oʞɾoƃ

^ovo je tema BM noviteti

Uz svo poštovanje autorima, meni je ovo predosadno, nijedan jedini rif mi nije u glavi ostao. Merrimack škola monotonog mid-tempo black metala.

U jebem ti, ovaj abortus sam i zaboravio.

Ajde da otvorim ja onda. 10) Reverorum ib Malacht – Ter Agios Numini Prethodni, sada već kultni album je bilo teško svariti, a žanrovski se ovim albumom nisu mrdnuli ni pedalj. Hrišćanski (katolički) black metal bez gitara? Zvuči kao loša zajebancija, ali ovi likovi se definitivno ne zajebavaju. Ako je ova atmosfera nalik najboljim Abruptum momentima zvučni prikaz hrišćanstva, onda satanizam nije ni potreban. Jedini razlog zašto album nije više na listi jeste što nije baš na nivou savršeno bolesnog prethodnika. 9) Draugsól – Volaða Land Pravi islandski epic black metal dragulj, upravo ona vrsta svežine koja je izdigla scenu do statusa koji trenutno uživa. Apsolutno ništa novo pod kapom nebeskom u kompozicijskom smislu, ali su ti postojeći elementi dovedeni do savršenstva. Voleo bih da Enslaved posluša ovaj album. 8) Impetuous Ritual – Blight Upon Martyred Sentience Album koji suvereno nastavlja tragom svojih prethodnika, spoj Portala i najgrđeg war metala. Prva pesma već nagoveštava da su uneli dašak eksperimentalnosti koji se možda ne bi očekivao od njih. Ipak, ekipa je žrtva svog uspeha i nisu uspeli da nadmaše pećinsku atmosferu prethodnog albuma. 7) Dumal – The Lesser God Grupa nikogovića iz Pensilvanije, koja izgledom pripada više panku nego black metalu, pojavila se niotkuda i izbacila jedan od najboljih black metal albuma istočnoevropskog (Drudkh) stila koji sam čuo u poslednjih par godina. Nekoliko trenutaka su nabod atmosfere kakvog se ne bi postideli ni mnogo stariji i iskusniji bendovi. 6) Rebirth of Nefast – Tabernaculum Može li biti loš debi album projekta koji izdaje NoEvDia? Realno ne može. Lik koji kao producent stoji iza praktično svakog albuma koji je proslavio islandsku underground scenu pripremio je lepo iznenađenje u obliku albuma koji se ne može baš direktno uporediti ni sa jednim izdanjem u istoriji žanra. Album je mukotrpno stvaran devet godina, što se i ogleda u pažljivoj kompoziciji gde se prosto oseća da je sve na svom mestu. Čak se ne bih usudio ni da ga nazovem black metalom. 5) Bestia Arcana – Holókauston Ne, album nije na nivou savršenog prvenca, ali je Hellmouth svakako najbolja pesma koju su napisali. Lično ne vidim često pominjane paralele sa Nightbringerom, ovo je daleko ozbiljniji i mračniji materijal. Black metal za sladokusce. 4) Selbst – Selbst Čovek bi od black metal projekta iz Venecuele očekivao verovatno hiljaditu Darkthrone kopiju, ali u pitanju je sušta suprotnost – prelep, slojevit black metal koji se ne stidi da u svaku pesmu ubrizga svoje brojne uticaje, od Deathspell Omege do Dissectiona. Jedina mana mu je što je ponekad preambiciozan za sopstveno dobro, nekim pesmama bi godila jednostavnija struktura. 3) Aosoth – V: The Inside Scriptures Sve ono što je Aosoth pokušavao da napravi od III kulminiralo je ovim albumom – ispostaviće se, opravdano, s obzirom da bend prestaje da postoji u dosadašnjem sastavu. Produkcija, atmosfera, rifovi, ritam, sve je savršeno dozirano za perfektno izbalansiran album i primer kako već omrznut disonantni pristup itekako može da bude interesantan u 2017. godini. Nije se mogla poželeti bolja labudova pesma. 2) Wolves in the Throne Room – Thrice Woven Ovo je bukvalno poslednji bend od koga sam očekivao da izbaci ovakav comeback album. Nakon što su otišli u post-/hipsterske, a potom i u (loše) ambient vode, otpisao sam ovaj sastav zauvek. Međutim, oni su se bez ikakve najave vratili i apsolutno rasturili moje predrasude pitkim, melodičnim albumom gde je na prvom mestu uvek njegovo veličanstvo Rif. Daleko najbolji album ovog sastava. 1) The Ruins of Beverast – Exuvia Postoje albumi koji svojom jedinstvenošću i atmosferom pomeraju granice žanra, i ovo je jedan od njih. Bilo kakav pokušaj da se rečima opiše putovanje na koje ovo izdanje vodi bio bi nedovoljan. Indijanska tema i raznolikost instrumenata čine album još mističnijim nego što bi inače bio. Uprkos dužini od 70+ minuta, ovo je jedno od onih umetničkih dela koje prosto tera na instant repeat. Vredi pomenuti i EP-jeve, koji su ove godine bili izvanredno plodan format: 5) Luminous Vault – Charismata 4) Aversio Humanitatis – Longing for the Untold 3) Muka – Sveta Stoka 2) Fides Inversa – Rites of Inverse Incarnation 1) Schammasch – The Maldoror Chants: Hermaphrodite Razočaranje godine bi svakako bila Myrkur, a moram priznati da sam više očekivao i od Emptiness.

Pajdoman Blake Judd se vratio u sedlo.

Ne znaš ti kako se kažnjavaju muslimanke za Aliju.

kakav daunovac jeboteživot

Je l' ovog lika Pink zaposlio kao osobu sa smetnjama u razvoju, kako bi dobio poreske olakšice? Ne vidim drugo objašnjenje.

Ne znam da li sam se ikad ovoliko napujdao na neki film od trejlera.

Martröð je dobar, ali nije baš na nivou koji bi čovek očekivao od takve supergrupe.

Intervju za Bardo: http://www.bardometh...soth-interview/ Sad znamo zašto se bend raspao, dakle. MkM i INRVI se zakrvili.

Thor teško govno. Umesto superherojskog filma su nam dali parodiju superherojskog filma. Daleko najgori MCU film do sad, 3/10. Jebali vas one-lineri.

Film je mogao slobodno da bude i animiran jer je ceo urađen kao crtać. Osim toga je svakako bolji od katastrofe zvane BvS, a samim tim i od najgoreg filma u istoriji blokbastera, Man of Steel. Međutim, ceo DC universe izgleda sve više i više kao bleda kopija Marvela. Inače, ume li neko da mi objasni svrhu Aquamana u ovom scenariju? Pošto je lik bio bez kontakta sa vodom 95% vremena, pa ono.

Najveći uspeh je što je Dragoljub Mićunović još uvek živ.

IDEMO

Nije to fora, nego jedna stranica spada pod Earache, a druga pod Season of Mist. Nije bend napravio ni jednu ni drugu

pa kućeš boljih rifova od Blood Libels ja se i dan-danas naježim kad krene Rot posle onog introa

Ne

I meni se činio tako u početku, ali sam posle 4-5 slušanja dovoljno uronio u njega da promenim mišljenje. Ono što mi je na prvi mah delovalo previše repetitivno i dosadno je zapravo hipnotična varijanta istog besa i agresije koja je bila tu i na Blood Libels (koji je i dalje bolje izdanje i jedan od top metal albuma ikada).

Suština. Svako ko tripuje da je Kosovo na bilo kom nivou deo Srbije ima ozbiljan poremećaj perceptivnih sposobnosti i logičkog rasuđivanja. Treba im ponuditi priznanje nezavisnosti pod uslovom da se severni deo pripoji Srbiji i državna imovina vrati ili otkupi od Srbije. To su realni pregovarački okviri. Sve ostalo je sviranje kurcu. Na kraju dana, naša sopstvena ekonomija će imati osetan boljitak od regularizacije robnih i novčanih tokova ka Kosovu. Trenutno se od iste bogate samo krimosi. Da ne pričam o posledicama priznanja Kosova na status Republike Srpske, Katalonije i ostalih spornih područja u Evropi, pa to bi bila bomba.

BST će verovatno ozbiljnije da se posveti The Order of Apollyon, INRVI kontam da će se baciti na novi VI full-length, a MkM će ili umreti, ili izdati još jedan Antaeus pa umreti.

Verovatno se MkM smorio.

"V: The Inside Scriptures" is a closing chapter of AOSOTH's musical and lyrical concept. Distinctive and downright suffocating, the album shows many differences to "III" and "IV: Arrow In Heart", the two previous full-length releases, especially in terms of atmosphere. The recordings took nearly three years and were interrupted by many events in the personal lives of Bst and MkM. At some point, the album was about to be abandoned and never released. Prilično jasno iz svega navedenog da im je to poslednji album.

Nikad nisam kontao šta je tako posebno u ovom bendu, a ovaj poslednji singl je blamantan za 2017. godinu.

mišem na Martinovića unbowed unbent unbroken