Pet kajanja umirućeg

 

Mnogo godina radila sam u zdravstvu. Moji pacijenti su bili oni koje su otpustili iz bolnici da na miru umro kod kuće. Sa njima sa podelila neke od najneverovatnijih trenutaka u mom životu. Bila sa sa njima tokom poslednje tri do dvanaest nedelja njihovog života. Ljudi se toliko promene kad se suoče sa sopstvenom smrtnošću. Tako sam naučila da nikada ne podcenim nečiju sposobnost za duhovni rast. Neke od promena kojima sam prisustvovala bile su neverovatne. Svaka od tih osoba doživela je, kao što se može i očekivati, čitavu lepezu emocija: poricanje, strah, bes, kajanje, još malo poricanja i, na kraju, prihvatanje. No, svaki od pacijenata pronašao je svoj mir pre nego što smo se oprostili. Svaki od njih. A kada sam ih pitala ima li nečega zbog čega se kaju ili što bi drugačije uradili, neke zajedničke teme bi se uvek pojavile. Evo pet najčešćih:

 

1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život koji je odraz moje prave ličnosti, a ne onakav kakav su drugi očekivali od mene. Najveći broj se kajao zbog ovoga. Kada ljudi shvate da je njihov život skoro završen i osvrnu se da još jednom pogledaju, tada je lako uvideti koliko je mnogo snova ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije uspela da se pozabavi ni polovinom svojih snova i sada mora da umre znajući da su uzrok odluke koje su načinili ili su izbegli da načine. Veoma je važno pokušati da ostvarimo i posvetimo se barem nekim od naših snova na putu. Onog trenutka kad izgubite zdravlje, suviše je kasno za to. Zdravlje nam donosi slobodu za koju mnogi ni ne shvataju da je imaju -- sve donde dok je ne izgube.

 

2. Voleo bih da nisam radio toliko. Ovo je izjavio svaki muški pacijent o kojem sam se starala. Propustili su detinjstvo svoje dece i druženje sa svojom suprugom. I žene su govorile o ovome sa žaljenjem. Ali pošto je većina njih bila starog kova, mnoge žene su bile domaćice. Svi muškarci su duboko žalili što su toliko mnogo vremena provodili upregnuti u posao. Pojednostavljivanjem svog života i praveći svesne odluke na putu, moguće je da vam ne treba toliki prihod za koji smatrate da bez njega ne možete. I stvarajući više prostora u životu, postajete srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti, pogodniji za novi način življenja.

 

3. Žao mi je što nisam imao više hrabrosti da ispoljim svoja osećanja. Mnogi ljudi potiskivali su svoja osećanja kako ne bi narušili svoje odnose sa drugima. Kao posledica, pristali su da žive poput nekakvih invalida i nikada nisu postali ono što su zapravo mogli da postanu. Mnogi su oboleli usled gorčine i besa koji se u njima nagomilavao. Mi ne možemo da kontrolišemo reakcije drugih. Međutim, iako će možda ljudi reagovati u početku kada za promenu počnete da govorite ono što mislite, na kraju će to vaš međusobni odnos podići na jedan viši i zdraviji nivo. Ako se ne desi to i dođe do razlaza, barem ćete se osloboditi jednog nezdravog odnosa u životu. Kako god da se desi, na dobitku ste.

 

4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima. Često ljudi ne shvataju do kraja značaj starih prijateljstava, sve dok im ne ostane tek koja nedelja života, a tada vieš nije moguće pronaći ih. Mnogi su bili toliko obuzeti sopstvenim životom, da su dopustili da im zlatna prijateljstva tokom godina iskliznu iz ruku. Mnogo je bilo kajanja zbog neuzvraćenog prijateljstva na vreme i onda kada je postojala šansa za to. Svako nedostaju njegovi prijatelji kad umire. Ali je isto tako uobičajeno da ih izgubimo usled prebrzog načina života. Kada se suočite sa nadolazećom smrću, fizički delovi života gube na značaju. Ljudi žele da svoje finansijske poslove ostave iza sebe obavljene. Ali nisu novac i status ono što ima istinski značaj za njih. Oni žele da stvari ostave u redu zbog dobrobiti onih koje vole. No, obično su suviše bolesni i nemoćni da obave taj zadatak. I na kraju se sve svede na ljubav i međusobne odnose. To je sve što ostane u poslednjim nedeljama, ljubav i naši međusobni odnosi.

 

5. Želeo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji. Ovo je iznenađujuće često kajanje. Mnogi do samoga kraja nisu shvatali da sreća jeste izbor. Ostajali su zaglavljeni u stare obrasce i navike. Takozvani konfor poznatoga obuzeo je i njihove emocije i njihov fizički život. Strah od promena ih je nagonio da s epretvaraju pred drugima, a i pred sobom, da jesu zadovoljni. A duboko u sebi žudeli su da se dobro ismeju i ponovo čine gluposti u životu. Kada ste na samrtnom odru, više vam zaista nije bitno šta drugi misle o vama. I kako bi bilo divno biti u stanju okrenuti leđa svemu i ponovo se smejati, mnogo pre nego što dođe čas smrti.

 

Život jeste izbor. To je tvoj život. Biraj svesno, biraj mudro, biraj iskreno.

 

Bonnie Ware

Ne oklevaj!

 

Buda je jednom rekao: "turittunitam singhasingham" -- brzo, požuri,

hitno je! Meditiraj pri svakom udahu i izdahu. Čvrsto odluči da vežbaš

već u ovom trenutku. Ako to ne učinimo, demoni misli i nečistoća u umu

će nas odvesti na stranputicu, pravo u starost i smrt. Na tom putu,

čak i na dan smrti, nećeš imati vremena da vežbaš!

 

Luang Por Sim Bhikkhu, Rush, Hurry, It's Urgent!

 

 

Uvek jednu po jednu stvar, ništa multitasking

 

U japanskom zenu se obicno poducava pravilo: "Ne ostavljaj tragove!"

To znaci, ako kuvas, po zavrsetku treba sve da pocistis.

Ako sednes da napises pismo, tada moras da vratis na mesto

sve sto si uzeo pre nego sto predjes na neku drugu stvar.

 

Bhikkhu Ćintita

Uvek jednu po jednu stvar, ništa multitasking

 

U japanskom zenu se obicno poducava pravilo: "Ne ostavljaj tragove!"

To znaci, ako kuvas, po zavrsetku treba sve da pocistis.

Ako sednes da napises pismo, tada moras da vratis na mesto

sve sto si uzeo pre nego sto predjes na neku drugu stvar.

 

Bhikkhu Ćintita

Lepo receno. Ovako znam da ce vecnost biti prekratka da zavrshim sve zapoceto...

 

 

 

Svaka cas Dhamma, veoma si istrajan na ovoj temi.

Uvek jednu po jednu stvar, ništa multitasking

 

U japanskom zenu se obicno poducava pravilo: "Ne ostavljaj tragove!"

To znaci, ako kuvas, po zavrsetku treba sve da pocistis.

Ako sednes da napises pismo, tada moras da vratis na mesto

sve sto si uzeo pre nego sto predjes na neku drugu stvar.

 

Bhikkhu Ćintita

 

 

S'obzirom da pratim temu dugo

ovo je jedna od mojih omiljenih, ima ih u drugacijoj formi koana ali to je sustina. izlaz je tu, samo treba uspeti da kada jedes, jedes, kada pijes, pijes.

odushevljavanje nechim ovako glupavim? pf...

Wow! Pohvale od dva moderatora.

Počastvovan sam i zahvalan

 

Dežurnom mrgudu šta reći do

Samo zen i mjetal

Uvek jednu po jednu stvar, ništa multitasking

 

U japanskom zenu se obicno poducava pravilo: "Ne ostavljaj tragove!"

To znaci, ako kuvas, po zavrsetku treba sve da pocistis.

Ako sednes da napises pismo, tada moras da vratis na mesto

sve sto si uzeo pre nego sto predjes na neku drugu stvar.

 

Bhikkhu Ćintita

 

Jebes ti to. ja bi bez multitaskinga umro od dosade najkasnije za mesec dana. Imam ja ortaka koji radi tako jednu po jednu stvar i vise lici na budin kip nego na coveka. Druzim se sa njim zasto sto je dobar covek, ali mi dodje nekad da mu jebem sve po spisku zato sto za posao koji meni treba 2 minuta on radi 15.

Samo zen i mjetal

 

 

misliš: zjen i mjetal

Veliko spremanje

 

Često volimo da mislimo da će već samim dodavanjem meditacije svome

životu, njeni efekti prožeti čitav taj život i da ne treba bilo šta

drugo da uradimo. Jednostavno u mešavinu života ubacimo meditaciju i

ona menja sve druge sastojke: tako volimo da zamišljamo, ali to ne ide

baš tako lako. Neophodno je i da preuredite svoj život kako biste ga

načinili pogodnim da u sebe upije meditaciju, jer ima postupaka, ima

stanja uma koji se zapravo opiru bilo kakvom uticaju koji dolazi od

meditacije.

 

Baš zato, kad meditirate, treba da osmotrite i način na koji živite

svoj život, svoje svakodnevne aktivnosti. Vidite da li stvarate

pogodno okruženje za meditaciju, kako bi ona mogla da se razvija i

širi. Inače, meditacija ostaje tek izolovana, prikljestena poput

travke između dva velika kamena i nikada ne uspe da se proširi na

bilo šta.

 

Thanissaro Bhikkhu, Five Things to Keep In Mind

 

Ispravno razumevanje

 

Monasi, baš kao što je zora nagoveštaj i prvi znak izlaska sunca, isto

tako je ispravno razumevanje nagoveštaj i prvi znak povoljnih

mentalnih stanja.

 

U onome sa ispravnim razumevanjem, monasi, ispravna namera izvire. U

onome sa ispravnom namerom, ispravan govor izvire. U onome sa

ispravnim govorom, ispravni postupci izviru. U onome sa ispravnim

postupcima, ispravno življenje izvire. U onome sa ispravnim

življenjem, ispravna svesnost izvire. U onome sa ispravnom svesnošću,

ispravna koncentracija izvire. U onome sa ispravnom koncentracijom,

ispravno znanje izvire. U onome sa ispravnim znanjem, ispravno

oslobađanje izvire.

 

Buda, AN 10:121

 

Onome tko nigdje ništa ne žali,

tko je oslobođen u svakom pogledu,

s koga su popadali svi okovi,

nepoznate su opreke.

 

Dhammapada, strofa 90

 

 

Postoji put i valja nam krenuti na putovanje. Cilj je sloboda od osećaja okovanosti navikama. Ako se suviše napregnemo, ako se vežemo za ideju cilja i prenebregnemo stvarnost ovoga trenutka, tada samo sebi stvaramo frustraciju. Ako se uopšte ne napregnemo, gubeći se uvek iznova u stimulansima čula,,tada sebi stvaramo još više frustracije. Potrebna je veština da bismo odredili pravu količinu napora. I tu veštinu možemo razviti u sebi: kad izgubimo ravnotežu, umesto da po navici sebe kritikujemo, fokusiramo se na lekciju koja nam se ukazala pred očima. Vežbanje sa pravom količinom napora obezbeđuje nam najviše šanse da uspešno završimo putovanje.

 

Sa ljubavlju,

Bhikkhu Munindo

van zelje ne postoji nista

 

tako da - ispuni sebi zelje

 

a ako ne mozes, ti budi budista i sam sebi opravdaj svoju nesposobnost odlukom da je zelja obmana

 

da patnja ne postoji

 

Lep je i dirljiv tvoj optimizam.

Jedino postoji mali problem što žudnje ega ne možeš zadovoljiti.

Nema im kraja. I onaj ko najviše ima, opet žudi za nečim.

Njegov um mu neprekidno šapuće: Samo još to da osvojiš i bićeš najsrećniji čovek na svetu

I tako taj put nikada nema svoj kraj.

 

Ali kad prozreš tu obmanu uma, žudnja se sama od sebe smiruje, jer ne želiš da patiš.

Taj put ima kraj.

Nema im kraja. I onaj ko najviše ima, opet žudi za nečim.

pa i najvecji akseta zhudi za nechim. i buda je zhudeo za nirvanom.

Jel Budisti smeju da jebu ? xD

pa i najvecji akseta zhudi za nechim. i buda je zhudeo za nirvanom.

 

Zabluda.

Prvo, postoji razlika između želje i žudnje.

Prva izvire iz blagonaklonosti, želje da se pomogne sebi i drugome, iz ljubavi i iz razumevanja stvarnosti.

Druga izvire iz sebičnosti, slepe želje da se zadovolji "ja", da "ja" bude zadovolj(e)no, što se uvek pokaže kao nemoguća misija.

Otuda, ako se želja i ne ostvari, ne patimo. Ako se žudnja ne ostvari, patimo i to žestoko.

 

Inače, nirvana i jeste iskorenjivanje svake žudnje i neznanja, ona je potpuni mir, potpuna ravnoteža uma.

Kako u sebi ostvariti mir ako stalno žudiš za nečim.

 

Slazem se sa ovim sto je Dhamma naveo treba napraviti razliku izmedju zelje i zudnje, kada se to odredi koncept je veoma jasan, ali mnogo je veci trik kada um zudnje nametne kao zelje iz nekog "opravdanog" razloga, to je pravi circulus vitiosus.

Um je naravno majstor da od crnog napravi belo. Ali kao i u svemu, tajna je u vežbanu, ne u teoretisanju.

U početku ne možemo mnogo da uradimo, kao što ni u prvom razredu ne možemo da čitamo i pišemo.

Sve što možemo jeste da vežbamo i da učimo na osnovu sopstvenog iskustva.

Šta god da uradimo, osluškujemo i upoređujemo. Šta nam um obećava, kakve kule i gradove, pre nego što nešto učinimo,

šta nam govori dok to činimo, na kraju šta nam govori posle toga. I kako se osećamo kad smo to uradili,

Šta kaže onaj intuitivni deo nas, kojeg um ne domašuje.

 

Vremenom, naučimo sve njegove trikove i vrlo dobro znamo šta je crno, a šta belo.

Šta je istinska želja da pomognemo, a šta pokazivanje pred drugima

Zabluda.

Prvo, postoji razlika između želje i žudnje.

samo u stepenu. kad vecj ukazujesh na primecjivanje razlike iz budistichke perspektive, da ti ukazhem na razliku iz stoichke perspektive oni su malo preciznije iskoristili neke termine od tebe sada..

 

kada neshto, bilo shta zhelish, ili kada zhudish za nechim, to je isto, oba su loshe, samo je zhudnja vishe losha. umesto zhelje treba da imash volju za nechim, a razlika je u tome da kada imash volju za nechim, potrudicjesh se koliko mozhesh da to dobijesh, ali necjesh osetiti ama nikakvu negativnu emociju ako ne uspesh.

 

paralela je umesto zhelje- strepnja, umesto zhudnje- strah, a umesto volje (ono shto je okej)- oprez.

Jel Budisti smeju da jebu ? xD

Smeju, al samo kvalitetno.

Hm,

Pitam se je li to posledica volje ili zhudnje?

Praksa i um

 

1. Oni koji žele da motre na svoju praksu

trebalo bi pomno da motre na svoj um,

jer oni koji ne paze na sopstveni um

nisu u stanju ni da da motre na ono što rade.

 

2. U ovom svetu ni neukroćeni i pomahnitali slonovi

ne mogu da načine toliku štetu

ravnu patnjama najdubljeg pakla

koje je izazvao nezauzadani slon moga uma.

 

3. Ali ako je taj slon mog uma čvrsto vezan

sa svih strana konopcem sabranosti,

svi će strahovi lagano uminuti

i sve vrline su mi nadohvat ruke.

 

Shantideva, A Guide to the Bodhisattva's Way of Life

 

 

Lep je i dirljiv tvoj optimizam.

Jedino postoji mali problem što žudnje ega ne možeš zadovoljiti.

Nema im kraja. I onaj ko najviše ima, opet žudi za nečim.

Njegov um mu neprekidno šapuće: Samo još to da osvojiš i bićeš najsrećniji čovek na svetu

I tako taj put nikada nema svoj kraj.

 

Ali kad prozreš tu obmanu uma, žudnja se sama od sebe smiruje, jer ne želiš da patiš.

Taj put ima kraj.

lepo si rekao optimizam.. na to sam i ciljao

 

zasto bih zeleo kraj puta

ne zelim da ikada zadovoljim svoje zelje

da to uradim mogao bih da jednostavno sednem i umrem

 

kako rece alek marjano:

 

...ceka nas bolja buducnost...

ostvaricemo sve nade i vise se necemo nadati...

 

zar ne osecas smrt koja zeva iz tih sarkasticnih reci

 

a patnje cu da podnesem kao muskarcina kakva jesam