Totamealand

Lik je napisao jedva dva teksta za album, gde ćeš manji doprinos?

Po meni najproblematičnija pesma na albumu, tekst je očajan. Da nije one modulirajuće harmonije u sredini, pesma bi bila čist promašaj. E, a sada, što se tiče novog albuma... Realno, otprilike sam ovakav album i očekivao. Kažem ''otprilike'' zato što ima nekih skroz oldschool prog rock momenata, koje nisam očekivao, s obzirom na to kako je Portnoy pričao da se na albumu osećaju uticaji Slipknota i Triviuma, koje ja ovde nešto i ne primećujem. I moram reći da mi je drago - DT je ostao dosledan sebi. A nightmare to remember je od svih pesama najviše metal, i baš se nadovezuje na muziku iznesenu na SC. Iako je znam od pre, sada mi nekako još više leži, s obzirom na to da dobro funkcioniše u celini i odlično otvara album. I nemam ništa protiv Portnoy-evog growlovanja, skroz je na mestu. Jeste da je nešto što ne očekujem posebno kod Dream Theatera, ali se skroz uklapa. A rite of passage je komercijala, ali nije za bacanje. Refren je teška zaraza, tekst u klasičnom heavy metal fazonu, a Petrucci je objasnio sa solažom. Wither nije ništa posebno, lepa melodija, malo reciklirana od MOTLS sa prošlog albuma, ali ne primećuje se toliko. Tekst je prazan, ali šta ćeš... Verovatno najslabija pesma na albumu. The shattered fortress zatvara sagu onako kako dolikuje. Glupo je pričati o recikliranju i ponavljanju, jer ovde to nije rezultat nedostatka inspiracije, već kontinuiteta. Takve momente je imao i SFAM, pa opet niko ne kaže da se Dream Theater na njemu ponavljao. Ova pesma je baš uspostavila zatvoren krug kako treba. Jedino zameram da je onaj prelaz u refren iz The Root of all evil previše neočekivan i ne leži na dobrom mestu... The Best of times mi je super, ima nekih starinskih Rush trenutaka koji mi se mnogo sviđaju. Tekst jednostavan ali iskren. Ništa posebno se ne može reći, jednostavno dobra pesma. I napokon, remek delo, The Count of Tuscany. Ovo je, ljudi moji, Dream Theater i neću da komentarišem puno. Počinje sa Rush-ovskim razlaganjem, preko šarenolikih Spock's beard trenutaka, vodi u agresivne strofe i ultra catchy refren, pa opet instrumental karakterističan za poslednje DT albume, onda fenomenalni Pink Floyd break, i napokon, epski završetak za koji treba imati mozak. Savršenstvo. Sve u svemu, album je oduvao i objasnio, ali, kao što rekoh par strana ranije, ne verujem da će izdržati test vremena i znam da se neće mnogo slušati. Poslednji DT album za koji se može reći da je za sva vremena je SFAM, tako da, to nam je što nam je... Ocena: 9.5/10 Rangirao bih ga ovako: 1. Scenes from a memory 2. Images and words 3. Awake 4. Black clouds and silver linings 5. Systematic chaos ... itd itd itd

Čestitam na postu broj 666.

Ne znam odakle dolazi ovo izdizanje Train of thoughta u nebesa i toliko poštovanje prema njemu. Mislim, album je stvarno dobar, ali ima nekih ideja i momenata koje nikada ne bih očekivao od Dream Theatera - uglavnom su to reči i neki žalosni nu metal uticaji, pa i poneko repovanje tu i tamo. Šta im je to trebalo?

Uopšte ne mora da znači da ga ne bi zavoleo pre ili kasnije. Evo, meni je, na primer, Sabbathov čuveni Master of reality bio težak smor koji mi na prvih par slušanja uopšte nije bio interesantan, bukvalno nisam mogao da se unesem u pesme, počeo bih da razmišljam o nekim desetim stvarima. Ali kako je prolazilo vreme, počeo sam da gotivim After forever, pa onda Sweet leaf, pa onda su mi ušli u uši rifovi iz Into the void, pa mi je čak i Solitude na kojoj sam par puta skoro zaspao postala jako prijatna. Nikad ne možeš da znaš. Šta te košta da mu pružiš Nostradamusu još koju šansu? Pa da možda igrom slučaja uđeš u naše Nostradamus appretiation udruženje.

Pa dobro, sigurno ne bi škodilo primamiti par osoba koji nisu čuli za ove bendove ponekim plakatom u gradu. Ja pamtim kada nisam nešto posebno bio poznat sa metalom, beše pre par godina, kada sam ugledao plakat za koncert Guardiana i razmišljao sam da odem, ne znajući kakav je bend u pitanju. Zainteresuje se čovek.

Nema šta, to je rokenrol!

Lemmy, ključna reč u tvojim utiscima o Nostradamusu je ''dosada''. Možda ti ne bi bio toliko dosadan album kada bi ga poslušao više od tri puta - nakon više slušanja, dođeš u poziciju da ti se muzika dopada iako nema rifova i klasičnih heavy elemenata.

Ja na osnovu ovih prvih par slušanja, iako mi se album MNOGO sviđa, nešto i ne mogu da zaključim da će ovaj album izdržati neki test vremena i da će bilo koja od pesama postati all time Dream Theater klasik, ali opet, koja je pa pesma sa poslednjih albuma to postala? Možda samo Octavarium...

I ja se slažem... Po ko zna koji put, ne vredi više voditi raspravu.

Preslušavam album po treći put, ali mislim da ću tek sutra biti u stanju da iznesem neki zaključak. Za sada mogu da kažem da je album odličan.

Nedelju dana!

Koja beše za majku?

Skinuo sam i preslušavam, stigao sam do A rite of passage, videću šta me čeka...

Spustili su DT i To tame a land za, čini mi se, ceo stepen, ali očigledno sviraju u tom štimu...

LaBrie je objasnio u Stargazeru! Rešio sam da čekam rapidshare link za album, pošto bi se sa torrenta skidalo satima i satima...

Rešio sam da skidam, ali nije mi jasno kako se skida sa torrenta, a da ne treba da traje 13 sati i 22 minuta. A little help?

Poslušaću Stargazera, a ceo novi album kad budem imao malo više vremena. Ali jedva čekam da ga čujem.

Ja nisam nikada slušao CIIC, a hteo sam da dođem na koncert dok je bio Power quest u planu. Sada već ne verujem...

Niko neće moći da pročita Manticoru i Burning black...

Zašto ne bi voleli da imate DT mouse pad? Ja hoću jedan takav.

Čudno da album traje 45 minuta i da ima samo 5 pesama, s ozbirom na to da im je drugi album trajao sat i nešto.

Jasno se vidi da je koncert u stvari bio samo payback...

A čekaj, ona obrada TTAL na Maiden tributu je live? Ja mislim da je njihova obrada uz Metalikin Remember tomorrow jedino što valja na tom tribute disku, mada opet nije savršena verzija. LaBrie je u poslednjoj strofi prilično nerazumljiv.

Skinuo sam juče, neću slušati u skorije vreme...