Totamealand

Molim? Kada?!?! Kako ja to nisam znao?

Uuuu, brate, Violent restitution!

Ja rešio da odvojim letnji raspust za prog rock. U proteklih par godina sam se naslušao Floyda, Camela, Spock's bearda i Rusha, a sada su na redu Genesis, Gentle giant, ELP, King Crimson, Yes, Van der graff generator i još poneki bend. Daleko je septembar.

Što ne dovuku Spock's beard? Tada bih imao razlog da i drugi put idem u inostranstvo na DT.

Znam, ali mu je sajt ružan do zla Boga, oči me bole čim ga otvorim.

Meni, za divno čudo, i prog albumi prilično brzo ulaze u uši i postaju mi dragi nekad i posle dva slušanja. Sećam se kako sam se već posle prvog slušanja automatski vezao za Floydove DSOTM i WWYH. Čak mi je i Nursery cryme legao prilično brzo. Uzgred, brate, nije zanimljivo da samo ti i ja diskutujemo ovde.

Ekstra. Vidim i da su dodali poslednje dve turneje, bilo je krajnje vreme. Još samo da navedu bootlegove sa istih...

Nije loša stvar uopšte, malo je hitičnija od ostatka, ali ono što meni ne leži toliko na albumu su More fool me i Aisle of plenty. Mada, opet, te dve su kraće od ostatka tako da ne zameram posebno. Inače, naslušah se Lamba za petak, vikend i danas, i došao sam do zaključka da je uglavnom dosadan. Prva ploča je skroz OK, naslovna, In the cage, Counting out time i legendarna Carpet crawlers su mi super. Ali druga ploča užasno uspavljuje. Sa nje bih izdvojio samo It i Lilywhile Lilith. Očekivao sam najjači album od The Lamb lies down on Broadway, ispostavilo se da je najmanje dobar do sada. Sami tekstovi su previše ambiciozno zamišljeni, priča je u stvari nezanimljiva do bola. Ko zna, možda bi trebalo da ostavim ovaj album po strani neko vreme... Doćiće vreme uskoro na ATOTT i W&W, ali ću malo da odmorim od proga.

Važno je da cover bude dobar. I ti ljudi koji kupe neki disk zbog covera mogu da budu prijatno iznenađeni kada puste CD.

Uzgred, narode, jel' izvalio neko šta onaj slon na omotu CD-a predstavlja? Ostatak omota uglavnom predstavlja razumljivu simboliku pojedinih pesama sa albuma, ali slon mi je nejasan.

Da li im je ikada bio cilj da prave hitove?

Jesam li ja jedini koji misli da će Space Eater svejedno biti predgrupa Sodomu, ali sa nekim drugim pevačem? Mislim da će SE naći novog pevača i nastaviti da prži kao ranije, Boško sigurno ne bi želeo da bend, koji je bio njegov san i toliko ga dugo podsticao na razvijanje, završi sa radom. Mada, opet, tek sada kapiram da je septembar veoma blizu...

Proučavao sam SEBTP poslednjih nedelju i nešto, a već sam dobrim delom načeo i Lamb. Za Selling England mogu biti da mi je dobar skoro i kao Nursery cryme, ali bih ga za sada rangirao na drugo mesto. Fantastično delo, od početka do kraja, nema slabih momenata, skroz drži pažnju. Najviše mi se sviđaju The Battle of epping forest (najjača Genesis pesma za sada, po meni) i The Cinema show. Takođe moram reći da je After the Ordeal predivan instrumental.

Čini mi se da ima i bore na licu...

Nije izgledao tako matoro sa Stone sourom pre koju godinu.

Ju, brate, što izgleda matoro...

Biće fino albumče. Ali šta beše sa Manic depression?

Ova tema još nije zaključana?

Bejah u Belviju i uplatio sam aranžman za Budimpeštu!! :rockdevil:

Deder, daj sliku.

Slikao se sa mojim ortakom koji je sedeo na dva mesta od mene, a ja kreten gledam u binu i tek kada sam izvalio da se svi okreću, okrećem se i ja i izvaljujem da klovn odlazi. Ja mislio da je samo prošao, ali kad sam video sliku, reko', pa mog'o sam i ja da se slikam!

Zato mi je i omiljena. Mislim da je bila najupečatljivija pesma sinoć, baš se nekako izdvaja.

Slike su ekstra, svaka čast. Ja moram reći, drago mi je što je bilo toliko ljudi, i drago mi je što nikog nisam čuo da je nezadovoljan. Po meni, najbolji koncert na kome sam ikada bio, odmah posle Maidena. I mada nisu legende kao Thin Lizzy, nisu elita kao Mark Knopfler, nisu muzičari kao Haggard, i nisu poznati kao AC/DC, Slipknot su svejedno napravili NAJBOLJU koncertnu atmosferu koju sam ja video u životu, naravno posle Maidena. Setlista je objasnila, stvarno fantastičan izbor, oduševio sam se na Everything ends, bukvalno sam se uhvatio za glavu, jer sam znao da su je u Zagrebu zaobišli. Oni prvi taktovi na SIC su bukvalno bili kao šut u muda, samo te strefi u trenutku i ne znaš gde si. Sid Wilson i klovn su se pokazali kao fenomenalni šoumeni, posebno klovn sa onim svojim ulaskom u publiku. Ja sam bio na tribinama i gledam ka bini, samo u trenutku izvaljujem da se svi okreću. Kad sam se ja okrenuo da vidim šta svi gledaju, a ono klovn prolazi pored nas i piči ka bini. Još mi ortak koji je sedeo dva sedišta od mene pokazao da se slikao sa njim u tom trenutku, jbt! Kako nisam izvalio da je lik stigao čak do tribina?! Jim i Mick su objasnili sa gitarisanjima, mada se nadam da će malčice da porade na solažama. Ali najjači trenutak na koncertu mi je, sve u svemu, bio Vermillion. Zaista je nisam očekivao, samo kada sam čuo one prve synth tonove na početku pesme, i oduševio se. Koliko mi ta pesma znači, to je neopisivo. I publika se pokazala, na Spit it out smo objasnili neke stvari. Jedino zameram Craigu što je onoliko izolovan od ostatka benda, ali šta ćeš, takav je lik. Sve u svemu, možda i čista desetka. Samo zamišljam kako bi me koncert više naložio da su došli pre tri godine, kada sam bio 100% zaluđen ovim bendom... Živeli i nek nam dođu opet.

Šta prodajete karte, ljudi, jeste li normalni? Bože me sačuvaj...

Moraju da sviraju Vermilion, inače ću da im zafrljačim kašikaru kada budu odlazili sa bine...