Leaderboard

pa bez zezanja da, evo meni je kanc blizu gimnazije i dan-danas razne Rosenrot i Reise Reise majice viđaš redovno Rammstein i Slipknot dva benda koji su sa popularnošću izveli pun krug nazad u 2001, pa i više

zamisli platis 9.000 din da gledas ovaj bend

meni je samo potvrda da je recept za uspeh da ubacis etno melodije i instrumente. sve ostalo moze da bude potpuni prosek ali ce taj narodnjacki momenat da te proda, bar srbima.

bolje idite u cirkus, vizuelni spektakl bez lose muzike

cetvrtak Meshuggah u Pesti, malo bleja, pa Botch u subotu u Becu. Solidan road trip za matore metalce, moze i porodica da se povede

Koncert bio jedan kroz jedan odličan u svakom smislu, uključujući i Jagode, nepotrebno je tražiti dlaku u jajetu. Treći put ih gledam, prvi put još pre okruglo 10 godina, nikad bolji nisu bili. Što se tiče penjanja klinaca na binu i pokazivanja sisa, pozitivno sam iznenađen da ta generacija u Srbiji uopšte sluša heavy (ili je korona i odsustvo koncerata 2020-21. učinilo svoje, pa nisam registrovao njihovu pojavu). S druge strane sam iznenađen i da je gotovo celokupna ekipa oldcshool heavyjanera pedesetogodišnjaka koje redovno srećem po nekim drugim svirkama u zemlji i bliskom inostranstvu bila prisutna, jer sam mislio da oni prate samo matore bendove. Sećam se npr. kad sam jednom od njih pre tih 10 godina rekao da idem na Enforcer, a on nije ni bio čuo za bend. Drago mi je da su se apdejtovali.

Zasluženo.

to je za vas Amere

gde si bio kad su Five Finger Death Punch svirali, nisi ispostovao Walmart metal do kraja

Meni se još krčka, ali nije loš album. Nije kao da je neki povratak nakon The Future bites, jer nema odakle Steva da se vraća, The Future bites je bio sasvim korektan i nekako logičan nastavak svega što mu je prethodilo, njegov pečat je bio preko celog albuma. Slična priča je i ovde, i ja dobijam neki Insurgentes vibe, možda malo i Grace for drowning, verovatno zbog raznolikosti koju Igor pomenu. Mada me u džemerskim i atmosferičnim momentima podseća i na Up the downstair / The Sky moves sideways eru. What life brings i Time is running out su mi nekako proverene, dopada mi se i Inclination, ali ima dosta pesama sa kojima kuburim još uvek. Glavni faktor ovde je to da, koliko god da je sve solidno i na nivou odrađeno, nema onaj impact koji su na mene svojevremeno imale Remainder the black dog, Luminol ili Routine. Sad, da li je to zato što ove pesme nisu toliko melodijski istančane ili same po sebi dirljive, ili sam ja vremenom malo oguglao na Wilsona, ko zna. Možda je ovo drugo. Mi "mlađi fanovi" se kunemo u Routine kao što se generacija pre nas ježila na Lazarus, a danas verovatno novi fanovi seku vene na Rock bottom.

To to, ne stidim se ja svojih godina, samo tudjih

Pa to pričam, u mojoj glavi je 'pre 20 godina' nešto davno (maltene da se nisam rodila tad) A ja imam još dva meseca fore da uđem u klub 27 🤣

opušteno preskačem

Nije moj šmek ovo, daleko od toga, ali mi je daleko slušljivije od prošlog, i radije bih ovaj fazon da fura nego da pokušava da bude spasioc popa (kao da pop samo njega čekao). Ne kažem da liče, ali me po muzičkom dijapazonu podseća na Insurgentes, koji je takođe svoje nožice gurkao u svakakve bare. Koliko vidim fanovi na netu posvršavali kako je album soo progressive, soooo challenging, a meni više odvlači pažnju kako nije zakazao nikakvu turneju za album, valjda i njemu jasno da materijal nije baš za live izvođenje. Ili možda samo oće da odmori posle PT putešestvija. Naslovna mi je užasno naporna i ubija mi album, "Economies" favorit.

stvarno si walmart metal maniac

samo na hevi metal koncertu pobednik može da bude lik sa retro naočarama, a ne riba koja je pokazivala sise