Secracon

...i isprobaš ako želiš.

Pa dobrog Fendera ne možeš kupiti u prodavnici na žalost. U stvari možeš teoretski. Mitro-s je kao neki zastupnik za Fender, ali imaju uglavnom samo japanske moderne modele, što veze nema sa starim fenderima. Možeš da naručiš kod njih i američkog vintage reissue ili neki drugi nadrkani model, ali onda će te izaći preskupo, čekaćeš minimum pola godine, a nećeš moći ni da je isprobaš pre kupovine. Mislim da su oglasi i „puštanje pipaka“ kroz kroz krug poznanika najbolje rešenje. Malo-malo pa naiđe neki Fender. Moj je do mene dospeo vrlo povoljno jer je bio u lošem stanju, a i prethodni vlasnik nije znao šta poseduje. Ja sam ga dobio kao „štajaznam, osamdeset neko godište“. Kasnije sam ga u Budimpešti odneo na restauraciju i modifikaciju, što me koštalo više nego sam instrument. Kažem i modifikaciju, jer sam češljić i kotnu ploču menjao u metalne. Tek tada se po pečatu koji je na vratu, i po nekim tamo brojevima ispostavilo da je definitivno 1962. godište. Usralo me. Zvuči kao precision sa crnim pojasom... Imam neke snimke sa njim, i mogao bih da ti ih pošaljem da imam neku normalnu konekciju, a ne usrani modem. Jebiga, idem na internet k’o biciklom... Da snimke prepravljam u 56 kbps mp3 nema smisla jer nećeš ništa čuti. Javiću ti ako budem imao neku svirku u BG, što ne verujem da će biti uskoro, ali je najbolji način da ga čuješ... Cheerz!

NIKADA!!! Uložio sam ne samo mnogo para, već i ceo život u nju... Cheerz!

Jednostavno dvoklikneš na midi traku i kucaš. Ako je kanal sveže otvoren onda je kanal prazan i nema na šta da klikneš, pa te to muči garantovano... U'vatiš olovku i nacrtaš jedan pazan deo na željenom midi kanalu. Posle dvoklikneš na nacrtanu prazninu i edituješ je najredovnije. Garantovano postoji i lakše i pravilnije rešenje, no i ja tek od nedavno koristim Cubase SX 2, i za sada sam prokljuvio ovu varijantu. Cheerz!

Pretražio sam malo slike i naišao sam na jednu gde se vidi ceo Kramer. Mada možeš isti takav bass da vidiš na skoro bilo kojoj slici Riblje Čorbe, gde je Miša Aleksić sa instrumentom. Evo stavio sam i Fendera. O jolani nemam sliku, a digitalni foto aparat nemam pa ne mogu ni da je uslikam. Cheerz!

A jel ćeš se ovoga: pridržavati koliko i ovoga: ??? Cheerz!

Citat na citat. Dakle, više sustaina i srednjih, masivniji zvuk kod vratova koji su neck through. Kramer 720, Popularno poznat kao "Miša Aleksić model", čak mi je i iste boje. Ako klikneš na moj profile, videčeš ga na onoj mojoj pozerskoj slici. To sam ja i to je moj Kramer. Nisam hteo da stavljam kojekakve idiotarije sebi za sliku, nisam dovoljno maštovit... Slažem se u potpunosti. Te matore firme su se zaista pokinezile poslednjih godina. Evo sad je i Gibson o'šo ukurac! No, moj Fender je skroz nadrkan i 1962 godište je Cheerz! ps. Pisaću i o magnetima uskoro...

Gazda, to je totalno drukčije sviranje, drukčiji bubnjevi, drukčije snimanje i drugačija produkcija. Pitaj me na probi da sad ne pišem opet roman... ps. Portnoy Awake je trigger isto koliko i ceo opus Finnvox. Cheerz!

Neki od postova koji su me inspirisali za ovaj moj novi roman, koji će da se odnosi na materijale od kojih se prave instrumenti: Za skoz potpuna i stručna objašnjenja je zaista potreban Nurg. Ja mogu reći samo ono što sam ja tokom 12 godina sviranja iskusio, naučio ili čuo negde... Ja sam prvenstveno muzičar i ne bavim se pravljenjem instrumenata. U opremu se mnogo bolje razumem. Tačnije mnogo manje ne razumem. Ne bih znao da kažem tačno šta je važno kod drveta. Generalno mogu reči da gušće drvo valjda ima više harmonika, pa i veći opseg, više visokih. Da ne bih puno tupio u prazno, reći ću ono što znam o onim materijalima sa kojima sam se ja sretao, i koja su i najčešća. „Poglavlja“ su označena podvučenim delom na koja se odnose, i u posebnim su pasusima pa vi preskačite šta vam je nebitno. Sorry zbog dužine... Ima raznih materijala. Tu i tamo ćete naleteti na neke egzotične varijante tipa Bubinga ili slično. To su materijali koje koriste najčešće kod basova, i najčešće Warwick, i sudeći po modelima koje od toga prave verovatno su dobri materijali. Ja ne znam ništa o posebno o njima. U ostalih 95% slučajeva ćete nailaziti na: Vratovi i tela: Javor (maple) – najčešći materijal za vrat gitare. Tu nema toliko mogućnosti da se zajebe nešto pogrešnim izborom materijala. Vrat mora da izdrži silu kojom je vuku žice (mislim da je to kod 4 string basa nekih 60-ak kg, prosečne žice na standardnom štimu), pa se stoga i Jolana pridržava toga da je vrat od javora. Tu može da se grbavi jedino na taj način da se vrat sastavlja od više lajsni. Pogrešno je mišljenje da je lepljeno drvo slabije, jer nije. Drvo kada se zalepi, će pre pući pored nego gde je lepljeno. Razlog zbog čega lepljenje nije popularno je taj, što lepak ne prenosi zvuk. Kada je gitara „neck through body“ onda je i srednji deo tela od javora, što je sasvim razumljivo. Inače se ovo drvo mnogo koristi i za izradu tela. Javor je (valjda) teško drvo, i spada u dobre materijale. Ima oštar ton. Preko distorzije je vrlo agresivan zbog tih reskih visokih. Jasen (ash) – jako slično javoru, čak i na izgled (jedino što javor nema one porice, i kanda je svetliji malo). Meni se čini da ima za nijansu manje oštrine od javora, ali malkice toplije srednje tonove. Takođe ima rezak zvuk. Nisam nešto viđao vratove od ovog materijala. Lipa (basswood) – mekano drvo, i verovatno je u americi vrlo jeftino, pa je u za nas finansijski pristupačnoj kategoriji instrumenata vrlo često. Na žalost ne zvuči baš kako treba. Fali mu svega. Od konkretnih tonova ima jedino nekih mlitavih dobokih i cičućih visokih. Zvuči kao one mini linije sa ugrađenim light show-om. Varka. Drvo je toliko loše, da gitaristima redovno ispadnu šrafovi od federa floyd-a, jer se drvo raspane oko šrafa. Mo’š ga noktom udubiti. Ibanez-u je ovo jedno od najboljih materijala sa kojim radi. Često se na gitare od ovog govneta stavljaju dobri magneti, pa tako dobiješ onaj tipičan našminkani Ibanez bass zvuk, koji je uživo super, ali na snimku se jednostavno pojede. To je i normalno, jer nije ni na kojim frekvencijama dovoljno jak i konkretan da prođe kroz mix. Mahagoni (mahogany) – egzotično drvo, koje ima super osobinu da nema čvorova. Postoje mnoge vrste mahagonija, i u to se već ne razumem. Ona dobra varijanta bi trebalo da je teška. Gibson je proslavio ovo drvo. Do nedavno (pre dve-tri godine) je Gibson samo od ovoga pravio skoro sve gitare. Ima vrlo jasne sve frekvencije, i nema ništa posebno izraženo. Možda neke tople srednje, ja bih rekao. Probajte Gibson Les Paul Custom gitaru. E to je sve od mahagonija (osim ukrasnog top-a). Dobar primer basa od tog materijala je takođe Gibsonov model, mislim da se zove Thunderbird, ili Firebird. Onaj što ga svira Nikki Sixx. Mahagoni je takođe materijal koji se pored javora koristi baš često za vratove, mada sam vratove od mahagonija viđao samo u kombinaciji sa telom od mahagonija, i najčešće u set-in ili all-through varijanti. To je Gibsonova šema. Cela džitra mahagoni, rosewood ploča i udri. Ti matoriji instrumenti svi imaju taj neki zvuk, koji ima neke na prvo slušanje naporne duboke, nejasan ton, težak zvuk, pa ih mi metalci često pljujemo, jer volimo zveketave Ibaneze. Sa druge strane, činjenica je da će u studiju baš ti matori teški instrumenti biti namanje problematični za miks. Ja ni na jednom svom snimku gde sam svirao na Fenderu nisam morao da se drkam sa ekvilajzerima. Kada sam svirao Washburna, pa posle Kramera, sam uvek malko popravljao naknadno da bi izašlo na mixu. Jova ili Joha (Alder) – Drvo koje je sličnih karakteristika kao jasen ili javor, ali malko lakše. Zvuči kao jasen na dijeti. To je najbolje drvo koje ćete naći u Ibanezovom programu, ako izuzmemo one top modele od mahagonija i nekih egzotičnih čuda. Moja netačna ali logična pretpostavka je da se Agathis se počeo koristiti kada su već svi shvatili da je lipa govno, pa su firme morale da pređu na novo ali još neizvikano loše drvo. Nešto je malkice konkretnije od lipe. Možda. Kotne ploče: Moguće da je bitno i da li je kotna ploča lepljena ili je vrat u komadu i šipka stavljana zguza ispod one lajsne, no ne verujem da to baš toliko utiče na zvuk. Mada opet ima sloj lepka... ...alo Nurg spasavaj!!! Ono što znam da čini bitnu razliku između javora i ostalih materijala je da se javor lakira, a ostali ne (ili barem ne tim lakom). To već utiče na zvuk. Ja imam dva instrumenta (ako jolanu ne računam). Jedan sa rosewood vratom, i jedan sa maple vratom. Ima razlike. Mada veliki deo razlike potiče od debljine vrata. Tu ću samo uzgred da spomenem kako malo ljudi gleda na to ali debljina vrata jako utiče na zvuk. Pobogu pa to je minimum dve trećine, a najčešće tri četvrtine cele dužine uz koju rezonuje žica... Tanki vratovi imaju manje dubokih, razumljivo. Ja na Fenderu imam banderu od vrata u koju je šipka stavljana zguza pa i nema kotne ploče. Na Krameru imam rosewood na tanjem vratu od Fenderovog. Ako probam da se ne osvrćem na razliku u masivnosti zvuka moja dva instrumenta i ako poredim i sa iskustvima sa drugim instrumentima na kojima sam svirao, rekao bih da je Maple malko staklenastiji. Verovatno zbog laka. Čini mi se da rosewood ima malo topliji zvuk i brži ali kraći attack od javora. Na fretlesima i na nekim skupim modelima se stavlja ebanovina (ebony). To mora da ide na fretlese jer je to drvo dovoljno tvrdo da ga žica neće pojesti. Skupo je pa se ne stavlja na pragaše. Mnogi pacijenti po uzoru na Pastoriusa vade pragove iz rosewood-a. Sam Pastorius je rekao da tu gitaru koristi samo na svirkama jer da na njoj i vežba bi se ploča pojela u roku od od’ma. A on je i imao para da je šalje kod majstora minimum jednom mesečno na generalku (!!!). Ebanovina je slična rosewood-u. Ja bih rekao da ima duži attack od rosewood-a ali ne kao javor. Postoje još neki materijali za kotne ploče, i ja sam isprobavao neke takve instrumente, ali mi je to uvek bilo tu negde oko rosewood-a. Prvenstveno sam i zbog toga došao do zaključka da najveću razliku stvara upravo lak koji ide na javor, a ne ide na ostale materijale. Materijali sa kojima neke firme najčešće rade: Fender, Music Man, Spector, Rickenbacker: telo: javor, jasen, ponekad jova; vrat: javor; kotna ploča: javor, rosewood, tu i tamo neke druge varijante Matoriji modeli Fendera se nisu pravili od jove. Tu je jasen bio glavni. Gibson: do uvođenja novih zakona o ekologiji i očuvanju životne sredine u SAD pre koju godinu, na svojim popularnim modelima su koristili skoro isljučivo mahagoni, a za kotnu ploču rosewood. Neki manje popularni modeli su od javora, jasena. Sad prave od svega. Za jako velike pare i od mahagonija... Warwick: sve živo. Od javora do bromwanqungruthe i „#%$%&$#%& Moderne firme tipa Yamaha, i sve što je made in japan, pa i nove serije Fendera (made in japan): Telo: uglavnom jova, agathis, tu i tamo javor, ili jasen, a nekada i lipa ili agathis; vrat: javor; kotna ploča: rosewood ili javor Moderne firme tipa Samick, lošiji Ibanez, Johnson, itd...: telo: iverica, veštački materijali, a za ljubitelje drva ima i lipe. Top modeli su od jove. Vrat: javor ; kotna ploča: rosewood, maple Gitarski hardver: Kobilica: Teoretski bi trebalo da ima što manju masu da ne zadržavaju zvuk. Tako da te kobilice sa nameštanjem ovoga i onoga i retrovizorom i držačem za cigaru i koka kolu nekada idu na uštrb zvuka, mada danas ima finih materijala koji su i čvrsti a i ne sputavaju rezonovanje žice. Pogledajte matore Fendere iz pedesetih i čezdesetih. Tu je fizički neizvodljivo napraviti prostiju kobilicu. Ali nije teška kao da ima posebno podešavanje svake žice. Na Krameru imam vrlo modernu kobilicu, i ne primećujem nedostatak sustain-a. Češljić: To je onaj najčešće plastični deo na vratu kroz šta prvo prođu žice nakon čivija. Verovali ili ne, utiče na zvuk. Koriste se plastični, metalni i češljići od kosti. Ja sam stavljao metalni i prezadovoljan sam. Čak i metalna maska (ja je imam na Fenderu) utiče na zvuk malo. Metalne maske takođe malko bolje štite od elektromagnetnih smetnji, mada je minimalna razlika. Spoj vrat-telo: Može da bude all-through, lepljeno, ili šrafljeno. Najčešće je ovo poslednje. Lepljen vrat na bass-u još nisam video, ali Gibsonove solo gitare su najčeće takve. Taj spoj je ono preko čega se sve vibracije vrata gitare prenose na telo i stvaraju mogućnost zajedničkog rezonovanja. Nekada su to tri-četiri (ili više) šrafa, što je najgore. Nekada je to sloj lepka, ali na većoj površini nego presek tri-četiri šrafa, što je jako dobra varijanta, ali je na bassevima još nisam viđao (verovatno s razlogom, Nurg gde si?), a najbolje je kada je sve iz jednog dela. Tada ima najviše sustaina, i u poređenju sa šrafljenim vratom više srednjih tonova. Fendera ništa ne sprečava da sve modele pravi šrafljene. Gitara od 200-250 evra: Nađi nešto polovno. Skupi kintu i čekaj. Traži van većih gradova. Čitaj oglase. Ako hoćeš da ti preporučim neku firmu, i ja bih ti prvo savetovao Yamahu. Eventualno Washburna. To su dovoljno okej instrumenti koji nisu toliko izvikani, a u najgorem slučaju zvuče kao Ibanez. U toj kategoriji cene gledaj da je barem neko normalnije drvo... To su vam moja iskustva. Garantovano sam štošta zaboravio, ali već je i ovo predugačko. Cheerz!

B.C. Rich je generalno dobra firma, i kao i sve druge i ova ima ogranke po dalekom istoku, i vrlo verovatno si i ti naleteo na neki takav komad pa zbog toga pitaš. Sve te gitare koje se prave po raznim Korejama, Tajvanima i u najgorem slučaju u Kini, su pravljene na traci, bez nekog rigoroznijeg pregleda kvaliteta, i to većina u istoj fabrici, bez obzira na marku. Samo se šablon promeni. Ima par velikih fabrika na dalekom istoku i sve velike firme odatle naručuju svoje jeftinije modele, i oni im to izrađuju po licenci. Dakle, ne može se ništa posebno reći za tu firmu. Trebalo bi da kažeš tačan model. Osnovne stvari, kao što su materijali od kojeg je napravljena, bi trebalo da piše u katalogu. Ako je neka lipa (eng. basswood) ili nešto još gore, onda teraj to u kurac! Ako je materijal okej, ali je ipak daleki istok, onda ti je to kao da si pitao "A kakav li je leskovački roštilj u Laosu?" (ili u Teheranu) To ti je lutrija. zavisi kako ih usere... Ako je B.C. Rich made in USA, onda bi to trebalo da je vrlo solidna metal bass gitara. Nemoj da očekuješ da će Marcus Miller to ikada svirati... ...niti da ćeš na tome ikada sviratiu Mrcus Miller-a. Cheerz!

Aha! Dakle, konsonantni intervali pod distorzijom zvuče definisanije, od disonantnih. Na kraju krajeva to je i logično. Ovo je bila zajebancija sa stručnim izrazima, no bitno je da sam ja sve shvatio. Hvala! Koristim najmanji font jer uglavnom pišem romane, pa neću da mi post bude cela strana, i smanjenjem fonta pokušavam malkice da skratim svoje postove, makar vizuelno... Evo sada nisam. Cheerz!

To jesu izrazi za vrlo slične pojave. Često se i koriste pogrešno. Ja se već ne sećam dovoljno tih stvari, ali one i ne mogu da se precizno objasne, već samo onako šta bi to teoretski trbalo da bude. Kada se kaže overdrive, misli se na onaj zvuk koji dobiješ kada neko matoro pojačalo prepanjiš. Odatle , a i iz tog vremena je i izraz. To su uglavnom slabije distorzije, i mnogo više osetljive na dinamiku. Pojava klipovanja pojačavača. Da postoji školski udžbenik za ovo, tu bi pisalo da se to koristi u blues-u i hard rock-u. Distorzija bi opet po nepostojećem školskom udžbeniku trebala da bude naprava koja se u suštini sastoju od dve diode vezane u kontraparalelu, pa se tu onda sve iznad 0.6 V seče, i trebalo bi da ima jače izobličenje od overdive-a. FUZZ je meni najveća enigma. Skroz sam zaboravio, jedino mi se iz podsvesti "javlja" da ima nešto dvostruko u sebi. Možda je ona kontraparalela duplirana, a najverovatnije je da ja sad već pričam gluposti. Gargamel bi trebalo da zna, koliko sam skontao on se ovde najaktivnije bavi lemilicom od svih nas... Što se tiče zvuka, overdrive bi trebalo da ima dosta suv zvuk i puno srednjih. Distorzija bi trebalo da ima više harmonika, a FUZZ najviše, i ujedno i najneobuzdaniji zvuk od ova tri. Ono najvažnije je da se danas ove sprave prave na svakakve načine, i po boji tona joj na kraju nadenu neko ime koje najviše odgovara, pa se precizno ni ne može odjasniti. Te stvari već odavno nisu ono što bi po nekoj matoroj jedva postojećoj definiciji trebalo da budu. Nisam više toliko u tim elektonskim vodama, pa ne znam baš najbolje, ali pošto vidim da ti još niko nije odgovorio, možda ti ovo bude značilo nešto... Cheerz!

Zaboravih da dodam da nije dovoljno samo zameniti magnet, kada se stavlja aktivan umesto pasivnog, jer uz aktivne magnete idu i potenciometri drugih vrednosti, koji se dobijaju uz magnet. Tako da je "aktivna elektronika" potpuniji izraz. Cheerz!

Pozdrav! Izvinjavam se na kasnom odgovoru, ali nisam bio pri računaru nekoliko dana... Pasivne magnete neću objašnjavati posebno, jer ih uglavnom svi mi imamo. I da odmah razbijem jednu misteriju i pijačarsku laž, koja je vrlo infantilna, ali na žalost, mnogi nasedaju na to: Aktivan magnet ima bateriju, i ne postoji aktivan magnet bez baterije. Upoznao sam neke klince kojima su uvaljali gitare sa "Select designed by EMG" pasivnim magnetima i ubedili ih da su aktivni. Dakle aktivan magnet koristi mnogo slabije magnete i elektronski pojačava signal posle... ...Uff... Kako da ne budem preopširan, ali i razumljiv... Ajde, skratiću i neću zalaziti u elektroniku... Aktivni magneti kao prvo imaju linearniju prenosnu karakteristiku (znači generalno više basova i visokih, mada to zavisi i od modela). To je bio i cilj kada su ih smišljali. To mnogima u poređenju sa pasivnim nesavršenim zvukom zvuči sterilno. Kod nekih aktivnih magneta je toliko ispeglan zvuk, da samo drvo gitare nema onoliki uticaj više na zvuk koliki bi imalo da je magnet pasivan. Takav je na primer Bartolini. Ja ga lično ne volim. EMG mnogo više ostavlja originalan zvuk drveta. Nije tačno da drvo ne igra ulogu kod aktivnih magneta. I dalje je bitno drvo, samo se može desiti da ga aktivan magnet "pojede" kod slabijih gitara, jeftinijih Ibaneza na primer. Aktivni magneti imaju i jači signal, pa ih gitaristi zbog toga vole, jer mogu da imaju jaču distorziju. Kod nas basista to ne igra toliko važnu ulogu. Neka pojačala imaju posebne ulaze za aktivne i pasivne bass gitare. Ta dva ulaza se razlikuju samo po ulaznom otporu. Dakle onaj aktivan ulaz malkice oslabi signal, da ne bi bilo izobličenja, a posle sve ide na isto strujno kolo. Ja lično smatram glupim kada se pored ta dva ulaza stavi i gain potenciometar, jer je taj potenciometar u principu isto to, samo može da se podešava. Ja recimo u životu nisam ubo bass u aktivan ulaz, čak ni kada sam svirao aktivnjaka, jer mi uvek malko uštroji zvuk. Više volim da ja sam sa gain-om namestim kako mi odgovara, ali ajde da ne skrećem sa teme... Ako niste sigurni u to šta radi koje dugme na pojačalu i zbog čega to radi, onda se držite tih natpisa, ipak nisu skroz bez veze, samo ih ja lično ne fermam puno... ...što je moja lična odgovornost, i moguće i greška. I najvažnije, aktivni magneti su mnogo manje osetljivi na raznorazne interferencije, i imaju manje šuma. U prevodu, možeš da sviraš ispod ogromne neonke i neće ti zujati kao kod pasivnog. Basisiti koji vole aktivne magnete, ih uglavnom gotive zbog zvuka, koji ima više basova i više onih praskavih visokih. Wooten ima EMG magnete, i time malko nadoknađuje gubitak basova zbog tankih žica koje koristi (G=0.30 ili 0.35, nisam siguran) Dakle, ako svirate moderan funky, aktivan magnet vam je pametan izbor, po mom mišljenju. Imaju i malko ispeglaniju dinamiku, pa će vam verovatno i kompresor manje nedostajati uz aktivne magnete... Rezime: Nije ni jedan bolji od drugog. Aktivni jesu smišljeni da bi bili boljhi od pasivnih, no suviše su različiti da bi moglo da se kaže koji je bolji. A danas se prave i pasivni magneti koji skoro šiju aktivne u jačini... Razlika je u zvuku. Gitaristima su aktivni zahvalni zbog distorzije i lakših "pinch harmonics"-a, a basisitima zbog konkretnijeg, modernijeg tona i mogućnosti da se vrlo lako dobije onaj fenomenalni DI-box zvuk (koji ja ne podnosim organski). Ako se ložite na vintage zvuk, zaboravite aktivnjaka. Na basu se uglavnom svira na clean-u, bez distorzije a aktivan magnet je tu malko sterilniji od pasivnog. Cheerz!

Ako ti je aktivan bass, može biti i do starih baterija... ...mada, ako uzmem u obzir to da si rekao da ti je i džeksna sjebana, i kabel prekida, pa na osnovu takvog stanja instrumenta pokušam da pretpostavim koliko redovno ga sređuješ i vodiš računa o njemu, mislim da je krajnje vreme da taj bass ode kod majstora. Cheerz!

Verovatno je glupo što ti ovo pišem, jer to svi znaju uglavnom, osim glupih basista poput mene ... ASIO 4ALL se stavlja NA postojeći driver, dakle NE TREBA da skidaš stari, kao što je to potrebno kod KX drivera. Meni je sve proradilo bez naknadnih podešavanja, no ASIO4ALL ima mnoštvo opcija i parametara i trebalo bi da pomogne koliko-toliko... Imaš opciju da klikneš na sliku Einstein-a, i tada imaš milion parametara i možeš sve da podešavaš, a i razjebeš. To je opcija za one koji znaju šta rade, i razumeju se. Kad klikneš na sliku George W. Bush-a, imaš jedan jedini šugavi parametar, i to i budala razume. Ne poznajem tvoju zvučnu karticu, pa ne mogu ništa više da ti kažem. Cheerz!

Evo da probam da napišem i ja jednom u životu kratak post: Ibanez, ako je za 220 evra, onda je uglavnom dobar koliko i ZOOM 505 II. Tubescreamer je overdive pedala koja nema jaku distorziju, i koju najčešće koriste blues muzičari, ređe matoriji metalci i rokeri za gain booster. Uprkos činjenici da je jedna od najpopularnijih pedala na svetu, i ne bez razloga(pogotovo matoriji modeli), ja mislim da ti to ne treba. Za sada. Cheerz!

Paz, vako jarane, ja sam već skoro pola Mishomor-a napiso. Mislio sam da bi bilo dobro onu gajbu pive što ti dođem za frizuru, da kupim pa da se namjestimo negdje između pomenute gajbe pive i računara, i da ga završimo više. A i gajbu takođe. Može i raja doć, defakto... Ima i Bahro nekih čelčnih rifova, onih praaaaaaaaaaaaaavih. Nego ovaj Zaim zajebava. Neće da mi dođe po onu Anathemu, a i sada propagira neku bezalkoholnu filozofiju. Zaime, matere ti saber'se bolan! Selam! Ibro.

Gazda, baš si mi ga satero... Dođe mi da više nikada ništa ne pišem nigde. A Reinert-a nisam slušao uživo, ali Portnoy-a za razliku od tebe jesam. Vole te tvoj basista... Bubnjari sa kojima sam u mađarskoj radio su uglavnom koristili Borlai Gergő signature. To je zapravo jedan kroz jedan Vinnie Colaiuta model palica, samo je duplo jeftiniji. Košta oko 5 Evra par, ali kažu ti ljudi koji su se prešaltali na te palice da im se više isplate te nego obične BigStick. Ove Borlai signature su od kvalitetnijeg drveta. Hickory valjda, to vi bubnjari već znate na šta mislim... Isto ih proizvodi BigStick, samo na žalost kod nas taj model ne može da se nabavi. Čudi me da ti o tome još nisam "kenjao" na probi... E a sada zaista više neću da kenjam na ovom topicu u koji se zaista ne razumem puno, ma koliko mi bio zanimljiv da ga čitam. Cheerz!

A šta je to frutela?

Evo, da podstaknem raspravu, lično mislim da je car nad carevima, ali nema taj drajv kao Portnoy... Evo, glupi basista je rekao... Cheerz!

T' iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiid'(i)!!!!!

Pazi, njega niko nije zvao na svirku, a došao je...

Nije bez razloga...

Ajde Kiki ne seri! Znamo i ti i ja da to nije moguće u našem slučaju... Cheerz!