Leaderboard

Da se nadovežem sa utiskom iz Amsterdama. I dalje jedan od najboljih live bendova u metalu danas. Odličan zvuk u sjajnom prostoru, bend raspoložen, Mikael preraspoložen čak i za njegove standarde rekao bih, u nekim trenucima nije znao šta će od sebe pa krenuo da reži i growluje na random. I growl mu svakako i dalje moćan i služi ga, long may he reign. Imao je više dobrih ispada, kao i uvek jebga, verovatno jedini čovek koji može da se hvali u istoj večeri da je upoznao i Thijs van Leera i Martin van Drunena. I onda da krene da kenja o liricima Dua Lipe. Setlista uredna, moglo bolje, žao mi što nije bilo i više sa novog (bile 1,3, 7 i Story (skontao live da je ovo baš SWilson HCE pesma) i čudno mi što su ih pikali van nekog redosleda, §7 na sred liste izolovana mi nije radila, to i onaj Keksproces mi malo umrtvile, ali posle se diglo. Svakako start sa §1-Masters-Lepper povezivanjem bio nenadjebiv, prvi pravi workout za vrat ove godine. GMagus bio uredan, ali mi bukvalno minijaturni i nebitni delovali u odnosu na Opeth, ma koliko ih voleo. Treba im i druga gitara i bolji backing vokal. Kudos Opethu što vodi kulje bendova kao predgrupe umesto "popularnog", ali mi ipak i dalje misterija kako su Maguzi upali na ovaj slot Bonus "You Suffer" sa novim liricima -

Saxon je juce overen u Becu i opet nije bilo greske. Odlicna setlista, najavili su ceo legendarni WoS, par numera sa aktuelnog albuma i razne hitove, te su isto i ispostovali. Najprijatnije me iznenadila pesma Dogs of War - jer je bas nisam ocekivao (mada je utisak pokvarilo ozvucenje, tj.tehnicki problemi), kao i 1066! Energija na bini je neverovatna, publika je super reagovala... saksonci su pravi predstavnici muzickog hard 'n' heavy pravca!

Evo i nove pesme i spota 🙂 Album se finalizira, morali da izdrkamo jos jednu epic prog pesmu za album pa se zbog toga malo razvuklo, al' bice ove godine sve to.

Hvala hvala :D A za ep, nece biti previse solaza, taman da se ne pretera, ni ja to ne volim, a bice soliranja i na bubnju, i jos nekih zajebancija :)

Slazem se, ja sam ih gledao u Pragu pre neki dan i stvarno odlican koncert, super energija, Brian se uklopio kao da je oduvek u bendu

Vaistinu sjajan novi Hulten. Čovek je kao vilenjak koji poje kroz snove. Ima nekih izuzetnih melodija, album je sveden i suptilan i praktično je za svaku priliku kad god ste među javom i med snom. Raširio se dosta i vokalno ovde. Čoveka koji je tako umešno odradio svaki stil u kom se oprobao, a bilo ih je zaista raznih, ne možemo drugačije okarakterisati nego kao pravog muzičkog genijalca. Omiljeni deo mi je verovatno Song of transience / Through the fog into the sky kombo.

Slazem se,cak sam u 4oj pesmi nacuo i B. Sabbath feel-a. Ali sve je tako dobro koncipirano da mi ne smeta sto cujem pozitivne uticaje bendova koje volim u ovom.

Igorov sin, ovo je baš po mom ukusu

Evo i ovde ekipe iz Mumbaija, Serpents Of Pakhangba. Svoju muziku opisuju kao art metal, pa uz tako širok pojam mogu plivati od folk-metal-prog voda do neizmernih dubina avangarde. Ovaj je album, inače njihov debi (ali u novom ruhu, stoga ime Neo Redux, 2021) u suštini prog-funk-jazz 1970-ih meets metal, uz mnogo disonance, improvizacije, etno motiva i instrumenata. Za razliku od ovogodišnjeg (eno ga na Folk-Viking temi), ovde sve glasovne vratolomije, dok usput svira kazoo, izvodi žena-zmaj, Tanushree Saha. Improvizacija u numeri Vultures jasno pokazuje koliko je širok spektar njenih mogućnosti. Mene su sa ova dva izdanja glatko kupili i već se radujem budućim izdanjima. Sluš ovde: https://serpentsofpakhangba.bandcamp.com/album/serpents-of-pakhangba-neo-redux

jedan neočekivan novi singl ispao pre neki dan

Ово ће бити право освежење ако цео албум буде овакав. Песма обећава.

U sto jako na mas

Sve do Empire zaključno sa Empire je bilo bajkovito... Tim albumom su zaokružili jednu plodonosnu epohu... Promised Land već osetno slabiji... Sa Q2K ili kako se već beše zvao... kreće dekadencija, skoro pa potop... A i bend je imao popriličnih problema sa agencijama na tri slova...

Sedim ovde na poslu i slušam Cabinet posle sigurno 10 godina, evo me upravo na pola Dirty Priest - koja albumčina... Six pack i dalje tu, nema viška kila, nema nijedne sede, već pristojno mator album ali odbija da ostari.

kad god vidim ime ovog benda, u glavi mi krene