Leaderboard

Kidnapovaću ovu temu za jedan post da ispišem moje utiske sa ovogodišnjeg Hellfesta. Možda nekolicini ovde bude zanimljivo, a možda se i neki mladi Jovica metalac zaebe pa svrati na forum sa TikToka i poželi da ode na neki koncert nakon čitanja utisaka. Nikad se ne zna. Elem, bio sam samo na „drugoj polovini“, pošto je ovogodišnji fest bio 3 + 4 dana, a ja zbario kartu prošle godine kad su pustili za drugi deo. Iako sam čovek više za niche (metal) festivale, kopkalo me je da bar jednom posetim neki od mega metal festivala, i kad sam skontao da mi geografski ovo nije preteško da odem, odlučio da se oprobam. Bio sam prošle godine i na Alcatrazu, bio sam prethodno i na par Brutal Assault-ova, ali oba su jedno 3x manji festivali od ovoga. Zvanično je prodato 60k karata po danu, ali na udarne dane vikenda je sigurno bilo i više (pozivnice, novinari štaveć). 6 stejdževa (+1 na ulazu pred ulaz ), skoro 200 bendova, gomile i gomile ljudi, i glavni utisak pre svega je koliko je sve zaprepašćujuće dobro organizovano. Pre svega bendovi, satnice i sl., bez greške. U proseku poredivši eto sa Brutalom, daleko veći procenat boljeg ozvučenja po bendovima. Bine su isto jako lepo strateški nameštene tako da se minimalno izgubi vremena u trčanju od stejdža do stejdža. Postoje dve glavne main bine, gde se smenjuju bendovi posle 5 min, pa još tri šator bine, gde su dve jedna pored druge sa takođe smenom na 5min, dok se treći šator preklapa sa jednom od dve. I 6. bina sa punk/hc bendovima na kojoj nisam ni stigao da obitavam jer se vazda preklapalo sa, jebiga, bitnijim metal nastupima. Nekako sam imao baš sreće da sam gledao bar 95% stvari koje sam hteo, odnosno minimalno su me zajebali sa preklapanjima, koja su na ovaj broj bendova bila neizbežna. Usput kad smo kod preklapanja i tako toga, preporuka za sajt clashfinder.com, sastavio svoj program preko toga i onda samo to pratio na festu. Od ostalih stvari, jako lep, bogat izbor hrane inače, pa i kul izbor piva, ali ono što me ovako, sa nemuzičke strane, najviše zaprepastilo je što postoje ekipice volontera koje idu preko dana i čiste sve jebene toalete. I dalje mi je neverovatno da se setim da ulazim u tipa 9h uveče u tolaet na festu gde ima toliko ljudi a da nije ceo unakažen. Takođe, 2/4 dana je bilo kiše, a samo jedan stejdž od šest je imao problema sa blatom. Takođe, gomila metal artsy limenih đinđuva na sve strane, neka display fontana, Lemmy statua od 15mkolkoveć...na dosta stvari se mislilo. I zadnje, čak i sam Clisson je jako lep gradić da se poseti i prošeta. Nant takođe, iako je kanda veći i manje simpatičan. Od mana festa, pre svega što nisam ništa od mercha uzeo, jer su redovi bili apsolutno nenormalni, a između majice i gledanja bendova ću jebiga uvek ovo drugo da biram. Prevoz od lokacija do lokacija isto nije bio najbolji, ali bar funkcionisalo. Najviše vremena def uštedeli kamperi. Ali, glavni problem u stvari mi je što ima ipak previše „turista“. Vikend kad su headlineri bili GNR i Metallica je najviše patio od ovoga. Gomiletina ljudi je blejala po ceo dan na glavnim stejdževima da bi uhvatili mesta za glavne „atrakcije“, a ostali stejdževi su maltene bili poluprazni. Sa jedne strane, bolje za nas ostale, manje guranja, ali ipak bilo i tužno povremeno. Metaliku sam gledao sa jedno 200 plus metara jer se Mercyful Fate završio tipa 5 min pre njih. I, zadnje kukanje, jebo mater ala su Francuzi zavisni od cigara. Bilo je i vutre (na Ruins of Beverast kao na Exitu da sam bio od mirisa ), ali sa duvanom su baš preterivali, pogotovo u šatorima. Summa summarum, preko 40 bendova sa manje od 20 sati spavanja ukupno između, jako lepa stvar da se preživi. I jeste mi bilo kul da vidim neke stvari koje nikad ne bih išao da gledam na solo koncertu, ali ovako na festivalu sam davao šansu i povremeno bih se i iznenadio. Ne znam da l bih opet išao, verovatno se do daljnjeg držim "manjih" festivala. A sad, reč koja dve o par highlight bendova. Mercyful Fate – Neizbežno, odmah ovo, em sam ih gledao na samom kraju festa pa su mi utisci najsvežiji, em je bila stvar koju sam interno ponajviše hajpovao za sva 4 dana. Prvi put da sam uspeo da ne gledam setlistu benda pred koncert posle dužeg vremena, i to je takođe doprinelo guštu, nisam ni videoe nastupa gledao, tako da mi je i setlista i dizajn stejdža sve bilo "iznenađenje" uživo. Ne znam šta reći sem savršenih sat vremena, bukvalno jedino moglo da bude bolje da su im dali duži nastup, što i zaslužuju. King u 66(6) godina jebe keve i sa vokalom i izgleda i dalje zlokobnije lajv nego 99% blekmetalaca. Mogu samo da se nadam da će biti i neki solo run nastupa, a ne samo festivali. Moonsorrow – Da nisam gledao MF, mislim da bi mi ovo bio najbolji nastup festa. Epic raspič po svakom nivou, kada krenula Kinvekantaja na startu umalo nisam zagrlio Francuza pored mene (srećom imao cigaru). Čak I jedan od koncerata sa boljom atmosferom u šatoru, valjda pomoglo što većina turista bilo tad na GNRu, hah. Blind Guardian – Bili posle GNRa na stejdžu pored i svirali za bar 2x manje ljudi mislim, ali pošteno raspičili. Ceo SFB i par starih hitova, predobra lista. Hansi i dalje super, skontao sam da bolje sad zvuči nego 2000ih na nastupima. Andre i dalje cepa lead-ove ka’ sa diska. Iskupili mi se iskreno sa ovim nakon onog prevarantskog nastupa na KITR. Helloween – I dalje sam zvanično protiv cele ove Avantasiaween ideje, ali ne mogu da ne priznam da je bio jako ubav nastup. Kisketa sam nekako metalno otpisao odavno, iako mi jeste zaigrala srčka kad je krenuo „Eagle Fly Free“ da peva, a pravi gušt je bio WOJ medley sa Kaiem na vokalu koji me je vratio 20godina nazad u vreme. Kai i dalje predobro zvuči kad peva, valjda pomaže to što peva sve manje i manje jebga. Lista 95% WOJ/KOTSK što jeste malo bilo čudno, ali sve u svemu, na kraju mi nekako prijatno iznenađenje koliko se dobro provedoh. Hällas – Prelepo zvuče na disku, a uživo još prelepšije. Jedna od retkih koncerata koje sam gledao na Valley bini (glavno skloniše pušotravaca na festu), i atmos je bio super, čak sam se i iznenadio koliko ljudi ih zna u stvari. Jedini minus vokal, koji još gori nekako nego na disku, a em se i slabo čuo, najgora kombinacija. Ali kad ne smeta Ghostu da se probija, valjda neće ni ovima, hah. Arcturus – Još jedan bend koji baš glupo rano stavljen (17h), ali ajde bar ne toliko kratak nastup. Elem, bili mi raspič na Exitu onomad, sad još i bolji (pomaže i bolje ozvučenje). Vortex i dalje “king of not giving a fuck”, volim taj pristup, i neka ga dok mu ne utiče na vokal previše Najjači momenat kad je usred neke pauzice prosledio raćiju Hellhammeru, ovaj se nećkao pa ipak uzeo. Ostatak pesme delovao malo uzrujano Demilich/Blood Incantation – Ova dva ću u paketu, svirali jedan za drugim na istom stejdžu i to u glupo ranim terminima (13-14h), plus brat iz Demilicha gostovao posle na BI pesmi. Demilich nisam znao da je toliki zaebant uživo, čak se i žalio kako nema vremena da kenja između pesama, tako da to mora negde da se uhvati solo pod def. BI šta reći, do jaja su mi bili studijski, ali su me baš kupili posle ovog nastupa. „Awakening....“ lagano jedna od highlight pesama na celom festivalu. Nine Inch Nails – Nikad bio neki fan, ali moram priznati da ovo jebe keve uživo. Audio-vizuelni spektakl. Pre bih ovo gledao live opet nego tipa Rammstein. Killing Joke – Nikad slušao, ali hteo da dam šansu uživo i baš mi odlično bilo, još tad najgora kiša na festu bila. Discog na skidanje za budućnost. Honourable mentions: The Ruins of Beverast – Ovo je bilo tipa u pola6h popodne, ali je pre za pola6h ujutru, jedna od stvari koje def treba više da izvrtim doma, pretenduje da mi se solidno svidi. Sorcerer – Nikad neću biti neki fan, ali stoji da super zvuče uživo, pogotovo vokal. Therion – Christopher konačno batalio šešir i cvikere! Vikstrom malo nije u formi, ali su generalno bili super i dobra lista. Izašli iz Antichrist bunara reklo bi se. Moonspell – Glavno pravilo bilo kog festivala – ako je Moonspell na listi, uvek gledaj Moonspell. Nikad ne razočaraju. Čak i ako se preklapaju sa nekim drugim, uvek gledao Moonspell. Jebo mrtvi Kreator. Mgla – Uvek sigurica live. Enslaved – Bili mi kanda bolji na Prognosisu, ali opet kul nastup, dobri uživo. Samo im one video i svetla kerefeke ne trebaju imho. Ili bar redizajn neki. Alice Cooper – Oriđinale King Dajmond na delu, ovo mi jako drago što sam gledao. Pentagram – Besmrtni Bobi i neki anonimusi pokidali. Bobi mislim da bio življi sad nego 2013. kad sam ih gledao. Vltimas – Bend zvuči super, iako mi nije jasno što i dalje vrte jedan isti material već evo 4-5 godina (jes kul album ali ne toliko). Ali, veći utisak Vincent, preplakao sam na najave pesama. I par anti-highlightsa, da ne kažem najgorih bendova: GNR – Preklapali se sa Moonsorrow-om, pa naravno nisam gledao ceo nastup, ali sam bio za prvu i zadnju trećinu. Ako neko hoće da vidi kako izgleda korporacija uživo, skupina ljudi koji su plaćeni da sviraju uživo i to je to, treba da gleda GNR. Mrtvo i bezdušno, sa Axlom koji je očajno zvučao. S obzirom na opštu gerijatrijsku postavu, čak nije ni u top 20 najstarijih pevača festa, a zvučao je među najgorima iskreno. Ali, masu boli kurac, masa voli paradajz siti i tako te kerefeke. Scorpions – Da nije Miki Dija verovatno bi bili još dosadniji nego Gansi. Cult Of Fire - Ono je presmešno uživo. Ceo taj Batushka-style gang može da odjebe u skokovima, daleko daleko. Metallica – Bend kao bend je zvučao sasvim dobro, štaviše sviđa mi se kako su malo izpremeštali listu, tako da nije više NEM/Sandman dosada za kraj. Završili koncert sa Damage/One/MoP, apsolutno prebrutalan kombo. Veći mi je antihighlight što je sam festivalski dan propatio zbog gomile ljudi koji su došli samo zbog Metalike, i onda samo stajali većinu koncerta, jedino vadivši telefone na pomenute Black album hitiće. Mislim da ovaj jedan video govori više nego hiljadu reči - https://www.youtube.com/watch?v=XaeD3PY65pQ Takođe, jebao ih Dirty Window, i sad su ubacili neke random introe pred Bell Tolls i još neke pesme, niđe veze nema. TLDR: Hellfest not bad.

Prvo, jako loša organizacija da se ne najavi da će redosled biti Baroness, Kvelertak i onda tek Mastodon, jer kako su najave išle sve je sugerisalo da će Kvelertak da otvore i da možda ne bi bilo loše preskočiti ih, jer se nisam zagrejao za bend. Ipak desilo se da je koncert krenuo pre otvaranja u 19 i Baroness su prvi svirali, a dok smo našli Halu Park Zagreb došli smo na poslednju pesmu. Ipak Baroness ostaju da budu uhvaćeni negde niz put, po rečima prisutnih jako kratka setlista jedva 50-tak minuta. Sam prostor gde se odigrao koncert je ogroman i dobar, prostran je i bilo je potaman da se u njega napakuje preko 2k ljudi, barem toliko kažu da je bilo i mogao bih delimično da se usaglasim. Bina je ogromna, možda niža nego na šta smo navikli, ali ugođaj prave ii razne platforme sa strane gde se može sesti i na miru sa štandova sa pićem i merchom da se isprati na miru sve. Što naravno nismo uradili već otišli u prve redove ko pravi metal ratnici. Osvrnuo bih se na merch štand, mislim da je u današnje vreme zaista bezobrazno skupo naplatiti majice skoro 40 eura, a o duksevima i da ne pričamo koji su išli još više. A i nije bio toliko interesantan dizajn istih. Bilo je uglavnom Baroness vinila poslednjeg albuma i nekih singlica. Ali da se vratimo na bendova i zbog čega smo ovde došli, jako brzo posle Baroness na binu izlazi Kvelertak. Pokušao sam da izvrtim zadnjih par albuma, i ono meni oni esencijalno zvuče kao dad rock bend, što i nije daleko od istine, mešavina speed-thrash metala sa 70s hard rock estetikom i vokalima koji bi legli kakvom punk-crusty bendu više. Međutim ova opaka 6-torka je bila crni as! Bukvalno od prve pesme nisu stali i samo su rokali kao da je to najbitnija stvar na svetu. Jako su svi simpatični uživo dok se klibere međusobno i pentraju po pojačalima, pogotovo ćelavi gitarista koji me podsetio na najdobroćudnijeg medu. Uzgred pevač je najsmešnija karikatura tipa koji živi i dalje sa roditeljima i imitira Axl Rose-a i Joey Ramone-a sa onim kožnjakom, dok se razbacuje stalkom ili poliva pivom i dok u najgorem ćaletovskom maniru loži masu na tapšanje i da viču oi, ali mu to uspeva. I maltene izgleda kao da živi sa roditeljima i da ga puštaju da izađe na turneje od po mesec dana i onda nazad u podrum na skidanje od lepka. Njihov set je maltene proleteo i izneadio sam se kako su uspeli da dignu masu, čak i ljudi koji sigurno nisu slušali bend do tog momenta, su mogli da nađu nit i da samo hedbenguju i đuskaju uz gitaroške eskapade. Verovatno najefektivniji momenti koncerta su gde pevač vadi zastavu bena i odlazi na prošireni deo bine tik uz ogradu dok maše ispred same publike, i za kraj najvrednija slika koju je Simadin spomenuo na njihovoj temi je što je natopljen pivom i znojem, jer nije stao i bio kao navijena igračka, samo uzeo na kraju i iscedio svo to pivo i znoj sebi u facu i usta sa takvim osmehom da bi mu roditelji kupii Sunđer Boba Kockalona da to lakše podnese. Iako ovo nije tehnički moja šolja čaja od benda, odlično zezanje i binski performans, ako ikada naletite negde na njih pogledajte ih nećete se pokajati. Ali svi znamo zašto smo ovde ipak inicijalno došli, na bend koji je na sve probleme koje je naišao od uličnih pacovskih dana, pa sve do maltene komercijalnog probijanja i dokazivanja da metal itekako može biti i pristupačan i žestok i pre svega progresivan, ali i dalje potentan. Naravno pričam o najpoznatijim sinovima grada Atlante, koji su održali reputaciju najmuzičkog grada Amerike, i ponosno ga i dalje predstavljaju. Izlazak na binu je najavio titane metala koji su ovog puta potpomognuti petim članom, klavijaturistom, koji nosi najsmešniji šeširić ikada posle Slash iz GNR. Zadnjih par albuma ima dosta kljavi i logično je bilo da se sve to i odsvira, a ne da se ide na matrice. Hushed i Grim je dominirao setlistom, i Brann se odmah razmahao na introu Pain With an Anchor, i bilo je prelepo videti da ljudi znaju tekstove i da od samog starta kreće unisono pevanje publike i benda. I to nije sve odmah pa iz nedra u bedra uleće Crystal Skull gde se oseća sva silina benda kao jedne kompaktne jedinice gde bez pardona isporučuju bezgrešno svaki rif, i možda najveća bojazan je iskorenjena, žirafini vokali, nisu postojali ove večeri, svako od njih je doprineo na svoj način da sve pesme zvuče priblnižnije studijskim verzijama i što je po meni najveći uspeh da se tesktovi lako razazaznaju jer uglavnom se kod metala nešto izgubi u lošem ozvučenju ili kada tonci pojačajaju namerno sve instrumente da bi sam bend zvučao megalomanski glasnije. Ovde to nije bio slučaj, dobili smo prime time Mastodon, zategnut i potkovaniji nego na bilo kojem snimku koji sam pre gledao (meni je ovo prvi njihov koncert, i nadam se da neće biti jedini) i sve je teklo odličnim tempom, prelazak u Megalodon je napravio jednu od najnasilnijih šutki u kojoj sam učestvovao iako sam odavno prestao da ulazim u iste. Ima nešto primordijalno u metalu i rifovima i atmosferi koja nas zavede i probudi naš primatski mozak da se resetujemo na inicijalno stanje svesti, što bi zapevao Max Cavalera back to the primitive. Nekako je i zahvalno što su posle nje odmah prešli na The Crux gde vidiš kako se Brent i Bill sjajno nadopunjuju dok Brann i Troy kidaju te vokale, i dalje mi je fascinantno kako može poletnije da zvuči nego na albumu, čist banger u već jakom katalogu benda. Dobro je da su tu uleteli i sa Teardrinkerom jer da su nastavili tempom da udaraju bez pardona, svima je legao predah, a i ponavljam, bilo je prelepo gledati kako svi uglas pevamo refren i da Mastodon pogađa u dušu kao i najjača kafanska pesma. I da nisu završili još sa Blood Mountain albumom uleće Bladecatcher, koja je najpakleniji haos ponovo napravila u masi koja se izvozala u još jačoj šutki, i to je ponovo jedan od svetlih primera gde možemo da čujemo i vidimo svakog od članova benda kako rade kao švajcarski sat. Onda smo se vratili na The Hunter sa Black Tongue, u suštini dobra je pesma, ali bih nekako voleo više da je tu uleteo Stargasm, zapostavljena pesma, publika naravno nije jenjavala sa mosh pitom koji je postajao sve pakleniji. I kao u poručenom momentu došlo je do malog odmora sa Skeleton of Splendor, dopada mi se što je evidentno da su dobro iskalkulisali kada treba dati predaha publici jer da su u konstantnom borbenom modu, ne bi ni oni, a bogami mi dole ostali čitavi. Ali zna se koja traka se očekivala, postojala je manja bojazan da će je preskočiti jer su na festivalima uglavnom kratili setlistu, ali prvi uvodni taktvoi The Czar su najavili putovanje kroz univerzum, ako bih morao da pitam iz čitave Mastodon diskografije, onda definitivno Crack The Skye ima najskuplje pesme i ovde se vidi i čuje čitava nadmoć benda, kristalniji i savršeniji zvuk nije mogao biti i to se ceni. I hvala im na tome. Posle ove epske pesme se ponovo šaltamo na Hushed & Grim pesmama Pushing the tide - More than I could Chew koji ponovo daju mali predah, jer onda je usledilo totalno uništenje sa najmrsnijim rifovima iz ranijih opusa, pogađate Mother Puncher je u kući i izazvao je takvu eksploziju "nasilja" da je letelo svo piće u vazduhu, a neki su i skoro bili pregaženi u stampedo šutke koja se širila sve više od samog centra ka ostatku prostora. Vidno pogođeni takvim prijemom ulazimo u zadnju fazu koncerta gde završavaju sa Gobblers of Dregs i Gigantium, koja mi je postala lični favorit sa poslednje i zaista je epska i kolosalna pesma da se zatvori koncert. Inicijalno je delovalo kao da je to sve što imaju u svojem arsenalu i stvarno su ostali zatečeni tolikom količinom entuzijazma od strane publike, da su ipak morali najskuplju da ostave za kraj, pogađate Blood and Thunder koja je nezaobilazna u njihovom repertoaru je najtvrđa tačka koju možeš staviti na bilo koju setlistu. Na kraju nje se ben povlači sa bine i sam Brann ostaje sa gomilom palica dok se od srca zavhaljuju Zagrebu i kako ih je iznenadilo što su posle 5 godina ponovo tu i što je ovo bitan dan jer je bio poslednji dan turneje sa Baroness i Kvelertakom i da mu je drago da su uspeli da ponove uspeh prvog koncerta i onda je pobacao palice po publici i obećao da će se vratiti mnogo ranije i da pauza do sledećeg koncerta neće biti dugačka. Nekako mi je puno srce, kada vidim da bend iz moje mladosti zvuči ovako potentno i bezgrešno u živom nastupu. Kao jedinica ratnika su, sve se zna šta i kako da se odradi bez da se pogledaju, a ostavljaju svoj znoj, dušu i osmehe na terenu jer vole to što rade iskreno, a i ujedno su dokazali da konstantne kritike na određene aspekte, recimo te vokale koji su svi spominjali, a i oni dokumentovali na živim albumima benda bez blama, govori da se radi o opuštenoj bratiji, koja je pošteno i vredno radila u sada već poznim godinama, i da mogu bez ikakve sramote da ponosno stave čitavu diskografiju koja i dalje isporučuje kvalitenu muziku i pre svega pesme, jer džaba sav taj metal i mast, ako nemaš tako zarazne rifove i refrene koji su eto noćas dokazali da su i dalje najbolji i na visini zadatka. Mastodon je sve, Mastodon je čojstvo, Mastodon je ljubav. Videćemo se u budućnosti negde. I jedva čekam da vidim šta njihova budućnost donosi. U to ime, živeli! Edit: John Baizley bratina bio većinu vremena u publici u prvim redovima na Mastodnu pa je palo slikanje, baš kul i opušten bratan. Malo mi je samo žao što nisu svirali pesme sa Emperor of Sand i Once More Around The Sun, ali to će da se izmeni u budućnosti. Svakako koncert godine za mene.

Odličan report, s tim da je organizator uredno najavio running order dan prije koncerta (prvi Baroness u 19.30, pa ostali), sve je ispoštovano. Do sada meni najbolji koncert Mastodona na kojem sam bio. Baroness not my cup of tea, Kvelertak još luđi s novim frontmenom.

Svaka čast za temeljan izveštaj. Sviđa mi se akcenat na novom album, mada bih voleo da ima više pesama sa prethodna dva. Naravno, shvatam da mi to ne bi bilo toliko važno da sam bio na licu mesta i osetio da je set lista iskidala takva kakva je.

Autopsy vibe, if anything. Zvuči bolje od bilo čega što su izbacili godinama unazad. Čak i Nick zvuči pristojno.

Evo ga novi EP https://disk.yandex.com/d/SwuxEo2mErUBYA Prva pesma intro. Druga pesma Sakis iz RC prica nesto na grckom. Treca pesma balada, duet s nekom gospojom, mlako. Cetvrta pesma neki deda nesto isprica na grckom na brzaka. Peta pesma konacno metal, malo vuce na Battle Hymn. Lici mnogo da su bubnjevi kucani, bas se dobro cuje tho. Najbolji deo EPja zasigurno. Mene samo plasi da ce ceo album da bude u ovom fazonu, neko sviranje kurcu na grckom i saputanja na jastuku uz par metal delova (Virgin steele sindrom), nadam se da gresim.

Par bendova bas mnogo volim i pratim, ali jedini od njih koji nisam video uzivo je - Manowar... sve do juce 🙂 Pa da podelim utiske, jer mi je bilo neverovatno dobro. Ovo je bila dobra prilika da se spoji lepo i korisno jer je koncert bio u Atini, pa je lako nastaviti letovanje odatle. Naravno da sam bio u totalnoj euforiji, drugoj dimenziji tacnije, tokom pesama koje verovatno i vecinu fanova radi (Warriors of the... Battle Hymn, Kings of Metal), ali bilo je i prijatnih iznenadjenja poput Defender, Sword of the Highlands (totalno neocekivana, iako je zaista singalong fazon sa jednostavnim tekstom, ali kupila me je jos na prvo slusanje, dok je uzivo bio i specijalan gost, pa je bas bila fenomenalna atmosfera) Fight Untill We Die, Dark Avenger itd. Naravno, da spomenem ono sto mi se nije svidelo: poceo bih od pesme koja je premijerno izvedena i koja traje kao vecnost, a kako je receno - nije jos zavrsena. Znam da se snimalo nesto u Grckoj i najavljeno je kao ekskluziva, a ja naivan ocekivao nesto poput legendarne pesme Achilles... kad ono, diznijev mjuzikl... koji nema kraja, tekst, mozda najslabiji u karijeri, cak su se i lokalni fanovi "upucali". Jos veci bag mi je skracivanje pesama poput Hail and Kill i Ahila (bukvalno samo poslednja 2 min.tako velicanstvene pesme!?), i da spomenem novog gitaristu i jos novijeg bubnjara - totalno bez ikakve energije odsvirano, bukvalno kao da su po kazni tu, da ne davim i da se izvinim na opsirnosti, ali sam bas pod utiskom.

27:31 Esencija.

Onaj ko je gladan 🤣