Jump to content
Sign in to follow this  
Vlaja Buraz

Richie Kotzen

Recommended Posts

Ne bih da trosim energiju na Kotzena, ali bih samo hteo da naglasim da Vai nije postavljao uslove tog tipa grupi Whitesnake :);)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uatvari ipak cu da trosim malo energije na Kotzena :)

 

Pitao me drug Vlaja po kojim je merilima Kotzen drkadzija, pa evo odgovora...

 

 

Prvo i osnovno, voli da pljuje kolege sto ja licno smatram da je za gitaristu njegovog statusa-kalibra veoma glupo i nepotrebno, da ne kazem detinjasto...ok je ponekad najesti govnima nekog ko ti je trn u oku, ali kada ti to predje u naviku...

 

 

Ima izuzetno veliko misljenje o sebi, sto je samo po sebi ok, ali ne kada se koristi u sledecem kontekstu:

"Ne znam zbog cega nece da me zovu, verovatno se plase da cu da ih pojedem" (slobodan prevod) ..."a mozda nemaju naviku da zovu gitariste bolje od njih samih"...ovo je Kotzenov odgovor na pitanje kada ce se pojaviti na G3...

 

 

Zatim, nepouzdan je i neodgovoran...da, to te ne cini automatski drkadzijom ali kao sto je Vlaja rekao zasrao je i Poison i Mr. Big svojim "ponasanjem" ...ok za Poison, mislim koga zabole kurac za to govno od benda :) ...ali Mr. Big je bio sasvim solidan bend sve dok se on nije pojavio :) ...ali opet, ne moze se naravno sve ovo pripisati samo njemu...

 

 

I za kraj spada u onu grupu ljudi koja se nadrka i lako razbesni kada popije...a ja licno takve ljude stvarno ne mogu da svarim...

Edited by Marty F

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro, a imaš li kakve dokaze za ovu stavke o pljuvanju, alkoholu, slobodnom prevodu i to? :)

 

Link za onaj čileanski web zine više ne radi, ali je bio poprilično otvoren pri tom intervjuu (po pitanju G3), za razliku od uobičajene priče tog kruga gitarista kako je sve divno i krasno i kako su svi mali drugari. Pri tom se ne sjećam nekog pljuvanja a znam da je spomenuo da mu je Vai udijelio komplimente.

Što se tiče pljuvanja kolega, jedino što ja znam je da je popljuvao (i pljuje) ove likove iz Poison, ali sa druge strane ima nevjerovatno poštovanje prema Vertu ekipi tako da je sve to izbalansirano. Mišljenje prožeto emocijama, svi ga mi imamo.

 

Dalje, ja sam rekao izvrnuo Poison i Mr. Big. :)

 

Taj album od Poison je jedini validan njihov album, a što se Mr. Big tiče, oni su njega zvali, a 3. i 4. album (sa Gilbertom) su svejedno kritični. Sheehan nije htio da radi sa Martinom tako da je tu Kotzen krpio krajeve.

Sam je Gilbert rekao da je razočaran kako je Mr. Big ispao s obzirom koliko je potencijala tu bilo.

 

Opet, sve je ovo priča napamet, jedino što bi se moglo podvesti kao činjenično jeste da je G3 (kao reper za neko poređenje) suviše korporativna priča i da se sa te strane Kotzen tu ne uklapa. No opet, Gile je uletio (ni 10 godina mu nije trebalo), uletiće i Kotzen tu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa nemam dokaze jer nemam obicaj da cuvam clanke i intervjue na compu, ali se vrlo dobro secam sta je pisalo...malo sam se iznervirao kada sam to procitao, i zgubio je dosta respecta od mene zbog toga...

 

Slazem se da je cela ta prica oko G3 korporativna...mislim zvali su jebenog Petrucci-ja evo vec 3 puta, a on je po meni sasvim prosecan i prilicno bezlican gitarista sa dosta jadnim smislom i osecajem za improvizaciju i sve tako "spakovan" u jedan high gain-teretana-Adidas-shred paket :) ...ali ono popularan je, prodaje karte, volu ga deca mLogo i uvek je nasmejan i poslusan :) ...ali, moram da priznam da se ipak porpavio na ovoj 07' turneji, tacnije pokazao je da ima jedno jaje :) ...a da li cemo ikada videti drugo ostaje na njemu da odluci :)

 

Kotzena po meni najvise koci cela ta njegova "negativna pojava" i mala psihicka nestabilnost, pa tek onda manjak popularnosti...ali ono, voleo bih da ga cujem sa njima, sto da ne :da: ...ali prvo hocu da vidim Bonamasu! :):da:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Slazem se da je cela ta prica oko G3 korporativna...mislim zvali su jebenog Petrucci-ja evo vec 3 puta, a on je po meni sasvim prosecan i prilicno bezlican gitarista sa dosta jadnim smislom i osecajem za improvizaciju i sve tako "spakovan" u jedan high gain-teretana-Adidas-shred paket :) ...ali ono popularan je, prodaje karte, volu ga deca mLogo i uvek je nasmejan i poslusan :)

 

Imas pivo za ovo :pivopije:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Izmjena: preskačem generaciju.

 

Pa eto, i ti si udario po Petrukiju, a sad, činjenica je da je njegova svirka dosadna da dosadnija biti ne može. Nabrajanje nota. Što onda Kotzen ne bi mogao da ga pljune kad popije 2-3 rakije a nema šta da pritisne nakon svirke (Čolin princip: Mjerkam te mjerkam i poslije svirke čekam...)?

:)

 

A sad, vidim da misliš onaj intervju za čileanski web zine što ja svojevremeno ostavih link, ali, mislim da si pogrešno shvatio kontekst. Mislim da je njegova izjava bila više u razočaranom stilu, kao "K'o da će im djeci zubi poispadati ako pokažu muda da izađu iz te korporativne sjenke i pozovu mene." Tako sam ja to shvatio.

Edited by Vlaja Buraz

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nego:

Ja kapiram da postoji neki, da se lepo izrazim "Zeitgeist" koji nekoga pogodi a nekoga ne. Svako ima nešto što jeste kao umetnik i ako je to u pravo vreme na pravom mestu, on ostaje zapamćen. U Kotzenovom slučaju on ima veliki problem što je krenuo kao shred lik, i onda napravio neko maleno ime kao takav, zatim je postao fusion davitelj, a paralelno došao do zaključka da je njegovo pevanje u kombinaciji sa bebi fejsom mnogo isplativije za plaćanje računa za struju pa postao i kantri bluz rok umetnik. I tu negde je meni problem, i zašto on neće isplivati: Njegov kantri rok je bez obzira kakav bio, nešto prilično tipično, a status "gitarskog heroja" je u njegovom slučaju kamen oko noge. Sa druge strane često je besmisleno kad pokuša da ignoriše da je gitaroš ubica i krene da pravi pesme bez solo deonica ili krajnje minimalističke. Nekako mi je njegova karijera nalik tome da je recimo Sting posle Police-a počeo da izdaje pop albume koji su baš slinavi pop, a paralelno radio Jazz albume. Znači bilo bi lepo kad bi Kotzen nekako umeo da integriše sve ono što ume u jednu jedinstvenu karijeru u kojoj bi počeo raditi albume gde postoji pesma kao najvažnija stvar, ali se u njoj čuje sve što on zna i može, znači da bude malo i Jazzy i da oprži i solo, i da ima i malo više harmonske matematike ako treba. Ovako mislim da mene lično najviše odbija što su mi njegovi blues rock albumi previše dosadni jer su mi nekako - tipični (a ja valjda nisam fan žanra pa da volim to svejedno) a sa druge strane njegovi fusion albumi interesantni donekle ali je opet to Chick Corea Band u gitarskoj varijanti, već viđeno.

 

Inače za ono u bendovima mi se ne dopada šta je uradio jer ja doživljavam da muzičar ili treba da se prilagodi nekom bendu i njegovoj istoriji ili da ne svira sa tim bendom. Poison su prodavali neki jednostavni punk-glam-metal rock i onda mi je ono u šta ih je on ugurao besmisleno. U Mr Big-u se bolje uklopio ali opet zato što je muzika Mr Big inicijalno bliža onome što je on radio. Da se razume, ja volim "Slip of the tongue" od Whitesnake zbog svog detinjstva, ali kad se čuje "1987" i kako je Sykes uspeo da ostovremeno modernizuje i sebe (a da i dalje zvuči kao on sam", da modernizuje zvuk "Whitesnake"-e (a da to i dalje zvuče kao taj bend) i da sačuva originalni identitet benda, pa se onda sve to uporedi sa Vai-em i njegovim sakatim sviranjem koje je potpuno van tripa i zvuči krajnje sterilno na sledećem albumu... Postoje načini da se uđe u neki bend sačuva identitet a i doprinese bendu ali je naravno teže.

 

Konačno Kotzen mi je malo lično nesimpatičan, jer ne mogu da nađem zašto bih ga voleo, a nije da nisam hteo. Nit ima dobar smisao za humor, nit je Klint Istvud sa gitarom pa da kažem da je baja, niti je Silly kao Ingvi pa da kažem "vidi budale, do jaja", nego jednostavno ne znam... Kao da užasno voli sebe i shvata ozbiljno... Onako, jedan od ljudi koji ustane ujutru, poseče se na otvarač za konzerve dok otvara mesni narezak i onda ga jede kašikom bez leba i priča sam sebi dok se gleda u jednom od ogledala koja je montirao svuda po kući "Eh, eto šta ti je život, krv i rane... gde sve nisam bio šta sve nisam video..."

 

No ajd, izvrteh sve one fusion albume, i naročito "Tilt" sa Howe-om, i to se računa!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa jeste... ali i dalje smatram da je medju boljim gitaristima.

Edited by LazaGNR
http://www.yumetal.net/forum/index.php?showtopic=32159

Share this post


Link to post
Share on other sites

Preskačem generaciju pošto sam krenuo kucati u 12:30. :)

 

Konačno rješenje je "Scared of You" - prva stvar na albumu Slow (2001).

Tu je spojeno kompletno opštecivilizacijsko muzičko nasljeđe.

Još je fora da je on sam sve odsvirao, znači, sve što se čuje na toj pjesmi.

 

***

 

Treba vremena za Kotzena. Ali stvarno treba vremena (dolazi s godinama). I treba biti u posebnom štimu, ne za slušanje hard roka ili šmirglanja gitare, već za tu neku rok varijantu sa proširenom osnovom (to uglavnom metalci ne mogu).

 

Opisaću proces kod sebe.

 

Ronan Varvarin mi je svojevremeno poklonio 1. i 3. album na diskovima, znači, Richie Kotzen (1989) i Electric Joy (1991). Oba instrumentalna. Prvi počinjem slušati i odbacujem zbog klasičnog Shrapnel zujavog tona gitara. Treći već ima smisla, instrumentalna funk/shred svirka sa popriličnom čistom gitarom. Kontam kako ima smisla.

Možda godinu dana nakon toga, sasvim slučajno (što je način kako sam počeo slušati 90% muzike), nabavljam Break It All Down (1999), kompletno vokalni album, prepun laganica, maksimalno uprošćenog karaktera. Prvi utisak je bio "Čovječe, šta se desilo s tobom?!", a drugi je bio "Ovo je dosadno"... I tako je stajao 2-3 mjeseca. A onda se sjetim poslednje stvari na albumu ("I'll Be Around", obrada The Spinners), ne znam ni ja zašto. Onda shvatim njegovu koncepciju i vidim da je čovjek koji podržava princip "nikad žena, uvijek žene" (isto kao i ja). Tu se počnemo razumjevati. Polako prihvatim i ostale stvari sa tog albuma.

Počnem da nabavljam albume, nabavim (skoro) sve, zahvaljujući upravo Dušanu. Krenem redom. Upadne mi za uho njegov drugi album, Fever Dream (1990), kompletno vokalni na kojem je on još uvijek svirao Ibanez gitaru i koji je heavy rock na najboljem tragu Van Halen škole. Na prvo slušanje tri hita, "She", "Yvonne" i "Wheels Can Fly". Jako brzo shvatim da je to rijetko odličan album. Ostali albumi, tu i tamo. Smeta mi isto ovo što smeta i Dušanu, "zašto on, majku mu, ne štema tu gitaru kako je bog rekao, kad već zna?!", a to se odnosi da nema upadljivog sviranja. Međutim, uglavnom ga ima (na svim albumima), ali, ne na prvu loptu... No dobro.

Nakon nekog vremena pređem na Mother Head's Family Reunion (1994). Naiđem na "Reach Out (I'll Be There)", kod nas poznata kao "Nađi me" u izvođenju Oktobra 1864, originalno Four Tops. Ima nešto u tome, mislim se, momak sa Shrapnel etikete da to obradi a da nije zajebancija. Skontam naslovnu stvar. Dalje, "A Woman and a Man", "Love Divine". Zavolim i taj album.

Naredna tri (Wave of Emotion - 1996, Something to Say - 1997, What Is - 1998) preskačem jer mi zvučno jako loše djeluju, loš miks (Lole Diro & Dexter Smittle), ima pokoja pjesma, ali nije to - to.

U tom trenutku shvatim da sam zaglavio, da je on izdao još albuma ali ih ja nemam. Skinem s neta u paketu Slow (2001) i Change (2003). Počnem slušati Change i zgadi mi se. Nekakva loša elektronika, pjesme za loš MTV, preproducirano. Slow otpišem u istom paketu. Međutim, nakon nekog vremena, ubacim da poslušam Slow... SCARED OF YOU. Ne treba više ništa reći. Skontam da je odličan album, svega jedna ljigava stvar, prvih par stvari su malo jače, a onda drugi dio idu laganice i kao poslednja stvar fenomenalan fusion instrumental "Conflicted" koji počinje u jazz maniru a završava heavy.

Dam još jednu šansu albumu Change, i skontam da i tu ima na kraju instrumental u sličnom maniru, "Unity". Međutim, Change mi je i dalje ljigav.

U međuvremenu izađu još dva albuma. Get Up (2004) i Into the Black (2006). Prvi je ležao na hard disku jer nisam naročito bio zadovoljan zvukom i činjenicom da su pjesme poprilično rokerske (ahahahh). Drugi mi je momentalno legao. Baš onako ličan, emotivno nabijen album. Jedan od top 3 albuma prošle godine, pisao sam o tome. Onda iz dosade nabavim nekakav bootleg iz Tokija, godina 2004. i svidi mi se "Kost & Koža" pristup trio svirke, a uz to skontam da je tom prilikom uživo izveo veći dio pjesama sa albuma Get Up. Shvatam da su to odlične pjesme, posebno numera "Special" koju u jednom periodu slušam po 10-ak puta dnevno. No, i dalje nisam zadovoljan zvukom Get Up.

Trenutno slušam Wave of Emotion i What Is i kontam kako su dobri albumi...

 

Tako nekako.

 

U svakom slučaju, najljepša stvar kod njega je što je svaki njegov album stvarno unikatan izraz njegovog stanja - skup iskrenih (što ponekad podrazumijeva ne-tako-inteligentnih) pjesama nastalih u tom trenutku (nekad manje ili više zaokruženih), i što nije opterećen nikakvom "potražnjom" od strane njegovih fanova. Njegov stil je rokenrol sa bluz/fank/soul osnovom i povremenim džez komplikacijama, međutim, taj se stil krije iza pjesama. Mene podjednako oduševljava njegovo pjevanje i sviranje gitare, štaviše, pjevanje češće izbija u prvi plan. Kod sviranja gitare mi se sviđa to što svira tečno, prirodna je svirka, nema efekata, nema nekakve pirotehnike, sve je čisto muško štemanje gitare, uštekaj se u pojačalo i onda se bori sa njom. Muka mi je, brate, ponekad, od sve te mašinerije, trigerovanih bubnjeva i modernih pojačala pa kad retard iz Korna/Manowar/Najtviša (tuga je što je danas sve to izjednačeno) pritisne jedno polje na gitari (čak ni kvintu ne hvata), iz pojačala izlazi kao da voz ulazi na stanicu. E, tad Kotzen djeluje najbolje.

 

Znači, kontam kako niko ovdje nije imao priliku da se upoznaje sa njegovim albumima na sukcesivan način. Trenutno spremam ispit iz pedagogije, pa da ubacim nešto. Znači, da se upoznaje sa njegovim albumima redom, jedan po jedan. Svi uglavnom imaju mp3 na hrpi. Ne valja to.

 

Za proučavanje i dalje smisleno učešće na ovoj temi, moja preporuka bi bili albumi:

1. Fever Dream (1990)

2. Mother Head's Family Reunion (1994)

3. Break It All Down (1999)

4. Slow (2001)

5. Into the Black (2006)

Tačno tim redom.

 

Slušajte pažljivo, dajte im šansu, sve će vam jako brzo biti jasno.

E sad, druga je stvar što vam se to možda ne svidi.

Mislim, koliko vas ovdje voli The Rolling Stones?

:)

 

P.S. Hronološki su izostavljeni albumi saradnje sa Greg Howeom (Tilt - 1995, Project - 1997), The Inner Galactic Fusion Experience (1995), Bi-Polar Blues (1999), Vertu (1999), Acoustic Cuts (2003), Forty Deuce - Nothing to Lose (2005). Vertu je stvarno pritisak. Forty Deuce je solidan RK album sa pank rok dozom, a ova dva sa GH i The Inner Galactic Fusion Experience su za vlažne snove gitarista ali ja ne nalazim naročito zadovoljstvo u nj. slušanju. Bi-Polar Blues je upravo takav kakvo mu je ime, album odrađen za Shrapnel, ali ugodne atmosfere. Acoustic Cuts, samo drhtavi glas i gitara... Na prvo slušanje sam mislio da je on potpuno lud. Onda sam se sjetio da sam davno shvatio da je on lud, a to tako treba biti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sjajna prica Boro :da:

 

Ja sam Kotzena slusao bas sukcesivno, kao sto si naznacio...prvo sam cuo Fever Dream i odusevio se, pa posle one projekte sa Howe-om itd.

I volim ja njega da slusam povremeno, ali nije to svirka koja mom muzickom ukusu nesto preterano lezi...nikada me nije "pukla" neka njegova pesma sto moj jedan dobar drugar voli da kaze...bar jos uvek...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Konačno rješenje je "Scared of You" - prva stvar na albumu Slow (2001).

Tu je spojeno kompletno opštecivilizacijsko muzičko nasljeđe.

Još je fora da je on sam sve odsvirao, znači, sve što se čuje na toj pjesmi.

 

http://www.mediafire.com/?7hztz5nkt3h

 

:muzicar: :muzicar: :muzicar: :muzicar: :muzicar: :muzicar: :muzicar: :muzicar: :muzicar:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.randc.jp/music/richie_kotzen/

 

Na ovoj stranici ima video od par minuta gdje Richie riječima predstavlja novi disk, i par onako zvučnih komadića nakon toga... Dobro zvuči.

 

Usput, izašao je, u Zemlji Izlazećeg Sunca.

Ostatak svijeta će čekati septembar, legalno bar.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stigao je vožd.

 

Kruži na eMule više varijanti, meni se zasad skinula ova (stavio sam još jednu od nekih stotinjak MB arhivu da se skida):

Richie kotzen - the return of mother head family reunion.rar (53,152 KB)

I pored mutavog naziva arhive (kontao sam da je lažnjak), ispostavilo se da to jeste novi RK album, pri kompresiji 128 kbps.

Zasad, jako dobro, ne odlično, ali, jako dobro... Pjesme su malo deja vu, ali...

http://www.mediafire.com/?dghbscvmwfn

Jedan solo, samo za moje drage čitaoce MUmetala.

Sve je rekao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Znaci ovo je stvarno...Nabacio je nove tetovaze, religijske fore, svira k'o zmaj, mada realno,album je dosta slab,Deja-Vu...

Ali dobro ipak je to stari Richie sa novim outfitom....Sto se malo ne vrati na njegov trademark - Tapinzi+String skipinzi+Legato...Bas steta:(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vrh je spot. :da:

 

Inače, ova (druga) riba u spotu bi trebalo da je Deanna Eve, njegov trofej iz Poisona, ne bi trebalo biti greške pošto je ona na albumu potpisana kao ko-autor ove pjesme, i pjeva prateće koji su, da dodam, jako zanimljivo aranžirani.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Raznovrstan, živahan i neujednačen.

Ovaj album zajedno sa Something to Say i What Is za mene čini tu neku srednju trilogiju, gdje je na RK albumima još uvijek svirao Atma Anur, miks albuma su radili (relativno traljavo) Lole Diro i Dexter Smittle, Richie imao kratku kosu i nije baš znao šta želi da radi u životu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×
×
  • Create New...