sto,sta fali mom niku?

Ništa mu ne fali, ali bi ti više odgovarao nick 'Milka Canić'.

Moj drugar je jednom stao na sred ulice da veze pertle,i sad dve drugarice i jos jedan ortak okrenuti prema njemu i gledamo ga,odjednom scena-nalece riba biciklom na njega i pravi salto u vazduhu,kotrljaju se oboje.Njemu nije bilo nista,izbila mu je vazduh tockom a ona je sjebala ceo bajs,polomila volan,odrala laktove i kolena,uzas

To bas i nije blam, vise je nesreca.

Kako god smesno je bilo uzasno,niotkuda se pojavljuje riba na biciklu kao dzedaj,leti po ulici i u vazduhu vice 'u jebem ti' :) :)

Hahahah! :)

 

Platio bih da vidim to, jbt.

sedimo ja i drug kod mene i ja gledam njegov pofil na facebook-u, vidim da mu je prijatelj jedna devojka koja me smarala sa nekim komentarima i okrenem se i kazem: "brate, otkud znas ovu stuku?" -on nabaci onako uctiv osmeh i kaze: "to mi je sestra od tetke"

 

zlooooo....

Osmi razred,radimo kupu i mene,kao najboljeg matematichara nastavnica Cica prozove da presipam pesak iz valjka u kupu.Ostali govore koliko je puta kupa manja od valjka:Ja kazhem 2 puta!Ja kazhem 3 puta! itd.Meni padne na pamet rechenica iz jednog nasheg filma i odmah je saopshtim:Ja kazhem Cico lezi!U uchionici na sekund nastao tajac,a onda cirkus.

 

kakav si kralj!!!

чини ми се да нисам овде писао. ако јесам, јбг, погреши човек xD у сваком случају, пре пар година, један дан сам био баш уморан (хаха, ово почиње као писмени састав неког првака/другака), возећи се 16тицом у једном тренутку сам задремао у бусу, и тако провео неколико наредних станица. е сад, не би било ама баш ништа чудно код тога да, кад сам се пробудио, нисам своју главу затекао на рамену лика који је седео поред мене, и чудно ме гледао... xD

 

 

Mom drugu se desila slična stvar, on je zatekao svoju glavu na ramenu neke jadne žene i plus se pošteno izbalavio dok je spavao

Moj drugar je jednom stao na sred ulice da veze pertle,i sad dve drugarice i jos jedan ortak okrenuti prema njemu i gledamo ga,odjednom scena-nalece riba biciklom na njega i pravi salto u vazduhu,kotrljaju se oboje.Njemu nije bilo nista,izbila mu je vazduh tockom a ona je sjebala ceo bajs,polomila volan,odrala laktove i kolena,uzas

 

Slično,

Lik je pokušao da izađe iz kola, otvorio je vrata.. ja sam naišla biciklom... ma ni vidjela.. samo sam prošla kroz njih.

Od bicikla i vrata nije ostalo ništa,naravno.

A od sve ironije lik se valjao od smijeha dok sam se ja tamo negdje u prašini valjala od bolova.

imam brdo blamova i čini mi se da sam pisao već par, ali evo jednog od juče...

 

banuo malo do kališa i sad pozdravljam se tamo sa poznanicima i tako, kad spazih jednog lika, isti ortak iz osnovne, isto ošišan, uske pantalone, iste patike, kožna jaša, preslikan ( jedini detalj koji sam prevideo beše death majica, pošto je moj ortak glamer)... i sad tako prikradem se ja liku, i najače što sam mogao, prst u bulju. podigoh lika jedno metar od zemlje... lik sad iznenađen, odskoči, i podižer ruku da se pozdravi smejuljeći se pritom, kad ono, neki levi lik, potpuno nepoznat... stojimo tako napola pruženih ruku za pozdrav i jbg, da izbegnem dalje neprijatnosti prozborim par reči...

 

ja - ,,au, jbt, pa ti nisi gavra''

on - ,, ne''

ja - ,, ajde jbg, kada smo već na prst u bulju i da se upoznamo, igor'' pružismo ruke upoznasmo se i ja nestadoh u noćnoj tami...

imam brdo blamova i čini mi se da sam pisao već par, ali evo jednog od juče...

 

banuo malo do kališa i sad pozdravljam se tamo sa poznanicima i tako, kad spazih jednog lika, isti ortak iz osnovne, isto ošišan, uske pantalone, iste patike, kožna jaša, preslikan ( jedini detalj koji sam prevideo beše death majica, pošto je moj ortak glamer)... i sad tako prikradem se ja liku, i najače što sam mogao, prst u bulju. podigoh lika jedno metar od zemlje... lik sad iznenađen, odskoči, i podižer ruku da se pozdravi smejuljeći se pritom, kad ono, neki levi lik, potpuno nepoznat... stojimo tako napola pruženih ruku za pozdrav i jbg, da izbegnem dalje neprijatnosti prozborim par reči...

 

ja - ,,au, jbt, pa ti nisi gavra''

on - ,, ne''

ja - ,, ajde jbg, kada smo već na prst u bulju i da se upoznamo, igor'' pružismo ruke upoznasmo se i ja nestadoh u noćnoj tami...

 

hahah Gavro, Gavro, kud si navro hahah

 

2000. година, играмо кошарку против Бечеја у њиховој хали. Изгубили 211:28

Не бих више ништа о томе рекао.

hahaha

pa, je l su promasili koji napad?

Не. Нисмо могли лопту да изведемо к'о људи и погубили смо се зато што иза кошева има још 5 метара простора, а ми смо тренирали у малој школској сали. Сви су били виши од нас за главу и три пута јачи, иако смо отприлике истих година. Ужас, можда и највећа срамота у мом животу.

Nemoj tako. Sigurno su bili dopingovani Mada, meni je taj rezultat mnogo sumnjiv. Smrdi na neku nameštaljku

 

edit: Sad se setih. Imao sam i ja sličan "uspeh"u fudbalu, i to nekoliko puta. Mada smo mi uvek igrali sa starijom ekipom

Edited June 15, 200916 yr by Dead Man Drinking

Jbt,a ja mislio da je rezultat omladinaca Buducnost 130: Lovcen 35 za anale

Nije moj blam, ali je dobar.

 

Naime, u komšiluku je bila umrla neka baba koja je bila Jehovin svedok. Inače je polovina te familije prihvatila to sranje, a druga polovina je u pravoslavnom sranju. I, umrla ta baba, sahrana, pun kurac ljudi, prepuno groblje, a vrućinčina neka, jul mesec je bio. Moji baba i deda su bili na sahrani i deda se smorio i pobegao ispod nekog drveta, u hladovinu. Radi pop opelo, kenja pola sata, a kad je on završio dolaze sveštenici iz Adventističke crkve i počinju da sprovode neko svoje opelo i rituale. Svi se čude i krišom negoduju, a moj deda, s obzirom da je gluv oko 60 % i nema osećaj koliko glasno priča, obrati se mojoj babi i drekne: "Rajo, je l' to sad njihov pop?!!!" Svi prisutni su popadali od smeha, iako je bila jebena sahrana, a oni svedoci su se samo okrenuli, pogledali dedu, pokupili se i otišli.

 

Jedan moj komsija se na jednoj sahrani toliko napio da su ga doneli kuci kolima. Sto je najgore, on je kopao grob na toj sahrani.

Класика. Кад смо ишли на сахрану мужа директорке основне, тип који је копао раку је заспао у њој. Била је то врло весела сахрана, али не бих о детаљима.

2000. година, играмо кошарку против Бечеја у њиховој хали. Изгубили 211:28

Не бих више ништа о томе рекао.

 

Ko da ste pikado igrali jebote.

Није смешно, јебем вас ненормалне.

Primali ste malo jace od 5 poena po minutu.

Ишли смо комбијем који служи за превоз пића и хране за кухињу мотела, назад нема седишта, него две клупе. Врата смо отварали сваких 10 минута, пошто је једном дебилу кева спаковала сендвиче са луком, а и прдели смо као свиње + морали смо да избацујемо ђубре. Возио нас је лик који иначе ради као возач погребних кола. Скроз луд, успут је по неким селима јурио патке које су прелазиле друм, 'тео мало да их прегази.

Кад смо изашли из хале ошамућени од срамоте, уђемо у тај луди комби, кад назад убечен бицикл. Тек што смо кренули, неки тип урла: "ААААЛООО, СТАААНИ БРЕЕЕЕ". Испоставило се да је возач хтео да мазне бајс у центру Бечеја.

Вратио бих се у та времена...

uhhh igranje beton lige je neponovljivo u svakom sportu...stotine priča i doživljaja

mi smo često išli na utakmice sa bambijevim prastarim kombijem...drvene klupe pozadi + vozač lud ko struja - to ne može da omane

Иста прича. Спорт је закон кад се не бавиш њиме професионално.