VoivodBG

Koliko često čujete da su na osnovu podcast drame napravili igranu seriju? Ne računajući Kevina Smitha i njegovo baljezganje sa Tusk sa napušenog podcasta, verovatno je ovo još jedan "ispad", samo što Homecoming ostavlja odlične utiske. Od tvoraca podcasta Michah Bloomberg-a i Eli Horowitz-a i trenutno najinteresantnijeg tv režisera Sam-a Esmail-a (tvorac Mr. Robot-a) dolazi nam konačno pravo osveženje na male ekrane i to od Amazonove produkcije koja je veoma produktivna ali isto kao i sa Netflix-om često se muči da "nabode" pravu stvar. Sinopsis: Homecoming je projekat koji se bavi lečenjem i integrisanjem vojnika sa ratišta nazad u društvo. Na čelu projekta je Heidi Berg psihijatrica (Julia Roberts, pametan potez od strane ekipe, uzeli su jako glumačko ime da bi privukli publiku) koja razvija prisniji odnos sa Walter-om (Stephan James, uloga koja iskače, nadam se da ćemo više ovoga momka gledati u budućnosti) jednim od mnogih pacijenata iz ustanove. I sve se na prvi pogled čini kao da će biti klasična psihološka drama i kreće sporo, ali ubrzo serija pravi zaokret i ispretumbava celu radnju. Vidimo skok u budućnost (ili sadašnjost?) i Heidi u sasvim drugačijem izdanju kako radi u nekom amerilčkom diner-u, uskoro se pojavljuje agent iz državne bezbednosti Thomas Carrasco (sjajni Shea Whigham!) koji pokreće sijaset događaja i u najboljem Hičkokovskom maniru kreću intrige i obrti i ako smem napisati jedna od najboljih atmosfera koja sadrži toliko paranoje da sam se i sam u par momenata preispitivao šta će biti sledeće i da li je u ovo što gledam stvarnost ili java. A bogami tako se i osećaju i glavni likovi tokom ovih intenzivnih 10 epizoda. Fascinantno mi je da su trileri iščileli sa velikog platna i prijatno je videti pre svega koherentno napisan scenario gde sam bio zadovoljan predstavljanjem likova i narativa koji mi je držao pažnju, kao što gore spomenuh, serija to duguje uticajima ali svakako i fenomenalnoj režiji Sam Esmail-a i naravno montažerima i muzici. A muzika je tek posebna tema, muzika je oduvek bila bitan deo filma ili serije, itekako može da vam nadogradi scenu ali isto tako može i da odmogne i da sve uništi. Ovde su uradili nešto što skoro nisam čuo, a to je da su napakovali u svih 10 epizoda raznoliku muziku od orkestracija kao za klasične filmove i do pesama koje se dobro uklapaju u celu tematiku serije. Čak sam se u par navrata uhvatio kako mi je tema u jednoj epizodi sa sintisajzerima bila poznata i sve nešto razmišljam pa ovo znam iz nekog drugog filma, i onda odem online i vidim da su koristili muziku od John Carpenter-a! Ali ne bih da vam kvarim užitak jer treba da ostanu iznenađenja i da sami doživite seriju i izvučete ono što vam se dopada iz nje. Ukratko bih samo napisao još ovo, ne postoji serija poput Homecominga iz ove godine da ima intrigantne ideje, dobro razrađene likove u koje mogu da poverujem da su stvarni ljudi od krvi i mesa. Probranu muziku koja samo nadograđuje atmosferu i glumu. I ponovo režiserske ideje koje do sada nismo videli, a već je poznato da je Mr. Robot isto bila serija koja je pomerila granice tv režije, Sam Esmail će izgleda i treći put da otkrije toplu vodu kada napravi novu seriju ili film. Definitivno jedna od najboljih serija ove godine i topla preporuka da se svako upusti u Homecoming. P.S. Kada pogledate poslednju epizodu, ostanite do kraja postoji i post credit scena koja "nabada" u glavu!

https://www.discogs.com/The-Ocean-Phanerozoic-I-Palaeozoic/release/12770719 Lepo izgleda ovo deluks izdanje, još dobijete i školjke!

Bog otac, ostatak intervjua je takođe odličan! https://crackmagazine.net/article/long-reads/aphex-twins-mask-collapses/?fbclid=IwAR1Dycg8GipHp8iYMxySdl3kEknZqfz213h6-sV84kc9irtz_ye77LlubGo

Izašli u nekom časopisu preko. Prvo da se zahvalim Kuruzu što je bio brat i pomogao da dobijem link ka albumu i posle par slušanja kao neko ko i nije najveći fan black metala, mogu reći da je ovo jedno od boljih izdanja iz domaće produkcije posle dužeg vremena koje prevazilazi žanr. Od produkcije i samih sastava kompozicija ovde se definitivno čuje i vidi trud da se malo ide van trenutnih trendova. Čim legne plaća na kraju meseca uzima se diskać!

https://csihasbeno.bandcamp.com/?fbclid=IwAR31aBjsbjFLAoTg3aw0O-MZeakBZtI8XBAxwJ9isUXo2SIaRNzkF1K540w

new challenger approaches

https://occultpunkgang.bandcamp.com/album/s-t-2?fbclid=IwAR13LaSQjIsuiwP4X4isJM7ajaJG6pNZEIpp9CXHJz_yPqjkhrPUyn3irKY

https://www.instagram.com/alexpetropulos/

Kao što sam već rekao ne daje mi se toliko novca, 500 evra je previše. Već vidim u šta bih mogao te pare da uložim, a da nije gejming, nešto u vezi kuće, kakvo dobro putovanje. Bradilko, jeste uzeo sam Witcher 2 kao reper, mada ja nešto ne jurim da igram najnovije igre zato sam i pitao za nekakvu srednju grafičku koja bi njega mogla i eventualno posle treći deo da profura a da ne bude štucanja. DMD je imao dobar predlog gore do 250 eura, eventualno 300. Mada je problem što takve grafičke sada cene mnogo više...

Gledalo se ponovo dosta filmova, većinom su bili teški mediokriteti, ali tu i tamo se pojavi nešto što je gledljivo i ima dušu: First Reformed - Paul Schrader je prevarant, zaista to mislim, od većine filmova koje je on režirao nijedan, ali ama baš nijedan mi se nije dojmio, bolje mu stoji uloga scenariste dok drugi režiseri ukalupe njegovo viziju. Ovog puta mi je drago što je napravio film zbog kojeg sam ostao u rebusu. Film prati Ethan Hawke koji igra vremešnog popa male parohije, sve deluje kao da će biti jedna mala dosadna priča o malome mestu, međutim sve se menja kada mu na vrata dolazi Amanda Seyfried i moli ga da popriča sa njenim mužem koji je ekološki aktivista. I onda kreće rastapanje, film se bavi preispitivanjem vere, našeg smisla postojanja na ovoj planeti i učešću u svemu što činimo kroz život. Upozorio bih da je film ekstremno spor, ali kupiće vas Ethan Hawke koji je ovde dobio najbolju ulogu u svojoj dugoj karijeri, jednom za života ti legne uloga koja je ovoliko zahtevna i on to iznosi kao pravi. Schrader je ovde dao svoj lični pečat i snimio je film u 1:37:1 formatu što je poprilično čudan izbor za današnje standard, pohvale idu i za direktora fotografije prelepo su odradili osvetljenje i kadrove koji izgledaju više kao slike u određenim momentima. Kada se film završio morao sam dugo da razmišljam šta se sve izdešavalo i kako sam se osećao posle toga, moraće da padne još jedno gledanje niz put. Mandy - Ja sam zaista želeo da mi se ovaj film dopadne, trejler je delovao interesantno, glumi bog otac Nicolas Cage, muziku je radio pokojni Johan Johansson sa kultnim metalcima i noiserima, ali na kraju nekako je film ispao samo da ima stil. Moram da pohvalim Nicolas Cage, i dalje tvrdim da je to jedan od najboljih glumaca današnjice, hoćeš preglumljivanje dobićeš ga, hoćeš pravu emociju dobićeš i to i tu Kejdž briljira i nema ničeg spornog. Najzahtevnija uloga je definitivno spala na Mandy (Andrea Riseborough) koja je ostavila jak utisak prisustva tokom celog filma iako se pojavljuje samo u prvoj polovini, Ima nečeg u njenom licu što me je podsetilo na Shelley Duvall iz The Shinning. Ono što definitivno vredi u filmu su vizuelni aspekti fotografija i boje, svaki kadar koji izgledao kao omot hevi metal albuma iz 70tih godina su ono što privuče. Ali kada se pređe preko tanke priče (mada pohvala ide na sitne detalje u vezi prošlosti likova, to je jako pametan potez od režisera!) i stilizacije ostaje se želja za konkretnijim stvarima. Možda bih dao šansu filmu ako se pojavi na festu dogodine, otišao bih da ga pogledam na velikom platnom, možda bi se utisak malo popravio, ali moraće režiser za sledeći rad dobro da se potrudi i da ne bude one trick pony. Hotel Artemis - trejler je delovao interesantno, vidim da je to i adaptacija neke novije knjige koja je navodno popularna. Iako ima dosta glumaca novije i starije generacije koji su sami po sebi interesantni sa pređašnjim radovima. Film se po ničemu ne izdvaja, sve se razvija kao što bi ste očekivali, nema iznenađenja, gluma je u redu u par instanci ili se preglumljuje. (Charlie Day, neka se brat drži komedija, ne stoji mu da igra ovakve tipove) Disobedience - Rachel Weisz se bavi fotografijom i živi u New York-u, uskoro dobija vest da joj je otac, poštovani rabin Pravoslavne Jevrejske komune preminuo, Njeno vraćanje u svet iz kojeg je izgnana, pokreće mnoštvo događaja. Bio sam poprilično iznenađen da gledam film u kojem dve glumice Weisz i McAdams većinu vremena glume bez dijaloga, i nekako mi je to prijalo. Možda su me današnji filmovi odstranili od te neke ljudskosti koja fali u filmu i kod likova, i onda je ovo došlo kao dobra promena. Druga intrigantna stvar je ta što sam naučio nešto o Ortodoksnim Jevrejima, kako su strogi sa njihovim pravilima života i da su drugačiji od ostalih grupacija. Poprilično je spor ali režiser Sebastian Lelio je kompetentan režiser i od obične drame uspeva da pravi interesantan art house film (mnoštvo lepih kadrova i predivnih boja tokom celog filma) a videh da mu je ovo prvi Holivudski film i da je pre toga radio filmove koji su kupili dosta nagrada, što ne mora da znači da su dobri, ali definitivno ću mu dati šansu. Teen Titans Go to the Movies - Evo nečega za klince ili za one koji se tako osećaju. Realno super herojski filmovi su smorili za medalju, kada se tržište preplavi i konstantno nudiš jednu te istu stvar ili osetiš zamor i odjebeš sve ili nastaviš da cepaš tu "nezdravu hranu" i nabaciš dosta kilograma i izgubiš osećaj šta i kako gledaš ili jedeš . Igrom slučaja TTGTTM su izuzetak, pravljeni po ekstremno popularnoj seriji sa Cartoon Networka, film prati iste junake koji pokušavaju i dalje da se dokažu da su junaci, dok ih svi ostali superheroji sprdaju i smatraju za spadal. Film tu ulazi malo u meta priču jer je i sama serija krenula kao dečija i pošto su je ljubitelji prethodnog Teen Titansa zamrzeli zbog toga oni su se sve više sprdali na račun tih ljudi i kulminacija svega je film, u kojem sami heroji iz Teen Titansa žele svoj film dok ih ostali heroji već imaju. I super je što su potpuno izdivljali, primera radi, hoćete reference na Marvel, imaju ih na pretek što je jako čudno za DC film, ali su ipak fore dobre, nakarakirali su taj momenat da budu smrtno ozbiljni preko 11 i ima dosta dobrih forica koje baš nisu za decu, obožavam poslednju foru kada se film završi i mogu samo da zamislim zabezeknute roditelje i kada im deca postave onakvo pitanje. Ono što takođe ide na ruku filmu je i animacija, svi znamo da svi hvale Pixar i ostale Disney-eve, ali je ovo film koja ima toliko promena u animaciji koje su jako maštovite i bogato osmišljene tako da sa vizuelnog aspekta ama baš ništa ne manjka i čudno je za Holivudski derivat da su ovo napravili na ovaj način. Ovo bih defintiivno preporučio ako imate klince ili ako ste i dalje dete u srcu i želite malo da odmorite od današnjih super heroj filmova i ako obožavate šarenoliku animaciju.