Leaderboard

I ovaj zaleđeni kadar iz OktoberFesta (meni inače jednog od omiljenih domaćih filmova)

Juče napunio 30 godina💖

Cenotafio - Larvae Tedeum Teratos. Muzika me nije oduševila.

sprdačina gotova, pola tri, sledeće pitanje Pre izdanja iz 2004. "Si Monumentum Requires, Circumspice" ("Tražiš li mu spomenika, oko sebe pogledaj"), Detspel omega su izdali dva albuma, ako bi se onaj iz 2000. mogao nazvati pravim LP-jem kad se zna da je na B strani demo. Sad, 20 godina posle, kako gledate unazad na ova dva albuma koja su bliža takozvanom drugom talasu blek metala, ili norveškom blek metal stilu kog tako dobro znamo? "Svi naši snimci od 1999 do 2002 su uglavnom načinjeni u jednom mučenom izdahu, othranjenom na beskrajnoj fascinaciji vrhunskim dometima jednog dela drugog talasa blek metala -- od kog nešto jeste iz Norveške, očigledno, ali u najvećem delu nije isključivo nordijsko - rani Samael je verovatno bio važniji u nekim pogledima nego mnogi norveški klasici. Ovi snimci su radikalni u tom smislu da je u njima isključen svaki vid nijansiranosti, budući da su ispunjeni onim ekstremno neprijateljskim i potpuno nihilističkim duhom andergraunda koji je preovladavao u to vreme u našim krugovima. Tenzija koja je bila osnov tome nije nešto što ljudi mogu da zamisle ili rekonstruišu u retrospektivi, zasigurno ne bez pravilnog razumevanja i osećaja za kontekst. Nazvati to taktikom spaljene zemlje bi i dalje bilo previše odmereno: naposletku, postojalo je implicitno poimanje da je to moralo da bude premašaj u odnosu na prethodnu generaciju. Kako pravilno i efektno ovaplotiti tu ekstremnu ambiciju, bilo je uzavrelo pitanje, i mi smo na njega odgovorili operišući revolucijom o kojoj ćemo začas nešto reći. Upuštanje u decenijski rad na trilogiji. Prve godine su bile apsolutno nužna faza, koja je udarila žig blek metala u naša bića za vek vekova, ali ujedno i vrlo specifično poglavlje, koje se završilo 2002., kada smo se podigli iz tog pepela"

A nije li to promašena ideja, nositi sitni alat u jedno takvo nesveto putešestvije? Ja to pitam jer nekad pomislim da je blek metal muzika za one koji već hodaju levom stazom, svesno ili nesvesno, pa se tako nešto malo goriva dodaje na vatru, jer se često može smatrati tek nadopunom onim mislima koje ljudi koji su u toj priči već drže u glavi! Ili možda u slučaju Detspel omege, vi izazivate izazivače? "Mi radimo sa zvukom, rečima i vizuelnim predstavama. Više od toga i ne treba da se projektuje mimeza sveta. To sitan alat nije - uzmimo ovako: ta sredstva su ono bitno u ma kojem poretku da bi se u njemu mogao iskazati smisao, stabilnost, ili obezbediti kontrola. Ona podjednako mogu uljuljkati u pasivno potčinjavanje ili razbuditi i usmeriti snage. U toku kreativnog procesa, ona iskrsavaju u konjunkciji onog posve racionalnog - projekcije volje - i onog beskrajnog nepoznatog, nazovimo to božanskim. U toku te geneze, preuzimaju se dužnosti demijurga. Neko je jednom opisao Detspel omegu kao kontrakulturu unutar kontrakulturnog pokreta - bivajući pritom sastavnim delom istog pokreta. Bila je to dosta precizna formulacija, i ona odražava naše pozicioniranje u toku tog "putešestvija", da citiram tvoje pitanje." Konkretno rečeno, ovo znači da je ono što mi radimo čisti blek metal - naša strast za najviša dostignuća žanra nikada nije usahla i zauvek ćemo svedočiti da je otkriće blek metala bilo prekretnica u našim životima. Ipak, sigurno je i to da verujemo da muzika mora da odražava osnovni duh. Ne može se biti dosledan onom revolucionarnom, ekstravagantnom, mističnom i "veći od života" impulsu koji je usađen u žanr prostim ponavljanjem obrazaca koje su uspostavili drugi, do iznemoglosti. Otpor mora biti prisutan na svakom nivou - u prvom redu muzički. Blek metal, sve od onog momenta kada je počeo da kanališe taj plamteći duh, više nema muzičkih granica osim samonametnuh ograničenja uključenih činilaca. Naš rad nužno propituje konceptualne pretpostavke žanra. Ako si mišljenja da blek metal nije samo muzički hobi, nego, hajmo reći, korito toka neupodobljene duhovnosti ili ogledalo zlokobnih realiteta, onda ukorenjivanja žanra u dubokoumno kulturno rodoslovlje koje seže unazad u vekove predstavlja vrhovnu nužnost. To jest, u rodoslovlje istomislenih umova koji su se usudili da pruže otpor silama kako zemaljskim tako i nebeskim, njih koji su vodili prometejski-luciferski revolt kojim god sredstvima koja su smatrali zgodnim. Borba je to koja se ne odvija poradi impulsa onog proverbijalnog hepienda, već samo obećava još veći nemir i propitivanje. Raditi na uspostavljaju veza, prinuditi realitete da se manifestuju kroz konfrontaciju ili kroz jukstapoziciju dela eksplozivne prirod koja ozračavaju vekove, to je ono što smo radili u tekstovima od 2002. I tako to mi "izazivano izazivače", da se vratim na tvoje pitanje. To je naš doprinos, veran našim ličnostima i viziji. On može i ne mora biti od koristi drugima. Mnogi putevi vode u pandemonijum i ovo je naš. Naš rad je dakle strukturisan kao rimski bog Janus: u isti mah okrenut i ka prošlosti i ka budućnosti."

🤪

Obnavljao se Cronenberg: Dead Ringers - Tata Cronenberg je zaista majstor svog zanata, ume da napravi filmove koji vam se urežu u sećanje i u rožnjače posle jednog gledanja. Zaboravio sam u stvari kako je Jeremy Irons nekada bio glumčina, ovaj film je testament tome i verovatno njegova najbolja uloga. U doba kada 3d tehnologija i efekti još nisu dostigli svoj vrhunac trebalo je osmisliti i odigrati dva identična izgledom brata, ali sa psihološkog aspekta potpuno drugačija. Može čovek da drži mnogima masterclass časove, jer neverovatno je da sa jedne strane imaš beskrupuloznog, ekstrovertnog i gordog burazera, a sa druge povučenog, mirnog i namučenog... Seksa ima, body horor je tu i dalje. Atmosfera podseća na engleske filmove, sve je nekako na distanci i hladno. Ponekada da bi nešto spadalo u horor ne treba da ima čudovišta, ubice i slične ale i aždaje, već je dovoljno da se igra u ljudskim i glavama. Remek delo u svakom pogledu, 10 oko vrata. Crash (1996) Da se ne zajebavamo, čak kada i pravi soft porn o fetišističkom kultu koji se pali na sudare i povrede, Cronenberg je na vrhu zadatka. Veoma hladan film, skoro kao I Dead Ringers, da ne znaš da je iz Kanade rekao bi režiser mora da je Englez kada je atfmosfera toliko hladna i isprazna bez ikakve svetlosti koja se nazire na kraju tunela. Dok sam gledao sve te scene golotinje i pomenutih sudara, palo mi je nešto na pamet u vezi filma, što pre nisam primećivao, na primer kako su svi kadrovi anti holivudski i prljavi i iz neobičnih uglova koje bi neki izvikaniji režiser nikada ne bi iskoristio. Na kraju sam shvatio da je film stvoren za naše unutrašnje voajer, dok promatraš kroz kakvu seksualnu katarzu prolaze svi likovi, istovremeno ti je teško da skreneš pogled jer vidiš nešto novo što ti nikada ne bi palo na pamet, a istovremeno jako neprijatno. Moram da pohvalim Howard Shore OST. Sveden je ali efektivan, na momente deluje kao da će da eksplodira ali se suzdržava. Nije možda najsloženija zaplet, ali je itekako efektivno sve upakovano. I ko što reče matori skoro u jednom intervju filmovi su o seksu i seks se prodaje. 8.

August Ames...