih trenutaka festivala. Prvi dan smo završili slušajući legendarni TORMENTOR koji je naspram nekih prethodnih izvođača zvučao kao srednjoškolski bend, ali jasno je da njihov forte nije u preciznosti i tehnici. Attila jeben kao i uvek, dodao je oceni bar 2 poena na svoje vrišteće sposobnosti. Bend jeste zvučao malo zarđalo i neusvirano, što se i dalo za očekivati ali sve u svemu sasvim zadovoljavajuć nastup za kraj večeri. Dan drugi: Dosta rano smo se nacrtali ispred bine da bismo čuli PERSEFONE. Sunce je pržilo ali nam nije smetalo. Fenomanalan bend iz Andore ne zvuči toliko moćno uživo kao na snimcima ali opet sasvim pristojan nastup, doduše bez basiste koji je imao nekih problema. Videlo se koliko su iskreni i koliko im je drago što su na BA. COUNTERPARTS sam pogledao neobavezno i ova mlađarija definitivno nije sam krem mlažih posthardcore bendova, tek suvi prosek. EXHORDER je zvučao napaljeno, besno i energično ali meni je ovakva muzika prilično suva i ravna, pa sam hvatao dah za ostatak dana. U međuvremenu napravih verovatno zajeb festivala pa sam umesto Municipal Waste slušao pod šatorom prosečni drone/sludge BLUES FOR THE RED SUN, baš ništa specijalno dok su me sve uveravali da je na MW bila totalna ludnica. Ostadoh u šatoru do daljnjeg jer je BLOOD INCANTATION rasturio, jedno od prijatnijih iznenađenja festivala. Moćno, uvežbano, zlokobno i pre svega riffgazmično. Definitivno bend za praćenje u budućnosti. MORTIISA sam slušao možda 10 minuta, nekom je možda ono kul, meni je smeće. A onda jedan od lepših momenata, GREEN CARNATION je zvučao divno, prirodno, organski (nakon silnog burgijanja duple bas pedale kod ostalih, baš je fino legao ovaj suptilniji zvuk). Kjetil je sijao od zadovoljstva što sviraju i prenosio te vibracije na publiku, koje nije bilo previše ali nije ni bitno...ovaj bend je jedan od (poprilično) skrivenih dragulja muzike. Možda u budućnosti zavrede malo više poštovanja jer po svemu sudeći spremaju nov materijal. Sjajno iskustvo, u svakom slučaju. Trčali smo ka šatoru ponovo samo da bi se još jednom razočarali, PALLBEARER definitivno nije uživo isti bend kao i studijski. Bili su pojačani do daske, pod silnom mikrofonijom ali tanani glas Breta Campbella nije baš mogao razgovetno da se probije kroz taj zvučni zid. Šteta, ovaj bend baš volim ali su mnogo bolji kompozitori nego svirači, što i nije tako loše. U Beogradu su na PL zvučali znatno bolje. Umesto na Myrkur, otišli smo na oriental na GRAVE PLEASURES i bila je to fina doza prijemčivog gothic rocka koja nam je trebala. Nisam ostao do kraja jer su me leđa ubijala, pa sam otišao taman kad je nestalo struje prekinuvši i GP ali i Myrkur na glavnoj bini. Gospođicu Brunn su prebacili na drugu glavnu binu ali je u međuvremenu nastao mali požar pa je ona prekinula nastup, dakle ko je došao zbog nje mogao je da čuje možda 15 minuta materijala. MOONSPELL zato nisu imali nikakvih problema, još jedan ubedljiv i iskren nastup portugalskih heroja. Nisam neki naročit fan ali skidam kapu za istrajnost i entuzijazam, oni uvek zvuče dobro i profesionalno. Meeeephistooooo. Uhvatih drugu polovinu BOLZERa, ajaoj kakvo razbijanje u izvedbi dva čoveka. Okoi Jones stvarno izgleda zastrašujuće, ogroman lik, kao neku zver da su izveli da svira. Odličan nastup, hype oko Bolzera sasvim opravdan. LAIBACH sam odslušao/odgledao sa tribina, nikada fan od mene ali apsolutno su omađijali veći deo publike svojim "ispiranjem mozga" i scenografijom. Valjalo se spremiti za poslasticu večeri. CONVERGE je jedan od mojih omiljenih bendova pa sigurno nisam objektivan, a i goreo sam od želje da ih vidim tek drugi put u životu, prvi put još od No Heroes turneje. Jebem li ti lebac ražani, itekako su me zadovoljili. Ben Koller je mašina, a i ostali su sa toliko žestine i emocije sipali svoje. Imao sam osećaj da je set trajao jedan minut, toliko sam bio u transu i toliko sam želeo da sviraju duže. Ono što je ostalo od mene odslušalo je MARDUK za kraj druge večeri, jeben nastup, baš zverski, treći put slušam njih i možda su sad bili najbolji do sada, bubanj jedan od boljih na festivalu, posebno među ekstremnijom bratijom, lele boške.
