Totamealand

20e je još i niža cena od one za koju možeš da uzmeš taj CD u nekoj radnji. Mene je u Mordoru koštao 2100.

Izvalio sam i ja. Angus je znatno usporio riff... Ne čini ti se.

Ja sam se više obradovao kada je najavio Dog Eat Dog, prourlao sam iz sveg glasa od sreće, a oko mene tajac. Reko', bezveze...

Lepa računica. Verujem da je zaista bilo toliko ljudi.

Au, ljudi, ne znam kada sam onoliko bio iscrpljen posle nekog koncerta. U suštini, umor sam osetio tek na izlazu, jer sam izlazio pola sata, ako ne i više. Sada ne osećam noge, jedva hodam, ali zabole me - isplatilo se, video sam jedan od omiljenih hard rock bendova, i znam da se ovo više nikada neće ponoviti. Ko nije bio, nek plače nad svojom nesrećnom sudbinom i nek izede sopstvene gaće od muke. Predgrupe OK, onaj lik iz Answera isti Robert Plant! I pokreti, i glas, sve. Moraću da ih još malo poslušam. Ali AC/DC... Kada je krenuo voz, a onda vatromet, pa prvi rif... Nikad neću zaboraviti taj trenutak. Set lista, vidim, kao i skoro svaka na turneji, s tim što su dodali Dog eat dog (!!!oduševljenje sa moje strane!!!) i Shot down in flames. Rousie je deblja nego na prošloj turneji, Angusov striptiz neizostavan kao i uvek, bilo je i par ekstra animacija na video bimovima (bombardovanje gitarama na War machines i slide show omota albuma). Ali zato Angusovo trčanje po stazi i penjanje onim liftom usred publike, koje je ono bilo ludilo!!! Let there be rock je po meni bio najbolji momenat, solaže su oduvale, a publika je bila najživlja na ovoj pesmi, bar tu oko mene. Takođe Thunderstruck, The Jack, i naravno For those about to rock. Brianov glas u iznenađujuće dobroj formi, uopšte nisam očekivao takav glas. O glasnoći koncerta bolje da ne govorim. I puna dva sata svirke - ljudi su bili neumorni. Još moram da prokomentarišem da nisam očekivao da će biti toliko ljudi koliko je bilo. Kada sam se usred koncerta okrenuo i video da su i one najskuplje i najudaljenije tribine pune do poslednjeg mesta, oduševio sam se. Prosto neverovatno, ako nije bilo preko 40 000 onda ne znam... Sve u svemu, savršen koncert! Nisu nadmašili Maidene, ali dobro, Maidene više volim. AC/DC FOREVER!

Pozdrav svima, odoh i ja, see you all tonight! :rockdevil:

Idi na stadion, ima ih koliko hoćeš...

Au, ko bi rekao da će Amajlija biti predgrupa, nisam čuo ništa o njima još od 1997 kada su izdali onaj Nikad više kao pre. Prosto ne verujem da još postoje.

Izgleda zanimljivo, ali već mi je jasno da neće biti neki essential live album. Ipak je to samo 11 pesama, nije to full show, a fale neki od najvećih hitova, tipa You've got another thing coming ili Hell bent for leather. Ali svakako ću pazariti ako mi se ukaže prilika.

Kako je moguće da je isti čovek napisao i The Saints i Can do it. Potpune suprotnosti...

Aaaaaaaaaaa, sutra!!!! :rockdevil: Sviđa mi se satnica.

2399. Nije mi žao.

Prekosutra u ovo doba... HIGHWAY TO HELL!!! :rockdevil:

Meni se sviđa Rabbit...

Ja sam takođe krajem aprila / početkom maja ostavio broj i reče da će zvati. Samo treba da bude siguran u broj prijavljenih, da nas bude dovoljno... Ljudi, prijavljujte se za Budimpeštu.

Šta, malo ti je? :) I ja sam se pitao, nisam ni znao da je izašao. Šlog me strefio kad sam ga ugledao. Uzeo jedini primerak DVD-a, ali ostao im je još jedan audio CD, odnosno live album...

Kupio sam danas DVD u Platou, jedini primerak koji su imali. I'm a lucky guy.

Tako vam je kada se svi ložite da će karte biti rasprodate u prvih mesec dana, ko vam je kriv. Ja sam svoju uzeo u aprilu...

Fina recenzija. Mogao bih i ja da se učlanim na progarchives, da prokomentarišem nešto, ali ne bih da misle da sam ti ukrao ideju.

Lik je napisao jedva dva teksta za album, gde ćeš manji doprinos?

Po meni najproblematičnija pesma na albumu, tekst je očajan. Da nije one modulirajuće harmonije u sredini, pesma bi bila čist promašaj. E, a sada, što se tiče novog albuma... Realno, otprilike sam ovakav album i očekivao. Kažem ''otprilike'' zato što ima nekih skroz oldschool prog rock momenata, koje nisam očekivao, s obzirom na to kako je Portnoy pričao da se na albumu osećaju uticaji Slipknota i Triviuma, koje ja ovde nešto i ne primećujem. I moram reći da mi je drago - DT je ostao dosledan sebi. A nightmare to remember je od svih pesama najviše metal, i baš se nadovezuje na muziku iznesenu na SC. Iako je znam od pre, sada mi nekako još više leži, s obzirom na to da dobro funkcioniše u celini i odlično otvara album. I nemam ništa protiv Portnoy-evog growlovanja, skroz je na mestu. Jeste da je nešto što ne očekujem posebno kod Dream Theatera, ali se skroz uklapa. A rite of passage je komercijala, ali nije za bacanje. Refren je teška zaraza, tekst u klasičnom heavy metal fazonu, a Petrucci je objasnio sa solažom. Wither nije ništa posebno, lepa melodija, malo reciklirana od MOTLS sa prošlog albuma, ali ne primećuje se toliko. Tekst je prazan, ali šta ćeš... Verovatno najslabija pesma na albumu. The shattered fortress zatvara sagu onako kako dolikuje. Glupo je pričati o recikliranju i ponavljanju, jer ovde to nije rezultat nedostatka inspiracije, već kontinuiteta. Takve momente je imao i SFAM, pa opet niko ne kaže da se Dream Theater na njemu ponavljao. Ova pesma je baš uspostavila zatvoren krug kako treba. Jedino zameram da je onaj prelaz u refren iz The Root of all evil previše neočekivan i ne leži na dobrom mestu... The Best of times mi je super, ima nekih starinskih Rush trenutaka koji mi se mnogo sviđaju. Tekst jednostavan ali iskren. Ništa posebno se ne može reći, jednostavno dobra pesma. I napokon, remek delo, The Count of Tuscany. Ovo je, ljudi moji, Dream Theater i neću da komentarišem puno. Počinje sa Rush-ovskim razlaganjem, preko šarenolikih Spock's beard trenutaka, vodi u agresivne strofe i ultra catchy refren, pa opet instrumental karakterističan za poslednje DT albume, onda fenomenalni Pink Floyd break, i napokon, epski završetak za koji treba imati mozak. Savršenstvo. Sve u svemu, album je oduvao i objasnio, ali, kao što rekoh par strana ranije, ne verujem da će izdržati test vremena i znam da se neće mnogo slušati. Poslednji DT album za koji se može reći da je za sva vremena je SFAM, tako da, to nam je što nam je... Ocena: 9.5/10 Rangirao bih ga ovako: 1. Scenes from a memory 2. Images and words 3. Awake 4. Black clouds and silver linings 5. Systematic chaos ... itd itd itd

Čestitam na postu broj 666.

Ne znam odakle dolazi ovo izdizanje Train of thoughta u nebesa i toliko poštovanje prema njemu. Mislim, album je stvarno dobar, ali ima nekih ideja i momenata koje nikada ne bih očekivao od Dream Theatera - uglavnom su to reči i neki žalosni nu metal uticaji, pa i poneko repovanje tu i tamo. Šta im je to trebalo?

Uopšte ne mora da znači da ga ne bi zavoleo pre ili kasnije. Evo, meni je, na primer, Sabbathov čuveni Master of reality bio težak smor koji mi na prvih par slušanja uopšte nije bio interesantan, bukvalno nisam mogao da se unesem u pesme, počeo bih da razmišljam o nekim desetim stvarima. Ali kako je prolazilo vreme, počeo sam da gotivim After forever, pa onda Sweet leaf, pa onda su mi ušli u uši rifovi iz Into the void, pa mi je čak i Solitude na kojoj sam par puta skoro zaspao postala jako prijatna. Nikad ne možeš da znaš. Šta te košta da mu pružiš Nostradamusu još koju šansu? Pa da možda igrom slučaja uđeš u naše Nostradamus appretiation udruženje.

Pa dobro, sigurno ne bi škodilo primamiti par osoba koji nisu čuli za ove bendove ponekim plakatom u gradu. Ja pamtim kada nisam nešto posebno bio poznat sa metalom, beše pre par godina, kada sam ugledao plakat za koncert Guardiana i razmišljao sam da odem, ne znajući kakav je bend u pitanju. Zainteresuje se čovek.