Evo je ispravka Posmatraću loptu poluprečnika 150 000 000 km, računaću njenu površinu, i pitaću se koliko mi je Zemalja potrebno da popunim površinu te lopte Zemljama Površina lopte poluprečnika 150 000 000 km je, hm, jako mnogo, teško mi brojati nule E sad bih uzeo recimo polovinu površine Zemljine lopte, i aproksimiraću da u jednom trenutku tačno polovina lopte prima Sunčevo zračenje, što je verovatno otprilike tačno. Dobijem 254 023 488 km² za polovinu površine Zemlje, što mislim da je OK, sećam se da je površina Zemlje nekih 510 miliona kvadratnih kilometara. E sad ću lepo da podelim ta dva velika broja. Dobije se 1 112 495 550 Znači, da bi se popunila lopta kojoj je centar u centru Sunca, a dopire do Zemlje, trebalo bi milijardu, 112 miliona, 495 hiljada 550 Zemalja, što znači da Zemlja stvarno, u svakom trenutku, prima malo manje od jednog milijarditog dela zračenja koje Sunce oda u prostor oko sebe

Pa svetlost jeste elektromagnetno zračenje

Izvinjavam se, nisam skroz načisto sa tim pojmovima.

 

Да резимирамо, ипак Ништа, јесте Нешто, и то је такође тешко схватити али надам се да смо се разумели, иако су нам путеви друкчији хех.

Opet moje viđenje stvari. Mi ljudi imamo potrebu da sami sebi objašnjavamo svet u kome živimo i da sve konkretno definišemo. Nebitno da li to što definišemo možemo ili ne možemo da opazimo čulima. To je naša osobina. Prokletstvo ili blaženstvo toga što smo svesna bića. Životinje sigurno nemaju tu potrebu niti su u mogućnosti da razmišljaju o "ničemu". Da ga tumače i kritički posmatraju iz trećeg lica.

 

Ti kažeš "Ništa je nešto" i to je tačno jer ja mogu da kažem "Pa da, 'ništa' predstavlja odsustvo svetlosti, vazduha, zvuka, materije i pokreta". Dakle, ja sam ga konkretno definisao i pretvorio u "nešto". Mislim da "ništa" postoji jedino u našim glavama kao rezultat naše neograničene i beskrajno znatiželjne svesti koja ima potrebu da sve objasni i rastumači. To je ono što nas, između ostalog, čini ljudima. E sad, da li je to dobro ili loše to već ne bi znao.

 

Pade mi na pamet jedan primer. Zamisli da gledaš neku veliku sliku sa udaljenosti od 2 cm. Gledaš i gledaš, pokušavaš da shvatiš u šta gledaš i ništa ne razumeš. Ali tek kad se udaljiš 2 m unazad (2 m od svoje realnosti tj. dela slike) i pogledaš celu sliku from the outside postaje ti kristalno jasno u šta si gledao. E pa ljudi isto tako, da bi razumeli samu prirodu Univerzuma (postojanja, realnosti), moraju da se udalje unazad od te iste realnosti ali da se udalje u šta? Kako da izađu iz postojećeg prostorno-vremenskog ograničenja? E tu onda uskače "koncept ničega" kao jedan apstraktan/teoretski koncept koji samo služi da bi se objasnila cela slika tj. priroda svega.

 

Tako ja barem mislim.

 

znači da Zemlja stvarno, u svakom trenutku, prima malo manje od jednog milijarditog dela zračenja koje Sunce oda u prostor oko sebe

Dakle, od sad i empirijski dokazano.

Када смо код конкретног, и као што кажеш да га тако и дефинишемо, па можда и не идемо у правом смеру по том питању, јер све конкретизујемо, али ако смо већ, како кажеш, свесна бића, зар није Природа утицала на то и опет створила "нешто конкретно". Нека логика би била, да ако је Природа створила "нешто конкретно" мора и она да је то, зато што се из ње родио неки производ, да кажемо, готов производ. И она је неки производ, било застарели, прерађени али Јесте. Зато је тај део несвесно део нас и размишљамо у конкретизацији, но кажем, пошто нисмо савршена бића, могуе да се крећемо погрешном стазом...

 

Остатак твог мишљења се подудара са претходном ставком да треба изаћи из првог лица и постати треће, које ће све то сагледати из потпуне перспективе, и имаш моју подршку за такву идеју, зато што то и јесте једини начин а и претпостављам једини истинити...

Slika od strane kosmonauta 2011te godine Beograda i Panceva mocu sa ISS-a

 

http://n-a-s-a.tumblr.com/ zanimljive fotografije

uuu, odlicne su. jos u visokoj rezoluciji

Фине слике, стварно.

 

Него, јел би могао неко да ми објасни шта је ово:

 

Пулсари илити неутронске звезде које се ротирају једном за око 3 милисекунде, док је најбржа, не знам јој име, има милион бројева и слова, чак 274 пута у секунди. То сам запамтио. Наводно, приликом ротације испуштају велику количину електромагнетног зрачења у облику радио таласа и када је посматрамо, можемо приметити њено треперење што се разликује од осталих звезда. Па како неће, када су пулсари неутронске звезде а оне остаци док се дешавала супернова. Прилично фасцинантно шта све може настати приликом урушавања, уништења и експлозије неке звезде...

 

Ево Јаре, мало опширније са све сликом...

 

http://www.youtube.com/watch?v=eZL-xynHopo

Е, жив био. Аха, сада знам да то што трепери на небу ипак нису сателити.

Uništio si mi detinjstvo.

Е, жив био. Аха, сада знам да то што трепери на небу ипак нису сателити.

 

A uglavnom nisu ni pulsari Već samo obične zvezde Pulsari su izvori radio zračenja, koje može da ima hiljadama i hiljadama puta veću talasnu dužinu od vidljive svetlosti. Ali, zbog vaših postova sam se zapitao da li golim okom možda možemo da vidimo neki pulsar koji odaje dovoljno vidljive svetlosti, i izgleda da možemo, tj. svuda piše da postoje pulsari vidljivi golim okom, ali nigde ne nalazim informaciju koji su i gde se nalaze na nebu Pulsari su meni npr. jedna od najzanimljivijih pojava u svemiru, emituju te snopove zračenja na polovima, a pored radio talasa (talasi ogromne talasne dužine) emituju svakojako drugo zračenje, pa i gama zračenje (talasna dužina veličine prečnika nekog atoma npr.)

 

Ako neko naiđe na ime i lokaciju nekog vidljivog pulsara, neka postuje, baš bi bilo zanimljivo videti pulsar na nebu

Ako neko naiđe na ime i lokaciju nekog vidljivog pulsara, neka postuje, baš bi bilo zanimljivo videti pulsar na nebu

Q: Are we able to see neutron stars with the naked eye or a telescope? Can we see pulsars?

 

A: Neutron stars are not bright enough in the visible range to be seen from the Earth with the naked eye. We can see them with radio telescopes though. Neutron stars have only been detected by their radio or X-ray emissions. The radio emissions are believed to come from rotational energy of their magnetic fields, while X-rays are probably given off by material striking the surface. Also, they are too small, have very little luminosity and they are a long way away. The closest known pulsar is about 280 light years from us.

 

A ovde imaš objašnjeno malo stručnije: http://articles.adsabs.harvard.edu/full/1971IAUS...46..229H

 

I jedna moja nasumična misao. Pre neki dan gledam nekog astronoma na TV-u, priča o planetama van sunčevog sistema i s vremena na vreme spominje razdaljine od milion s.g., deset miliona s.g. pa čak i milijardu s.g. I sve je meni to ok dok zapravo ne krenem da razmišljam o tome. Na primer, neka zvezda udaljena milion s.g. od Zemlje. Čoveče, kolika je to razdaljina kada svetlost treba da putuje hiljadu milenijuma bez pauze i usporavanja da bi stigla tamo? A ako se zna da je veličina vidljivog univerzuma skoro 95 milijardi svetlosnih godina onda stvarno ne znam više šta da kažem. Evo, već me zabolela glava.

 

I tako... ništa... nastavite gde ste stali.

Не ваља о таквим стварима подробније размишљати. Говорим према себи. Више пута сам покушао, и увек ме је водило ка милион ствари. Да у таквим тренуцима нисам себи говорио ствари типа "ма дај бре, зајеби ово", вероватно бих до данас потпуно полудео.

 

А опет, можда би то било и добро, јер бих можда поставио неку теорију, па без обзира на то што би ме прогласили лудим, имао бих сигурно неке своје следбенике који би изучавали моја мишљења у неким тунелима под земљом, далеко од очију јавности и оних који желе да их затворе. Можда бих у некој будућности био слављен као бог јер би се моје теорије доказале тачним... Можда...

 

:haha:

 

Шалу на страну, стварно јесам више пута покушавао да размишљам о величини Свемира, његовом настанку, силама (божанским и небожанским) које су довеле до његовог настанка... И једини закључак до кога сам дошао је да би ми требало барем 50 живота константног размишљања о таквим стварима док не дођем до неког закључка, који би опет био само милијардити део свега тога.

Pa onda kad počneš da razmišljaš o samoj brzini svetlosti Gledam malo te brzinske rekorde, i evo bez nekih pomagala najbrža raketa je dostigla brzinu od oko 12 000 km/h, a brzine svemirskih letelica u odnosu na Zemlju i njihovi maksimumi se kreću oko 50-60 hiljada km/h. Prevedimo to na km/s Onih 12 000 km/h su 3.3 km/s, a 60 000 km/h pri ulasku letelice u Zemljinu atmosferu recimo je oko 16.5 km/s. To je neka brzina kojom se kreću meteori u meteorskim kišama sa najsporijim meteorima, čisto radi predstave o tome kako bi trebalo da na nebu izgleda nešto što se kreće tolikom brzinom. Brzina svetlosti je nešto manja od 300 000 km/s, što je za 299 983.5 km/s više od bilo čega što je čovek napravio, i to uz trikove, pošto su te maksimalne brzine postignute ili gravitacionim praćkama ili jednostavno padom letelice na Zemlju pod uticajem gravitacionog ubrzanja Zemlje (koje nije baš zanemarljivo ), a odnos tih brzina je nešto više od 18 000, tj. brzina svetlosti je toliko puta veća.

 

Prosečan čovek hoda brzinom od nekih 5 km/h, pa da vidimo dokle bi on mogao da stigne kada bi mogao da hoda kroz kosmos Hajde neka živi 100 godina i hoda od rođenja do smrti. Za to vreme bi prešao 4 383 000 kilometara, što i nije loše, došao bi do Meseca 11 puta, možda malo više Trebalo bi mu 10 života da dođe do Marsa (kada se desi da je Mars najbliže Zemlji), a oko 35 života da prošeta do Sunca

 

Nego, pogledajte ovu fotografiju:

 

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9e/Milky_Way_Arch.jpg

 

Nikad u životu nisam bio na mestu koje je toliko mračno da bi se od diska Mlečnog puta videlo nešto više od one bele magle, a ovde se vidi i braon i narandžasta, pa, da li je neko od vas imao priliku da vidi nešto kao što je ovo na fotografiji? Pošto mi nikako nije jasno da li su ovo fotografije sa običnih fotoaparata ili je u fotografisanju korišćen teleskop

Trebalo bi mu 10 života da dođe do Marsa (kada se desi da je Mars najbliže Zemlji), a oko 35 života da prošeta do Sunca

Ovo me podsetilo kad sam čuo jednu stariju ženu kako komentariše emisiju na TV-u u kojoj se pričalo o svemirskim putovanjima i u jednom treutku ona opušteno kaže: "Ne znam zašto ne pošalju ljude već jednom na taj Mars, kad su mogli na Mesec sigurno mogu i na Mars".

 

Haha. Pa da Mars nije (skoro) duplo udaljeniji od nas nego Sunce, i ja bi se pitao što već jednom nismo poslali Čoveka na Mars.

 

Elem, mene recimo fascinira kad čujem izraz "vidljivi univerzum" (observable universe). Tačnije, činjenica da se svemir širi brže od brzine svetlosti pa mi (tj. naši teleskopi) možemo da vidimo "samo" onoliko dokle svetlost (elektromagnento zračenje) dopire. Naravno, tu u igru onda uskaču tamna energija i tamna materija ali da ne širim sad priču.

 

Evo, samo dok sam napisao ovaj post svemir se proširio za minimum 30 milijardi kilometara.

 

Nezamislivo.

Edited February 1, 201213 yr by Kendall

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2012&mm=02&dd=02&nav_id=579438

Edited February 2, 201213 yr by ~SilentWarrior~

Столет, имао сам ја прилике да видим Млечни Пут мада није био толико јасан као на тој слици. Додуше, одузимао ми је дах својом лепотом само је био доста блеђи, самим тим није био тако изражен али јасноћа је ту - знало се и могло се препознати да то јесте Млечни Пут. Било је ту неко друштво са мном и баш смо расправљали на ту тему, и дан данас се сећам. Предивно вече.

И наравно да је сликано телескопом, ем зато што је слика исувише чиста (не може ниједан фотоапарат овако нешто направити), а и у десном углу се налази један телескоп, што говори да је ту неко њихово уточиште, плус, одлично место за постављање истих...

 

Заборавих да напишем да имамо прилику да видимо црвене тачкице са десне стране, што указује да су те звезде изузетно далеко, заправо удаљеније од осталих, а то ниједан фотоапарат не приказује нити може забележити - још увек...

Zanima me otprilike kako disk Mlečnog puta izgleda sa nekog najmračnijeg mesta na Zemlji. Na selu sam dosta puta imao priliku da vidim belinu prilično jasno kako se pruža preko velikog dela neba, ali jbg, sa neke planinčuge u nedođiji mora da je doživljaj videti

Потражих слику, чисто да дочарам шта видех. Нешто слично као дотична само без те светлости у средини али на тај мрачнији фазон се збило.

 

Milky Way

 

Сећам се да је било лето и то 2010. са погледом из Вршца али не вршачког брега већ неко затурено место. Прилично фасцинантно је изгледало.

Znao sam da su neke posude Štrebersko objašnjenje bi bilo da 'planete' izgledaju kamenito, bez atmosfere, sa mnogo tih kanala, a premalo kratera, a s obzirom na to da su kamenite i nemaju atmosferu, morale bi imati kratere

Nisam znala da li da kačim ovde ili na Zanimljivosti, niti da li je već bilo, ali svakako se ne sme propustiti.

Scale of the Universe

Mislim da je bilo na zanimljivim linkovima Baš sam se juče toga setio i okačio na fb

Интересантно је колико су небуле огромне. Небуле су свакако једна од најлепших појава у свемиру. Наравно, за мене нема ружних појава, све одузимају дах својом лепотом.

Него, једна занимљива слика. Како би Земља изгледала без воде.

 

 

Иначе, има неки математички приказ какав облик Земља има када уклонимо сву воду и атмосферу, само не могу да пронађем. Наликује неком изгубљеном облику метеора. Не би препознали сопствени дом...

Edited February 5, 201213 yr by Aces High

Onaj link sam već negde video i zaista je fantastičan. Momentalno sam odvukao kursor skroz desno i, naravno, ostao bez daha. Još kad se zna da vidljivi Univerzum čini svega 4 % ukupnog Univerzuma (73 % čini tamna energija a ostalih 23 % tamna materija) onda stvari postaju veoma, veoma, veoma ozbiljne.

 

Na primer, naš Mlečni Put:

 

 

Jeste, deluje beskrajno ogromno ali da li vi možete da zamislite da samo u tom vidljivom delu Univerzuma postoji BAREM JOŠ 200 MILIJARDI ovakvih i mnogo mnogo većih galaksija? Ja, recimo, ne mogu.

 

I još jedna misao koja me svaki put oduševi kad pogledam tu sliku (a gledam je često jer mi stoji kao desktop pozadina ) je činjenica da je centar galaksije toliko svetao tj. da su zvezde bliže centru galaksije locirane mnogo bliže jedna drugoj pa nama s ove razdaljine deluje kao da je u pitanju jedna džinovska zvezda tj. "svemirski entitet"). Ali nisam na to mislio, već na činjenicu da se u samom centru Mlečnog Puta nalazi jedna super-masivna mega-ogromna crna rupa kojoj ništa ne može da pobegne (naravno, ni svetlost) pa ipak, centar naše galaksije šljašti kao najsjajnija sijalica od 100 W (ih, al' mi je poređenje ).

 

Kako?!