Angelystor

Da otvorimo novu sezonu, dosta se odmaralo

Oni rani albumi bili i ostali zlato, baš šteta jebena. Meni on i na tim skorašnjim snimcima nekako delovao standardno polusjebano, nisam imao pojam da ima nešto ozbiljnije iza toga. Pre svega žal ovako mlad da napusti, pa i da je 50x manje dobru karijeru imao.

RIP Blackfield

Norveškog 👓 Meni se solidno dojmio film, samo mi je drago pre svega što nije čista komedija, jer ionako film kreće maltene kao reklama za pivo Što reče moja žena u drugom delu filma "dobro su se setili da je alkohol i depresant". Na kraju mislim da su našli dobar balans između veselja i depresije. Možda sam očekivao da će malo više biti stvarno "istraživanja" i tako toga, tako da je analitičar u meni blago razočaran. Pre svega oni ekrani sa izveštajima nekako ništa nisu konkretno doprineli filmu, a očekivao sam. No, to na stranu, stvarno maestralna gluma, meni sva četvorica bila odlična. I svakako još veću težinu dobio film kada saznah ono o reditelju. Jak 8.5 A kad sam već tu, viđen i Soul, uredno feelgood Pixar ostvarenje, samo me je dosta manje radilo nego npr. Inside Out i sl. ostvarenja iz prethodnih godina. Cinik u meni od početka skonta da su napravili faktički prvi Pixar sa crncima u glavnim ulogama i nisam mogao da se ostavim toga da je to glavni razlog za postojanje crtaća, u smislu da ućutkaju neke postojeće ili predstojeće kritike. Sa druge strane, neki drugi cinik bi mogao da me komentariše kako nemam problema da gledam dansku komediju sa četiri belca i ne razmiljaš o tome ali sve su to zabave ovog jebenog doba. Mimo toga, prva polovina mi je fenomenalna, sve posle toga painting by numbers, izforsiran kraj izuzetno. 7/10

A jebem ti stvarno ovu godinu ako je ovo post godine.

Zadnji haul godine

Doom Potato

A jes' dobra pesma

Da završavamo polako sa ovom godinom. Honourable mentions, purely fucking alphabetical: Akhlys – Melinoë [ne oduševljen, ali ima potencijala, def međ najboljim black izdanjima godine] Conception – State of Deception Cryptic Shift - Visitations From Enceladus [Vazda mi ovo u glavi ostalo tako Vizije iz Enčilade] Falconer – From A Dying Ember Hällas – Conundrum Imperial Triumphant – Alphaville Lord Vigo - Danse De Noir [Mislim da ne delim isto oduševljenje sa ostalima ovime, ali jes faktički naj doom izdanje godine] Manticora - To Live to Kill to Live Mekong Delta - Tales Of A Future Past Sepultura – Quadra Ulcerate - Stare Into Death And Be Still [Počasna nagrada za najbolji album za slušanje na slušalicama] Unleash The Archers – Abyss Wobbler - Dwellers of the Deep Top 10 10. Eternal Champion - Ravening Iron Svaka godina bez novog Atlantean Kodexa je teška, ali uz ovakve albume, izdržaćemo. 9. The Night Flight Orchestra – Aeromantic Realno kao celina nije bogznašta, ali ovih par hitova koji me rade, rade me predobro. 8. Khthoniik Cerviiks - Æequiizoiikum Jedini bend kome moraš da kopiraš i ime benda i ime albuma kada ih pominješ. Ni za sam opis nije lakše, bilo je već više pokušaja na forumu, pa da ne dosipam i ja novo Voivod močvara poređenje. 7. Paradise Lost – Obsidian Pravi je dokaz tome koliko je ovo duga godina što se maltene osećam kao da je ovo izašlo prošle godine, a ne u maju. Jedan od onih albuma koji sam pustio maltene čim mi stigao disk. 6. Pyramaze - Epitaph Proggy power ili powerasti prog, kako bilo, naprosto lepota od albuma. 5. Ensiferum – Thalassic Ubedljivo najveće iznenađenje godine za mene. Aj i što je i prvi Ensiferum album da mi se baš svideo posle cca. 10 godina, nego što mi se i toliko svideo da upadne međ’ top10, i to na ovako solidno jaku godinu. 4. Vulkan – Technatura O ovome je već isto mislim dovoljno rečeno i na ovoj temi i na progu, ali samo ću dodati i lični dojam da skontah vremenom da je ovo bend koji mi najviše ispunjava Porcupine Tree void. 3. Persuader – Necromancy Ovo mi je prvo izguralo Mantikoru iz top10, a onda postalo i jedan od albuma godine. Faktički comeback, faktički najbolji power godine. 2. Anaal Nathrakh – Endarkenment Vremenski verovatno ništa više nisam slušao nego ovaj album u 2020. Još ne da dosadi, one prve tri pesme uvek deluju kao dupli šot espresa da sam dobio. 1. Havukruunu - Uinuos Syömein Sota Riffovi od kojih padaš na kolena uz zakltevu da ćeš biti bolji čovek. Vokali i horovi od koji želiš da kreneš da učiš finski. By far najbolje otkrovenje godine, fenomenalna diskografija, ovaj album (za sada) definitivni vrhunac iste.

Disclaimer da sam svestan da je ovo tipa petina Marillion diskografije, ali meni je jebiga Fish era mnogo draža, faktički posmatram kao bend za sebe

Posle Wobblera i Vulkana, nađoh i treći prog heart-throb za ovu godinu Sa ovog novog ima samo singlova na YT, koji su više u 80s hitići fazonu, ali mi se to baš najviše i dojmi kod benda, dobar spoj 70s i 80s retroa na albumu. Dosta jak Camel duh, sve u svemu otopiše mi se ganglije na ovaj zvuk

Ko voli The Fast Show, ne znam jel ste znali da postoji serija samo o Swiss Toni-ju Nije ne znam šta, ali ono, s obzirom da je serija prema liku iz jebenog skeča koji se vrti oko iste fore uvek, iznenađujuće je ok Ima epizoda i na ytu

Meni ovo stvarno iznenađujuće dobar album. Pustim ga svaki put u fazonu aj može malo neki DM da drlja u pozadini, i nađem sebe kako pratim riffove bangam Može da se skrati pesmu-dve, ali ništa strašno realno. Teško da će mi upasti na neki toplist, ali svakako bih ga držao ispred Skeletal Remainsa, Necrota i tako nekih ovogodišnjih nazovi čudesa.

Ma meni smešno što su pre samo dve godine radili re-release i sad evo opet. A tipa pre toga bio 2012. remaster isto. Malo ga preteraše.

Ma je li. Landing stvarno bio strava album, drago mi da je tako i inače posmatran. Ovo sve posla toga na gomili ne može ni da mu priđe.

To je bilo ne remasteru/reizdanju Imaginationsa od pre dve godine

Ovo mi je bilo glupo još na papiru, ali je još triput gluplja ideja kada se sluša.

55 Preimenuj naslov u "Ranking all the albums I've listened to in 2020"

Teško mi naći nešto posebno negativno da kažem za Skycrest, sem što mi već upali malo u neki štanc mod. Maalo možda više zvuči kao stariji Savior nego prethodni albumi, ali to su nijanse. Kul naslovna, Piet zvuči super kao i uvek, i nema ništa posebno iritantno od pesama. Ono, dobar nemački feelgood power koji je super dok ide, ali posle stajanja malo toga ostaje u glavi.

Slušao neko onaj Sundinov Mitochondrial Sun? Prvi straightforward ambijentalika, doduše ima DT DNK tu i tamo pa i bude interesantno. Drugi više neki ambijental black metal, ili bar pokušaj blekmetala, no svakako ima tu i tamo delova za koje pomislim "voleo bih da ovo uletelo na novi DT".